Najzad je ekonomija zauzela centralnu poziciju u našim životima i dnevnoj politici. Konačno je neko shvatio da je to prvi nacionalni interes. Budžet zemlje postao je centralna tema umesto ličnih budžeta. Veliki investicioni projekti su konačno teme (utisci) dana, nedelje, meseca, godine. Politika kohabitacije i saradnje u regionu te zajedničko apliciranje za velike infrastrukturne projekte postali su svakodnevica. Čini se da su stvari počele da se kreću u pravom smeru.

Čudno je, međutim, zašto nema jasnih opredeljenja za srpske nacionalne interesi‎ i zašto se ne postigne pun nacionalni konsenzus po tim pitanjima. To će biti od presudne važnosti za dalji razvoj. Svedoci smo destruktivnih mera onih koji se bore za vlast, a one šalju pogubnu poruku retkim investitorima koji se i odluče za investiranje u našoj zemlji. Investitori žele stabilnu privredu i pravni sistem, a nejasnim porukama i pretnjama onih koji pretenduju na vlast šalje se signal da ničija investicija nije sigurna. Posebno buni činjenica da neke stranke danas energično napadaju jednu od najvećih investicija u prošlosti, a dok su bili na vlasti, bili su protagonisti tih investicija. Šteta po nacionalni interes je nemerljiva.

Nije samo opozicija ta koja ugrožava nacionalne interese. Birokratija je destruktivnija po ekonomiju kao prvi strateški nacionalni interes od opozicije, jer svojim nepromišljenim potezima ili pasivonšću svakodnevno ukazuju na to da investitori i nisu baš dobrodošli. Svakodnevno smo svedoci da se retroaktivnim rešenjima nameću nove obaveze onim investitorima koji su rešili kod nas da ulažu sredstva. To nas sigurno ne preporučuje jer ponekad načelo pravne sigurnosti jeste samo teoretski pojam. Pasivnost, s druge strane, predstavlja primer za Riplija...

Pogrešna poreska politika i selektivnost u primeni propisa utabali su put poreskim evazijama i sivoj zoni. Danas se redovan poreski platiša oseća prevarenim kada plati porez, a onaj ko vrši poresku evaziju ili je poreski dužnik ili je heroj. ‎Da li je moguće da se uvek primenjuje mera povećanja fiskalnih nameta kada postoji budžetski deficit? Analize su utvrdile da se, na primer, merom uvećanja stope PDV-a nije uvećala njegova naplata već suprotno. Siva zona je, međutim, na nivou iz devedesetih. To nije znak građanske neposlušnosti već samo znak da mere nisu adekvatne ili je selektivna primena uticala na evaziju. Dobar poreski sistem jednak je dobrom budžetu, a dobar budžet je jednak jakoj državi, što je jednako blagostanju.

Da slučajno ovaj tekst ne bi bilo mapetovsko pljuckanje sa balkona, veliku odgovornost za bolje sutra imamo upravo mi sami, a ne samo nosioci vlasti. Kolektivna apatija, nefikasnost, depresija, nerad, neobrazovanost odavno su, nažalost, odlike našeg društva. ‎

‎

Skrećem pažnju čitaocima ovog teksta i preporučujem knjigu Dejla Karnegija „Psihologija uspeha”, u kojoj se ukazuje na vrednosti koje su nam često zarobljene u podsvesti:

Prihvatanje sebe potiče od naše sposobnosti da sebe prihvatimo kao ljudsko biće i pritom se fokusiramo da naše pozitivne strane: ono u čemu smo dobri, pozitivne osobine i karakteristike koje čine da budemo baš to što jesmo. Kada se fokusiramo na te oblasti, pozitivno utičemo i na samopouzdanje i na samopoštovanje. Isuviše često se ljudi koncentrišu na svoje slabosti umesto na svoju dobru stranu. To donosi više štete nego koristi. Moramo da radimo na tome da se i mi sami, ali da se i drugi fokusiraju na naše pozitivne osobine.

Nema bolje prakse za podizanje morala nego što je nadati se najboljem, verovati da će se stvari odvijati nabolje, a ne nagore; da ćemo doživeti uspeh, a ne neuspeh; da, šta god se dogodilo ili ne dogodilo, mi ćemo biti srećni.

Igor Isailović, advokat