Početna > Izdanja > Broj 070 > Intervju - Andrej Bele

Intervju - Andrej Bele ATLANTIC GRUPA

A sa kim vi pijete kafu?

“Mi smo kompanija u kojoj se poštuju različitosti i neguju zajedničke korporativne vrednosti. Trudimo se da ličnim primerima pokažemo da odgovornost, strast i entuzijazam donose dobre rezultate, a dobri rezultati i uspesi sigurno su najveća motivacija za nove poduhvate.”A.Bele

Da tradicionalna turska kafa još uvek drži primat na ovim prostorima, pokazuje podatak da se od ukupno prodatih oko 25.000 tona kafe u prošloj godini 92 posto odnosi na tursku kafu, gde znamo da je veoma bitna dominacija ukusa na koje smo navikli.

Kafa je najveća proizvodna kategorija Atlantic grupe sa 20,9 posto učešća u ukupnom prihodu od prodaje na nivou Grupe.

Samim tim bio je pravi izazov napraviti inovaciju u tom tradicionalnom segmentu uvođenjem potkategorija sa funkcionalnim dodacima – Aroma Balans i Aroma dekofe.

Kroz rezultate analiza ustanovljeno je da srpski potrošači vole da probaju nove ukuse, ali da se najčešće brzo vraćaju stečenim navikama.

Različite arome im uvek dođu kao zabavni izleti i dopuna onoga što stvarno vole.

Za PROFIT magazine govori gospodin Andrej Bele, generalni direktor strateškog poslovnog područja kafe Atlantic grupe.

1.Gospodine Bele, gde ste rođeni i odrastali i gde ste se školovali?

Rođen sam 1968. u Celju, gde sam se i školovao, a odrastao sam u malom mestu Rogatec nedaleko od svetski poznatog lečilišta (banje) Rogaške Slatine, gde je i danas mesto stalnog boravka moje porodice.

2.Kako je tekao put vaše kareijere pre nego ste došli na mesto prvog čoveka strateškog poslovnog područja kafe Atlantic grupe?

Splet okolnosti me je pre više od 20 godina doveo u punionicu mineralne vode „Donat Mg” u Rogaškoj Slatini gde sam započeo svoj pripravnički staž. Tada je to bila firma u sklopu lečilišta Rogaška Slatina, koje je u to vreme imalo više od 1.300 turističkih kreveta, punionicu mineralne vode, centar dijagnostike, kao i veoma veliku vanpansionsku ponudu.

Nakon raspada tadašnje zajedničke države, tačnije 1997. godine, punionicu mineralne vode kupila je „Kolinska d. d.” iz Ljubljane, koja je u to vreme bila najveća slovenačkai veoma poštovana regionalna prehrambena kompanija. U Kolinskoj sam bio zadužen za program pića i prodaju celokupnog asortimana.

Tražeći nove izazove, tri godine sam zatim proveo kao izvršni direktor komercijale u takođe velikoj slovenačkoj prehrambenoj firmi „Žito d. d.”, iz koje se vraćam u tada već oformljenu „Drogu Kolinsku” kao direktor poslovne jedinice pića.

Na toj poziciji sam ostao i kada je Atlantic grupa 2010. preuzela „Drogu Kolinsku”, sve do avgusta 2011. kada sam preuzeo strateško poslovno područje kafe, i od tada većinu vremena provodim u Beogradu, tačnije na relaciji Izola–Beograd–Skoplje–Bjeljina, gde se sve nalaze naše pržionice kafe.

3.Atlantic grupa je 2010. godine kupila „Drogu Kolinsku” i tako i „Grand prom” i do danas svake godine postižete sve bolje poslovne rezultate. Kakva je bila poslovna 2013. godina i šta planirate za 2014. godinu?

Atlantic grupa je u 2013. godini ostvarila prihode od prodaje u iznosu od 664,6 miliona evra, što je u odnosu na prethodnu godinu povećanje od 2,5 posto. Dobit pre kamata i poreza (EBIT) porasla je 6,4 posto, na 55,9 miliona evra, dok neto dobit nakon manjinskih interesa iznosi 25,6 miliona evra zahvaljujući, između ostaloga, značajno sniženim troškovima kamata nakon uspešnog refinansiranja krajem 2012.

Dakle, i u prošloj godini smo se razvijali, što je veliki uspeh u okruženju koje stagnira ili slabi.

Kafa je najveća proizvodna kategorija Atlantic grupe sa 20,9 posto učešća u ukupnom prihodu od prodaje na nivou Grupe i u ovom segmentu u prošloj godini najznačajniji rast je ostvaren na tržištima Bosne i Hercegovine, Slovenije i Hrvatske.

Tržište Hrvatske nastavilo je da ostvaruje dvocifreni rast usled uvećanja prihoda od prodaje brenda Barcaffe u turskoj i espreso kategoriji. Posmatrano po kategorijama, najznačajniji rast je ostvarila kategorija turske kafe: sa brendom Barcaffe u Sloveniji i Hrvatskoj, brendom Grand kafa u Bosni i Hercegovini, te brendom Bonito u Srbiji.

Inače SPP kafa je generalno u prošloj godini sa svim svojim brendovima ostavarila 1,7 posto bolji rezultat u odnosu na prethodnu godinu. I za 2014. godinu, za koju najblaže rečeno možemo da kažemo da će biti puna izazova, ipak planiramo nastavak razvoja uz najveću moguću racionalizaciju troškova, optimalno korišćenje i očuvanje raspoloživih proizvodnih kapaciteta, povećanje obima proizvodnje, uvođenje novih proizvoda i dalje širenje našeg portfolija u regionu. Nastavljamo i sa ulaganjima, pa će nedavno ugovoreni kredit od pet miliona evra sa EBRD-om primarno biti iskorišćen za unapređenje poslovanja i energetske efikasnosti kompanija u Srbiji.

4.Istraživanja govore da svaka druga šoljica kafe koja se ispije u Srbiji dolazi iz vaše fabrike. Koliki je kapaciteti fabrike u Surčinu i da li planirate proširenje kapaciteta?

Naše poslovanje je usmereno ka aktivnom upravljanju brendovima i inovacijama, što podrazumeva kontinuitet ulaganja. Iz proizvodnje u Surčinu godišnje isporučimo skoro 14.000 tona gotovih proizvoda u svim kategorijama kafe, od tradicionalne do instant. U poslednje dve godine u SPP kafa uložili smo ukupno oko dva miliona evra, u proizvodne pogone Grand kafe, gde se prelaskom na plin ostvaruju značajne uštede, kao i u proizvodnju Barcaffea u Izoli, gde savremenom tehnologijom proizvodnje i pakovanja nastojimo da zadovoljimo sve postojeće i novonastale zahteve ključnih kupaca na području Slovenije i Hrvatske.

Kada govorimo o snazi brenda i tržišnim pozicijama, dovoljno je da napomenemo da će osim rekordne prodaje,protekle dve godine ostati zapamćene i po rekordnom broju novih proizvoda jer smo samo u okviru brenda Grand kafa lansirali Aromu Balans, Aromu dekofe, Grand Gold od 75 g i 375 g, Grand instant Antistress, Grand instant Choco orange, Choco banana… U segmentu espreso kafe uvođenje brenda Barcaffe u Srbiji i BiH predstavljalo je, u istom periodu, jednu od najzahtevnijih aktivnosti. Tako je za HoReCa segment ujednačen celokupni portfolio na području regiona, gde konačno na svim tržištima imamo jedinstveni brend Barcaffee i isti izgled, grafiku i boje.

5.Osim Srbije, u kojim još zemljama regiona Grand ima svoje proizvodne pogone? Koju vrstu proizvoda tamo proizvodite?

Strateško poslovno područje kafe uz svoj najveći pogon u Beogradu, gde se proizvodi brend Grand kafa, ima pogone i u Skoplju, zatim u Glavičicama (Bijeljina), kao i u Izoli, gde se proizvodi Barcaffe, tako da je Atlantic grupa najveći proizvođač kafe u „Adria regionu”, gde je upravo Srbija najveće tržiste kafe, a brendoviGrand kafa Gold, Grand Aroma, Grand De lux i Bonito ostvaruju preko 50% vrednosnog tržišnog učešća.

Ovaj rezultat potvrđuje naš kvalitet, kao i da se veoma brzo prilagođavamo promenama tržišta, koristimo šanse, fleksibilni smo i odgovorni jer smo svesni da igramo utakmicu sa ambicioznim regionalnim igračima.

Nikad ne zaboravljamo da se lojalnost potrošača ne može kupiti, ona samo može da se zasluži, a pogotovo kada je u pitanju kafa – lojalnost brendu je najbitnija.

Takođe i u segmentu instant kafe poslednjih godina beležimo rast na srpskom tržištu gde smo plasirali različite ukuse jabuka i cimet, ženšen, slim&fit, freeze coconutGrand kafa instant je sve bliža svom cilju, a to je da u ovom delu srpskog tržištu čvrsto držimo drugu poziciju.

6.Koje sve vrste kafe nudite na našem tržištu? Odkale uvozite kafu, na koji način kontrolišete poreklo uvezenog proizvoda?

Sve sirovine koje koristimo u proizvodnji kupuju se prema precizno utvrđenim standardima i poreklu. Minas je isključivo iz Brazila, a robusta iz Indije, Vijetnama ili Ugande. Naši stručnjaci svake godine pre berbe kafe obilaze plantaže u pomenutim zemljama, sreću se sa proizvođačima, proveravaju rod. Takođe, stalno pratimo vremenske prilike u zemljama u kojima kupujemo sirovine kako bismo stekli sliku o onome šta možemo očekivati od berbe za tu godinu. Glavna ocena se donosi na osnovu izveštaja stručnjaka za kafu koji na licu mesta proveravaju da li je kafa konačno i tretirana kako treba, što znači da mi radimo četiri probe kvaliteta kafe – ispituju se uzorci na samoj plantaži, proizvod se kontroliše pre nego što bude utovaren na brodove u luci Kopar, preko koje ide sav naš uvoz, i na kraju, proveravamo kvalitet kada kafa konačno stigne na mesto gde se prerađuje. Jedino ovako stroga kontrola nam garantuje da ćemo u promet pustiti samo najbolju kafu. Takođe, uz redovne nabavne kanale uvek tražimo mogućnosti u novim zemljama, a tu najčešće mislim na afričke zemlje koje su veoma bogate robustama. Moram da naglasim i da su veoma stroge zakonske procedure u Srbiji svojevrsna garancija da se na tržištu plasira kvalitetna kafa, a naši interni kompanijski standardi lestvicu dodatno podižu.

7.Koje uslove mora da ispuni kafa kako bi bila kvalitetna? Da li je mera za kvalitet samo naš ukus ili postoje zvanične odrednice za klasifikaciju kafe?

Drvo kafe raste u mnogim zemljama – na svakom od četiri kontinenta koji imaju tropske ili polutropske zone. Robuste su, na primer, otpornije na toplotu, dok na arabike ima veći uticaj nadmorska visina, tako da se one sade i na nadmorskoj visini od 2.000 metara.

Na sam kvalitet utiču: gajenje i samo zemljište, temperaturne, odnosno meteorološke prilike, berba, odnosno metode sušenje, te skladištenja zelenih kafa.

Svakako je potrebno naglasiti da se vrste (recepture) tradicionalne kafe veoma razlikuju već u samoj našoj „Adria regiji”, a kamoli u svetu. Osnovni pristup u stvaranju ukusa naših brendova bio je da stvorimo prepoznatljive, jedinstvene recepture za naše brendove koristeći mešavine arabika i robusta.

8.Da li je cena kafe na svetskom tržištu imala osetnih turbulencija poslednjih nekoliko godina, s obzirom na ekonomsku krizu? Koliko nestabilnost cene na svetskom tržištu može da pogodi krajnjeg potrošača u Srbiji?

U poljoprivrednoj sezoni 2014/2015. globalno tržište kafe izgleda će se prvi put u poslednje tri godine suočiti sa deficitom ove sirovine jer će rod u Brazilu, najvećem svetskom uzgajivaču, kako najavljuju, biti manji u odnosu na potencijal.

Da podsetim, cena kafe sorte arabika prošle godine pala je za oko 23 posto. Očito da su procene manjeg roda i deficit u ovoj sezoni uticali na rast cene arabike na svetskoj berzi već početkom godine.

Dakle, ako se prognoze o deficitu sirove kafe za ovu berbu u potpunosti obistine, cene na berzi mogu samo da nastave da rastu, što se upravo i dešava.

Ako postoji samo naznaka o kašnjenju kiše u Brazilu, te lošije stanje ploda kafe, automatski cene kafe na berzi počinju da rastu.

Rekao bih da nas čeka još jedna izazovna godina u kojoj mi proizvođači moramo da na najbolji mogući način izbalansiramo cene ulazne sirovine i cene kafe na polici u odnosu na ionako oslabljenu kupovnu moć naših potrošača.

Mi veoma ozbiljno i svakodnevno pratimo događanja na berzi i u stalnom smo kontaktu sa našim partnerima u zemljama proizvodnje kafe jer samo na taj način možemo pravovremeno da reagujemo na sve izazove koji se dešavaju kod ovakvih oscilacija na berzi.

Ovo što nam je do sada dostupno od informacija već nagoveštava da bi cene u 2014. i 2015.godine veoma lako mogle da dostignu one iz 2012. godine.

9.Da li bi i šta, po vašem mišljenju, trebalo promeniti u zakonodavnom sistemu Srbije kako bi poslovanje na tržištu kafe bilo efikasnije i profitabilnije?

Ono što je važno istaći jeste da naša država ima dva bitna administrativna faktora koja utiču na uvozne troškove kafe, a posledično i na maloprodajne cene, a to je akciza kako na sirovu kafu, tako i na gotov proizvod, kao i carina, te da je PDV stopa od 20% na drugom mestu u regionu po visini. Mi kao najveća kompanija za proizvodnju kafe poštujemo sve standarde kao što su ISO, HCCP… i imamo shodno tome organizovanu proizvodnju, kao i kvaliet robe u skladu sa najvišim prehrambenim standardima i načelima bezbednosti proizvodnje, dok mali pržioničari stavljaju na tržište kafu ponekad veoma spornog kvaliteta. Konačno, u slučaju prodaje plagijata naših robnih marki, što je bila česta pojava prošle godine, bespomoćni smo bez adekvatne reakcije nadležnih organa, koje su, nažalost, izostale.

10.Na našim rafovima široka je ponuda turske kafe različitih proizvođača. Šta je to što Grand kafu izdvaja od ostalih?

Od trenutka kada je nastala, 1997. godine, Grand kafa je stalnim ulaganjem u tehnologiju, poštovanjem savremenih tendencija na svetskom tržištu kafe i pažljivim praćenjem želja i očekivanja svojih potrošača uspela da izgradi ceo koncept uživanja u kafi prepoznatljiv za Grand.

Zahvaljujući toj originalnosti, uz poštovanje tradicionalnih vrednosti, Grand kafa je zadobila poverenje višemilionskog broja ljubitelja kafe i postala vodeći brend u regionu koji već godinama suvereno drži lidersku poziciju na tržištu kafe u Srbiji. Ključna reč za gradnju lojalnosti potrošača Grand kafe jeste poštovanje koje proizilazi iz konstantnog kvaliteta proizvoda, modernog poslovanja i istančanog pristupa potrošačima i tržištu.

To poverenje koje Grand kafa ima kod svojih potrošača rezultat je stalnog ispunjavanja datih obećanja na osnovu pažljivog praćenja njihovih želja i očekivanja.A koliko su nam naši kupci važni, pokazali smo i kroz akcije lojalnosti i u poslednje dve godine na tržištu podelili stotine hiljada šoljica za kafu, limenki, kašičica i raznih drugih poklona.

Tako smo i sa izdavačkom kućom „Laguna” osmislili i posebno izdanje kuvara za sva vremena i interaktivnom komunikacijom na Fejsbuku i dalje sakupljamo recepte. Upravo ti ljudi najbolja su preporuka i most prema novim kupcima.Uz to, potrebno je naglasiti i da je srpski potrošač veoma zahtevan, na jednoj strani, i lojalan, na drugoj, pa je razumljivo što kroz posebno osmišljene poklone kreiramo dodatnu vrednost.

11.Koje sve marketinške strategije koristite pri pozicioniranju svojih proizvoda na srpskom tržištu?

Prvo moram da kažem da mi odlično poznajemo našeg potrošača. Stalno i temeljnopratimo istraživanja o navikama, stavovima i verovanjima potrošača kako bismo uticali na njegovo ponašanje. Takođe, neophodno je i dobro poznavanje tržišnih kanala i kupaca i u toj sferi se snažno oslanjamo na ekspertizu i partnerski odnos sa našim distributerom. I na kraju, tu je i nezaobilazna konkurencija i, ako je stalno pratite, analizirate, ali i posmatrate kao dostojnog rivala, bićete sve jači i snažniji i na tržištu i u očima svojih kupaca. Naša strategija plasmana zasnovana je na pokrivanju svih segmenata zasebnim marketinškim kombinacijam. Na primer, Grand kafa gold zadovoljava potrebe onih potrošača koji prepoznaju dodatnu vrednost koju ovaj brend isporučuje u svakom pogledu, pa tako je opravdana i nešto viša cena. To je ista ona populacija od 30 do 55 godina starosti koja je više okrenuta tradicionalnim vrednostima. Kada je u pitanju Grand aroma, onda komuniciramo sa drugačijom ciljnom grupom, mlađom ženskom populacijom, onom koja prati tendencije i koju pokreću drugačije vrednosti, pa su poruke i ton komunikacije prilagođeni njima. Kad imamo proizvod koji zadovoljava specifične potrebe potrošača kao dekofeinizirana kafa Grand aroma dekofe, onda definišemo tržišnu metu i prema tome određujemo i nastup na tržištu.

A da bismo na pravi način dosegnuli do ciljanog potrošača kada je u pitanju komunikacija, ne govorimo samo o tradicionalnim medijima (TV, radio, novine, bilbordi itd.), koje bismo slobodno mogli nazvati monološkim. Pored njih, poruku uspešno prenose i izgled radnje, izgled i ponašanje predstavnika prodaje i oni su mnogo više dijaloški, interaktivni kanali, i sve više dobijaju na značaju.

Takođe, važna karika u strategiji plasmana proizvoda jeste jak i dobro razrađen distributivni kanal. Nije lako opstati i biti prvi na vrlo dinamičnom i nestalnom tržištu kafe u celom regionu. Svesni smo da se konkurentska prednost sve više zasniva na neopipljivoj aktivi koja ne može da se pribavi ili uspešno imitira u kratkom vremenskom periodu. Aktiva o kojoj govorimo stvara se akumuliranjem unutar preduzeća godinama i mi je nazivamo „učiti radeći”.

12.Grand kafa je dobila više priznanja i nagrada za jednu od najbolje osmišljenih televizijskih reklama. Da li je dobra i kontinuirana televizijska kampanja ključ uspeha dobre prodaje Grand kafe u Srbiji?

Kao lider Grand kafa ima i obavezu i zadovoljstvo da svoje potrošače stalno upoznaje sa novim proizvodima, novim ukusima, ali i da ih motiviše da usvoje nove navike. Ovaj uspeh je rezultat marketingške kombinacije i dobro odrađenog STP procesa (segmentacija, targetiranje, pozicioniranje).

Nastojimo da odgovorimo zahtevima tržišta i u moru poslovnih mogućnosti pomerimo granice. Mi se osvrćemo oko sebe, vidimo taj svet različitosti i spajamo ga u jedinstvo Grand ukusa i mirisa. Da smo u tome uspeli, potvrđuju ostvareni rezultati i poverenje potrošača, ali i osvojene nagrade, odnosno priznanje stručne javnosti. Kampanja Grand kafe „Sve nas spaja i miris i ukus” ispot „Šoljice” osvojili su u decembru 2012. četiri zlatne medalje: za najbolju integrisanu kampanju i najbolji TV i radio spot i specijalnu nagradu za najbolji spot u izboru publike u Noći reklamoždera.

13.Kako su vaši proizvodi pozicionirani na tržištima u regionu?

SPP kafa na srpskom tržistu ostvaruje preko 50 posto svog vrednosnog tržišnog učešća. Kada govorimo o tradicionalnoj kafi i brendu Grand kafa, sa podbrendovima Grand, Aroma i De luxe, on se u 2013. godini razvio i ostvaruje oko 35 posto tržišnog učešća, zatim u segmentu tradicionalne kafe je i brend Bonito sa preko 14 posto količinskog tržišnog učešća.

Bonito se pozicionirao u ekonomskom segmentu i njegov je zadatak da osvoji što više potrošača koji vode računa o cenama. Udeo je u instant kafama daleko niži, ali ipak je značajan, jer smo u Srbiji u segmentu instant kafe ostvarili brz rast i osvojili više od 14 posto tržišta. Inače, robne marke Granda čine oko 60 posto proizvodnje u ukupnoj strukturi posla sa kafom u okviru Atlantic grupe.

U Sloveniji sa Barcaffeom držimo oko 75 posto tržišta i da bismo opravdali ulogu lidera i zadovoljili nove potrebe potrošača, u 2012. godini smo lansirali dva proizvoda, Barcaffe Selection, u premium segment, i Barcaffe Bio, takođe u premium segmentu, namenjen onim potrošačima koji prate svetske tendencije. Postojanje sopstvene jake distributivne mreže u okviru Atlanticovog sistema omogućava nam pre svega efikasnije snabdevanje svih kanala prodaje na svim tržištima „Adria regiona” – od ritejla do HoReCa segmenta. To podrazumeva i delotvornije praćenje prodaje, zaliha, potreba u promeni asortimana...

14.Atlantic grupa je multinacionalna kompanija. Da li i koliko često razmenjujete iskustva u poslovanju sa svojim kolegama iz regiona? O kom delu poslovanja najčešće razgovarate?

Atlantic grupa na svakom od tržišta gradi lokalnu organizaciju, u kojoj su zaposleni vrlo kvalitetni ljudi, od proizvodnje, preko prodaje, marketinga, do finansija, korporativnih aktivnosti i menadžmenta, jer jedino tako možete da radite ozbiljan posao. Međutim, unutar kompanije mi stalno razmjenjujemo iskustva i delimo znanja.

To je osnov naše saradnje i prednost Atlantic grupe kao regionalne, odnosno multinacionalne kompanije, u kojoj se uvažavaju različita mišljenja. Otvorena i iskrena komunikacija osnov su svakog dobrog tima, a odgovornost se izkazuje kroz postignute rezultate i onaj osećaj pripadnosti kompaniji koji negujemo kroz naše korporativne vrednosti. Uspeh je ujedno i najveći motivator, naročiti ako znate svoju ulogu i možete da se razvijate sa kompanijom. Onda ljudi znaju čemu teže.

Takođe, nastojimo da kad god je to moguće zajedno proslavljamo svoje uspehe i da im se radujemo jer pohvala i priznanje koje ukažemo jedni drugima u stvari su čarobna formula da istrajemo na tom putu do uspeha.

15.Koliko zaposlenih ima u Srbiji, a koliko u Grandu i na koji način edukujete svoje zaposlene?

Danas u Srbiji Atlantic grupa imam gotovo 1.600 zaposlenih, a srpsko tržište je sa 24 posto učešća u ukupnom prihodu Atlantic grupe naše drugo tržište po veličini. Ovde smo sa kompanijama „Soko Štark”, „Grand prom”, „Palanački kiseljak” i „Atlantic Brands” snažan i prepoznatljiv lokalni subjekat, ljudi nas posmatraju kao domaću firmu i tako se i osećamo.

U prošloj godini smo imali oko 50 novozaposlenih u području prodaje, logistike, proizvodnje i marketinga, a i ove godine planiramo dodatna zapošljavanja, primarno u prodaji. U proizvodnji Grand kafe rade stručni i predani ljudi i, kada govorimo uopšteno o razvoju zaposlenih u Atlantic grupi, naša ključna uloga je stvaranje i održavanje fleksibilne organizacije i visoke angažovanosti, kao i nastojanje da potencijal svakog zaposlenog bude adekvatno iskorišćen.

U Atlantic grupi je praksa da, osim pomenute razmene iskustva, imamo i posebne programe za usavršavanje zaposlenih, kao i mogućnost prakse na različitim tržištima. Osim toga, posebno hoću da istaknem da svako od nas lično predlaže i planira svoje potrebe za učenjem i razvojem, a onda to i ostvaruje uz saglasnost svog neposrednog rukovodioca i planiranih internih i eksternih obuka. Tako se stvara dinamično i kreativno radno okruženje u kojem se neguje timski rad, podstiču i cene profesionalizam, otvorenost i odgovornost za ostvarenje postavljenih ciljeva.

16.Važan deo poslovne strategije Atlantic grupe jeste i društvenoodgovorno poslovanje. Koje projekte ste već realizovali, a koje pripremate za naredni period kada je društvenoodgovorno poslovanje u pitanju?

Osnov društvenoodgovornog delovanja svake kompanije jeste činjenica da postane svesnavažnosti i potrebe sopstvenog uticaja na unapređenje opštih društvenih uslova, promocije pravih vrednosti i konačno potrebe da deo svog profita uloži u zajednicu. Upravo zato Atlantic grupa, kao deo šireg društva u kojem funkcioniše, jer posluje u 11 zemalja širom regiona, sistematski nastoji da svoje strateško opredeljenje društvenoodgovornog poslovanja u svim svojim segmentima prilagodi regionalnim uslovima i potrebama zemalja u kojima posluje i ostvari ga kroz sve članice Grupe, pa tako i u Srbiji. Ovde smo deoForuma društvenoodgovornih kompanija, čija je misija da uspostavi trajne i stabilne CSR prakse u poslovnom sektoru, kao i povezivanje poslovnog sektora sa neprofitnim organizacijama, institucijama i inicijativama građana u rešavanju konkretnih društvenih i ekoloških problema, uz volonterski doprinos zaposlenih. Osim toga, mi delujemo i na nivou svakog brenda, pa je tako Grand kafa mnogim svojim akcijama i donacijama pomogla različitim socijalnim kategorijama i samo tokom prošle godine podržala više od 15 organizacija i projekata, između ostalog „Školu bez nasilja”, Svratište, pravila dečje parkiće… ali isto tako bila i pokrovitelj kulturno-umetničkih, naučno-obrazovnih i sportskih manifestacija i programa, sa željom da kada god može bude dobar partner u zajednici u kojoj posluje. Atlantikovci imaju i svoj Dan vrednosti kada jedan radni dan posvetimo društvenokorisnom radu i tako podsećamo svoje zaposlene da naš posao treba da ima i onaj dodatni učinak i zadovoljstvo kada uradimo nešto lepo i korisno za sredinu u kojoj živimo i radimo.

17.Kako provodite svoje slobodno vreme u Beogradu? Čime se bavite? Gde izlazite? Na koji način uspevate da se oslobodite svakodnevnog stresa?

Slobodno vreme je postalo relativna kategorija, pa je neophodan dobro isplaniran raspored obaveza, a stres je samim tim postao sastavni deo sadašnjice. Suština je da znate koji su vam prioriteti i onda se iznenadne i neočekivane situacije lako prevaziđu. Tu su i godine iskustva na poslovnoj sceni, ali i poverenje u saradnike i zaposlene.

To je vrlo značajna karika, kao i mogućnost da se u Atlanticu o greškama otvoreno razgovara kako bi se svi eventualni problemi rešili zajednički i u najkraćem roku, što umnogome psihološki rasterećuje. Ali najbolji antistres za mene je duža šetnja uz reku i boravak u prirodi, susret sa kolegama i prijateljima, poneki odlazak u bioskop, a sigurno najblagotvornije efekte daje vreme provedeno sa porodicom i najbližim dragim ljudima.

18.Kada biste bili u mogućnosti, da li biste nešto promenili u svojoj dosadašnjoj karijeri?

Verovali ili ne, ništa ne bih promenio!

19.Kako vidite tržište kafe u regionu u narednih 10 godina?

Da ne idemo tako daleko, ali recimo u sledećih pet godina potrošnja tradicionalne kafe u Srbiji ne bi trebalo da opadne. Jedan od osnovnih razloga za takvu procenu jesu podaci naših istraživanja po kojima se sve više mladih okreće potrošnji tradicionalne kafe. Pomenuto istraživanje smo radili među studentima koji taj napitak često pripremaju tokom učenja za ispite. Tu se stvara navika koja kasnije ostaje, a svakako ne treba zanemariti ni ekonomski momenat jer je tradicionalna kafa, mereno po šoljici, jeftinija od drugih.

Upravo zato što ne mislimo da će se potrošnja tradicionalne kafe značajno smanjiti pod uticajem ekspanzije instant kafe, radićemo na tome da se ubrza postupak pripreme tradicionalne kafe kako bi ona bila još primamljivija za potrošače, što je naročito važno u HoReCa sektoru.

Bez obzira na gorenavedeno, kao najveći proizvođač u regionu mi moramo biti kreatori noviteta, tako da naše služba razvoja stalno radi na traženju novih mogućnosti, da li kroz nove recepture, nove načine pripreme ili nove tehnologije proizvodnje koji će nam biti od koristi.

Berza

investicioni fondovi

kursna lista