Usluge DHL-a u transportu i logistici sveobuhvatne su i pouzdane, a jedan od razloga je i jedinstvena dostavna mreža kako u domaćem, tako i u međunarodnom saobraćaju.

DHL ima više od 475.000 zaposlenih, 80.000 vozila i 420 aviona, kao i mrežu od 6.500 poslovnica. Zajedno oni predstavljaju moćni logistički mehanizam sposoban da opsluži klijente brzo i na vreme na više od 120.000 lokacija u 220 zemalja, što ga čini najinternacionalnijom kompanijom na svetu.

DHL u Srbiji ima 56 vozila u vlasništvu i 197 zaposlenih. Pošiljke otpremamo svakog radnog dana iz Beograda avionom antonov 26, kapaciteta 5 tona na relaciji Beograd–Budimpešta–Lajpcig, dok uvozni materijal pristiže u Beograd istom rutom u ranim jutarnjim časovima svakog radnog dana.

U Srbiji DHL je do sada investirao više od 25 miliona evra, transportovao više od 7 miliona pošiljki, koje su težile preko 14 miliona tona.

Imali smo zadovoljstvo da razgovaramo sa gospodinom Darkom Babićem, direktoromDHL-a Srbija.

1. Gospodine Babiću, gde ste rođeni, odrastali i školovali se?

Rođen sam pre 53 godine u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju sam završio u Zemunu, pravni fakultet u Beogradu. Takođe sam završio MBA studije i trenutno sam na četvrtoj godini doktorskih studija, a moja doktorska teza je u vezi sa karakteristikama poslovnih lidera u budućnosti.

2. Kako je tekla vaša karijera?

Od ukupno trideset godina radnog iskustva, prvih sedam godina u nekoj vrsti traženja sebe od akademije do privatnog preduzetništva, da bih se 1990. godine pridružio DHL-u. Prošao sam put od kurira do regionalnog direktora. To je bio moj put.

Radio sam i u servisu, u finansijama i prodaji i polako sam napredovao. Danas nema potrebe da tako radimo, ali to ne znači da neko ko je danas kurir ne može da postane direktor. Ja sam u životu imao realna očekivanja, a u DHL-u napredovanje je uvek izvesno i moguće. Jedino što vrednujemo su trud, rad, zalaganje i talenat. Čovek koji uđe u multinacionalnu kompaniju treba da shvati da u njoj neće ostati večno. Ako smatrate da ste venčani za kompaniju, ona će se pre ili kasnije razvesti od vas. Zato je važno da vreme koje tamo provedete posvetite svojom obrazovanju i širenju vidika, obogaćivanju iskustva kroz kontakte sa različitim kulturama. Odatle možete mnoge pouke da izvučete.

Ta širina perspektive je izuzetna. Svako treba tu šansu koju pružaju korporacije da iskoristi. U velikim kompanijama tačno se zna kad ko može da napreduje, šta ga čeka na sledećem stepeniku i šta treba da uradi da bi napredovao dalje. U DHL-u može da opstane samo onaj ko je posvećen svom poslu, ko teži sopstvenom usavršavanju i svoje zadovoljstvo projektuje na zadovoljstvo klijenata. Postoje stroga pravila poslovanja uslovljena prirodom posla, ali ostaje dovoljno prostora za ispoljavanje lične inicijative i kreativnosti.

3. Kada ste stupili na poziciju prvog čoveka DHL-a Srbija, kakva su bila vaša očekivanja?

Može se reći da sam jedan od nekoliko direktora koji su se u Srbiji održali neprekidno „na vlasti” preko dvadeset godina. I sam se pitam u čemu je tajna moje poslovne dugovečnosti u jednoj zemlji i njenom poslovnom ambijentu koji je bio, a delom je i danas, na trusnom prostoru, koji je devedesetih godina bio poprište velikih ratnih okršaja, sankcija, hiperinflacije, bombardovanja, a čije se posledice osećaju u privredi i društvu u punoj meri i danas.

Ako bismo analizirali ovih dvadeset godina, a to nije kratak period, kao pet olimpijskih ciklusa, onda bismo lako konstatovali da ni u jednom od ovih perioda nije bilo lako u Jugoslaviji, onoj velikoj, pa smanjenoj, pa u Srbiji.

Biti prvi čovek organizacije kao što je DHL i imati odgovornost za poslovanje koje samo po sebi jeste složeno u smislu zakonskih okvira iz različitih domena u kojima poslujete, pre svega: saobraćaja, telekomunikacija, carine i finansija, svakako je bilo veliki izazov. To sam ponekad osećao kao opterećenje jer kod nas ne postoji kontinuitet – ni u sistemu, ni u zakonodavstvu, ni na političkoj mapi, ni među rukovodećim ljudima. Tajna nije u nekakvim marketinškim trouglovima i formulama mada su i oni važni, već u izdržljivosti i neprekidnom prilagođavanju na okruženje.

Kada je u pitanju DHL, onda je dodatni izazov bio to što smo mi domaća kompanija sa 100% stranog kapitala, što je ponekad podrazumevalo da uspostavljamo globalne procedure i standarde na tržištu koje je pokazivalo malo razumevanja. To, razume se, nije bilo lako.

5. Pored standardne dostave pošiljki DHL je proširio paletu svojih usluga. Možete li nam reći nešto više o tome?

DHL ima tri strateška cilja do 2020 godine: pojednostavljenje usluge za korisnike, pružanje ekološki bezbedne usluge i ponuda palete usluga kojom se omogućava najmoderniji transport robe i logistička rešenja. Oni su ugrađeni u sve naše razvojne planove i ciljeve.

DHL nudi širok spektar specijalno osmišljenih rešenja – od ekspresnog transporta dokumenata do upravljanja lancima nabavke. Usluge koje nudimo obuhvataju rešenja kako za fizička lica, tako i za sve privredne subjekte. DHL je razvio rešenja za podsticanje elektronske trgovine kroz usluge transporta koje nudi internet kupcima i onlajn prodavnicama. Istovremeno smo pouzdan logistički partner malih i srednjih preduzeća kojima olakšavamo poslovanje svojom ekspertizom i jednostavnošću transporta njihovih uzoraka i proizvoda. Najvećim globalnim poslovnim i proizvodnim sistemima smo partner koji se integriše u njihovo poslovanje i postajemo sastavni deo njihovih operacija.

Iako globalizacija utiče na razvoj i modernizaciju sve zahtevnijih logističkih rešenja, kombinacija svetske mreže, stručnosti i lokalnog iskustva zaposlenih ostaju glavne karakteristike koje DHL razlikuju od konkurencije. To je jedini način da ispunimo zahteve i očekivanja klijenata širom sveta.

6. Koje savremene IT tehnologije koristite kako bi pružili još kvalitetnije usluge svojim korisnicima?

Kompanija DHL kontinualno ulaže u najsavremenija rešenja kako bi svojim korisnicima pružila najkvaliteniju moguću uslugu.

Svi naši kuriri su opremljeni savremenim ručnim terminalima kako bi mogli da skeniraju pošiljke pri preuzimanju, transportu i isporuci istih. Sve pošiljke se skeniraju pri svakoj promeni statusa i svaka informacija je dostupna klijentima posredstvom internet portala kako bi mogli da vide u svakom trenutku gde se ista nalazi. Uveden je i sistem koji omogućuje korisniku da se potpiše na ekranu ručnog terminala pri prijemu pošiljke.

Pored toga uveli smo više eCommerce aplikacija, u zavisnosti od potrebe klijenta, koje automatizuju i time uprošćuju naručivanje dolaska kurira i otpreme pošiljke. Upotrebom tih aplikacija naši klijenti mogu da uštede mnogo vremena jer nema potrebe da provedu vreme u razgovoru sa operaterom kol-centra, kao i da diktiraju adresu kuriru dok on ručno popunjava tovarni list.

Postoji portal koji se zove MyDHL i koji je namenjen za klijente kako bi na jednom mestu mogli da prate status i da pripremaju pošiljke za slanje, kao i da naručuju preuzimanje robe iz inostranstva.

Za velike klijente postoji mogućnost objedinjavanja procesa naručivanja dolaska kurira, kao i pripreme tovarnog lista i prateće dokumentacije za pošiljku sa njihovim poslovnim procesima i sistemima. Na taj način isključuje se potreba da se isti podaci unose dva puta u različite sisteme i time je usluga transporta za korisnika uprošćena.

Podaci jednom uneti za pošiljku u naš sistem putuju ispred iste najavljujući njen dolazak, obezbeđujući brzo razvrstavanje u sortirnim centrima, kao i brzo carinjenje na destinaciji kako bi ista bila isporučena primaocu u najkraćem mogućem roku. Iza svega ovoga stoji globalna telekomunikaciona mreža koja povezuje sve zemlje sa data-centrima i obezbeđuje brzi protok i razmenu podataka.

7. DHL je ogroman sisitem koji funkcioniše po veoma dobro utvrđenim pravilima i gde moraju da rade pouzdani i dobro obučeni ljudi. Koja su osnovna pravila rada u DHL-u i na koji način obučavate zaposlene?

Kada kažete pravila rada, važno je pomenuti da DHL ima veoma precizno definisan kodeks ponašanja koji je zvanično publikovan 2006. godine i odnosi se na različite segmente kao što su: etička obaveza svih zaposlenih, poslovna praksa, standardi u našem zajedničkom radu, poslovni integritet i društvena odgovornost.

Ovaj kodeks se oslanja na Global Compact – dokument Ujedinjenih nacija čiji je DP DHL potpisnik i čime smo se obavezali na prihvatanje niza suštinskih vrednosti u domenu ljudskih prava, standarda vezanih za radno pravo, životnu sredinu, kao i za antikorupciju.

Provider of Choice i Employer of Choice

Ako pogledamo najznačajnije stubove strategije DHL-a 2015, dva su u tesnoj korelaciji jedan sa drugim: Provider of Choice i Employer of Choice jer zadovoljni i motivisani zaposleni svakako utiču na zadovoljstvo naših korisnika. U velikoj meri motivacija zaposlenih i zavisi od toga kakve su razvojne mogućnosti zaposlenih u okruženju, te se i mi usredsređujemo na stvaranje tih mogućnosti. Kao i sve drugo, i forma edukacije u korporacijama se usavršava. Dok se nekada 80% edukacije zaposlenih odvijalo na obukama u učionicama, danas je taj procenat u DHL-u sveden na samo 10%, uključujući i takozvani e-learning, 20% edukacije zaposlenih obezbeđuje se kroz mentorski rad, Coaching, Networking, davanje povratnih informacija o rezultatima rada i ponašanju, dok 70% razvoja zaposlenih zavisi od kreativnosti rukovodilaca u smislu obezbeđivanja razvoja kroz najrazličitije aktivnosti koje predstavljaju izlazak iz zone konfora i prostor za novo učenje.

Koje su nove svetske tendencije u ekološkom transportu robe?

Društvenoodgovorno poslovanje nije floskula kod nas jer mi zaista tako poslujemo. Zacrtali smo da ćemo do 2020. godine biti 30 odsto energetski delotvorniji. To znači da ćemo smanjiti emisije štetnih gasova, ugljen-dioksida i fosfora.

Kao globalna kompanija imamo preko 420 aviona u vlasništvu, kao i desetine hiljada dostavnih vozila. Zato smatramo da kao veliki igrač imamo odgovornost prema svetu u kome živimo i odlučili smo da ga sačuvamo za buduće generacije.

DHL je prva kompanija koja je uspela da izračuna štetnost koju proizvodi u poslovanju i na osnovu toga je usvojen plan kako da se sačuva energija i smanje emisije štetnih gasova u narednih deset godina.

To je izuzetno veliki izazov za kompaniju jer nas očekuje veliki investicioni ciklus.

Čekamo da vidimo i kakav će biti odgovor naše države i da li ćemo dobiti neke povoljnosti i stimuluse kroz poreski sistem kao u drugim zemljama u kojima poslujemo. Društveno-korporativna odgovornost nije samo briga o ekologiji, već podrazumeva širok spektar aktivnosti, od brige o radnicima do lokalne zajednice. U Srbiji je problem postići da i naši dobavljači posluju odgovorno, ali mi ćemo se truditi da ih edukujemo i da zajedno rastemo.

Trudimo se da pomognemo i deci bez roditelja, pa se naši zaposleni druže sa decom iz dečjih sela u Kraljevu i Sremskoj Kamenici. Trudimo se da pomognemo i mladim talentima, pa od osnivanja sarađujemo sa AIESEC-om. Postali smo njihovi partneri ovde pre 20 godina i skoro smo organizovali radionice i predavanja na kojima smo diskutovali o upravljanju, liderstvu i prenosili smo im svoja znanja. Mnogi bivši zaposleni AISEC-a rade u DHL-u u Bonu, Briselu, Singapuru, Dalasu, a mi se trudimo da ih edukujemo kroz naš sistem.

Naš napredak i doprinos društvu je u mnogim zemljama vidljiv i merljiv. Želja nam je da to postigemo i ovde kroz sam način vođenja posla.

Dan dobre volje

Ove godine u septembru, obeležavajući Dan dobre volje, zaposleni kao volonteri DHL-a, u saradnji sa Komitetom za bezbednost saobraćaja, sproveli su akciju čiji je cilj podizanje nivoa svesti o bezbednosti i efikasnosti u saobraćaju, uključujući na taj način i pešake i vozače kao njihove aktivne članove. Dobro organizovani i puni pozitivne energije, neki su otišli i dalje od raskrsnica na kojima su bili raspoređeni, pa su svoja zaduženja proširili na okolne parkove i tržne centre, uključujući tako i najmlađe članove našeg društva, čija se svest o bezbednom ponašanju tek formira.

Ovakvim i sličnim akcijama DHL daje primer ostalim društvenoodgovornim kompanijama da u svojoj bližoj ili daljoj budućnosti posvete više pažnje i ulaganja u okruženje u kome posluju. Volonteri su raspodeljeni na više mesta u zemlji, gde su na različite načine doprineli ispunjavanju svog plemenitog cilja. Na najkritičnijim raskrsnicama u Beogradu, Nišu i Novom Sadu učesnici ovogodišnjeg Dana dobre volje izašli su na pešačke prelaze sa željom da svoje sugrađane upozore na značaj i važnost bezbednog ponašanja u saobraćaju.

U Kliničko-bolničkom centru „Zemun” postavljena je saobraćajna signalizacija, čime su sugrađani, ali i zaposleni u KBC-u „Zemun”, kojima je potreban bezbedan i efikasan saobraćaj u krugu bolnice, dobili nesmetan prilaz ulazu Hitne pomoći. Osim toga, zaposleni DHL-a ofarbali su klupe i ogradu ispred Hitnog prijema.

9. Da li je i na koji način svetska ekonomska kriza uticala na rad DHL-a kako u Srbiji, tako i na globalnom nivou? (John Pearson)

POSTIGLI SMO DVOCIFRENI RAST! Mi smo neka vrsta lakmusa za sva privredna dešavanja i kroz protok pošiljaka u našoj mreži u mogućnosti smo da razumemo tržišne pravce razvoja. Izuzetan kvalitet usluga, motivisani zaposleni i prepoznavanje potreba klijenata – glavni su razlozi što je DHL prvi izbor za kompanije kada je reč o transportnim i logističkim uslugama.Za kompaniju DHL i ova godina je uspešna, može se reći godina u kojoj su ostvareni izuzetni rezultati. Za DHL često se kaže da je dobar barometar u poslovanju na globalnom tržištu, ali ja verujem da su naši rezultati bili bolji nego što su rezultati na tržištu. Dok je istorijski gledano uobičajeni porast u našem poslovanju 1,5% u razvijenim zemljama, rast koji beležimo u protekloj godini izražen je dvocifrenim brojkama. Srbija nije bila izuzetak u tome – kaže na početku razgovora za magazin Profit Džon Pirson, generalni direktor za Evropu kompanije DHL. Ako treba navesti razloge tako dobrog poslovanja, naročito u svetlu vesti iz Grčke i još nekih zemalja iz kojih su dolazile depresivne vesti, razlog je to što smo stabilna organizacija koja je usredsređena na međunarodno tržište i proizvode za ekspresne usluge.

DHL je vodeća kompanija u svetu u pružanju poštanskih i transportnih usluga, a to važi i za Srbiju. Gospodin Pirson dalje kaže,za uspeh koji sam vam pomenuo postoje tri glavna razloga. To je nivo kvaliteta naših usluga, zatim motivacija zaposlenih i prepoznavanje potreba naših klijenata. Sve to čini naše klijente lojalnim. U godinama iza nas mi smo bili vrlo dosledni u stvaranju platforme gde nam je pažnja usmerena na komunikaciju sa klijentima i zaposlenima i postizanje rezultata na globalnom nivou. Mnogo smo uložili u reklamne kampanje i marketing kako bi u čitavom svetu predstavili našu kompaniju kao najglobalniju kompaniju koja se bavi transportom i logističkim uslugama. Suština svih naših komunikacija jeste da je DHL stručnjak, međunarodni stručnjak u tom poslovanju i da radimo najbolje i najbrže što možemo, što i naši klijenti prepoznaju kao the speed of yellow. Namera nam je da klijentima omogućimo da njihovi proizvodi stižu do adrese na koju su poslati najvećom mogućom brzinom jer smo prisutni u svakoj zemlji i na svakoj teritoriji. Time im pružamo sigurnost i stabilnost.

Mi smo uspešna kompanija kako u svetu, tako i u Srbiji, jer DHL kao pionir i prva kompanija na tržištu međunarodnih transportnih usluga i špedicije vazdušnim putem opslužuje širok spektar kompanija kojima prilagođava svoju uslugu: za male i velike, do davanja rešenja za specifične industrije i tako dalje. Svi znamo da tamo gde postoji jedna uspešna kompanija postoji i jedna koja ne posluje tako dobro. Ako ne funkcionišu dobro velike firme, možda male imaju veći uspeh u traženju svoje niše na tržištu. Upravo zato što opslužujemo široku lepezu klijenata, mi imamo potencijal za rast i primer toga je upravo Srbija gde smo takođe dostigli dvocifren rast. Takođe, nove tehnologije su uticale pozitivno ili uopšte nisu uticale. Pozitivno jer su nam omogućile bližu saradnju sa klijentima. Recimo praćenje pošiljke ili pisama posredstvom veb-sajta. Elektronska komunikacija pruža klijentima pristup informacijama koje su dostupne i u zemlji kao što je Srbija, koja sve više koristi internet. Kada se pojavio internet, mnogi ljudi su mislili da će to biti smrt za papirnu dokumentaciju i poštu na koju smo navikli. Ali to se nije desilo. Nešto slično govorilo se i kada se pojavila faks-mašina, ali papirna dokumentacija i dalje ima veliko učešće u uslugama koje mi nudimo.

Naše najveće investicije usmerene su ka stvaranju sortirnih centara i investicije u avio-flotu, uz investicije u ljude, što se podrazumeva. Otvaranje sortirnog centra u Šangaju, kao i proširenje sotirnog centra u Sinsinatiju velike su investicije. To je veoma važno i za ovaj region jer Kina definitivno u svim zamljama regiona predstavlja najveću uvoznu trgovinsku liniju. Kada je reč o avijaciji, tu nudimo neke nove usluge koje su veoma bitne za klijente, kako bi najbrže moguće dopremili pošiljku s jednog mesta na drugo. Uspeli smo da skratimo tranzitno vreme i omogućili smo da se pošiljka preuzme što kasnije, bukvalno kada izlazite iz kancelarije, kako bi na adresu stigla sutradan u najranijim jutarnjim satima. Kako bismo našim klijentima dali mogućnost da što kasnije otpreme svoju pošiljku u Srbiji, vreme izvoza pošiljki takođe smo pomerili na večernje časove.

Naš cilj je da budemo najbolja kompanija na svetu u pružanju usluga transporta i logistike, inaravno, poštanskih usluga u Nemačkoj. Niko nije bolji u pružanju tih usluga. Mi smo prisutni u lancu dobavljača i tu pružamo vrhunsku uslugu. Naša strategija jeste da budemo prvi izbor i prepoznati kao najpoželjniji poslodavac (Employer of Choice), najpoželjniji dobavljač usluga (Provider of Choice) i najpoželjnija investicija (Investment of Choice). Mnogi se dive logistici koju smo mi postavili na svetskom nivou i žele da budu deo toga. Po pitanju investicija, s obzirom na to da su one velike, imamo pozitivan povraćaj kod naših deoničara.

Naš brend je odličan, imamo konkurentne cene i za nas rade dobri, profesionalni i stručni ljudi.

10. Šta bi, po vašem mišljenju, država trebalo eventualno da promeni kakobi poslovanje vaše kompanije u Srbiji bilo još efikasnije i profitabilnije?

Uloga države ogleda se u kreiranju zdravog i predvidivog poslovnog ambijenta koji obezbeđuje kompanijama nesmetana ulaganja, poslovanje i razvoj. Neophodno je da država ubrza donošenje modernih propisa i obezbedi njihovu efikasnu primenu. To je do sada često bio problem.

Evo navešću vam nekoliko primera. Uložili smo ne baš malu sumu novca u nabavku moderne opreme za rad kurira na terenu. Tako svaki naš kurir koristi uređaj kojim evidentira pošiljke, zatim evidentira sve operativne radnje na terenu, a na ekranu tog uređaja primalac može da se potpiše, što je potvrda o prijemu pošiljke. To je značajno za klijente s obzirom na to da su svi ti podaci dostupni korisnicima u realnom vremenu. Ipak, po našim propisima, jedino se klasičan potpis na papirnom dokumentu smatra potvrdom prijema pošiljke i umesto da ovom investicijom pojednostavima rad i uštedimo, prinuđeni smo da radimo paralelno, i elektronski i na papiru.

Ipak, najveću prepreku u svakodnevnom poslovanju predstavlja činjenica da ni nakon tri godine propisi koji regulišu carinjenje ekspresnih pošiljaka, nažalost, nisu primenjeni. Carinski zakon i relevantna podzakonska akta sadrže moderna, evropska rešenja za primenu pojednostavljenih postupaka. Ipak, u praksi se i dalje radi „po starom”, što nas značajno usporava i izuzetno nam podiže troškove poslovanja.

U Evropi se prilikom sletanja naših aviona, na osnovu elektronske razmene podataka dok avion još leti, ocarini 90% pošiljki. Onih preostalih 10% pošiljki koje zahtevaju i neke dodatne procedure (npr. inspekcijski pregled i sl.) ocarini se u proseku za dva radna dana. Kod nas se, zbog nemogućnosti elektronske razmene podataka, pri dolasku ocarini samo jedna trećina pošiljki, dok je za carinjenje preostale dve trećine pošiljki potrebno u proseku gotovo pet radnih dana. To muči i građane i privredu.

Umesto da ekspresnu pošiljku prime pre podne prvog radnog dana nakon njene otpreme, jer to kapacitet naše operativne mreže omogućuje, primaoci su zajedno sa nama prinuđeni da prolaze kroz glomazan carinski postupak. Tako, na primer, ako naručite nešto posredstvom interneta, može lako da se dogodi da uvozni carinski postupak bude istovetan onome koji se primenjuje kada se uvozi šleper robe. Troškovi primene takvog postupka višestruko su veći i od same vrednosti pošiljke i od iznosa uvoznih dažbina.

To su oblasti u kojima je neophodno da država znatno odlučnije deluje.

11. Kakve poslovne rezultate beležite 2013. godine? Da li se i koliko oni razlikuju od očekivanih? Kakvi su vam planovi za narednu godinu?

Planirajući ovu poslovnu godinu imali smo u vidu očekivanja naših investitora, i ostvarenje strateških ciljeva do 2015. godine. Poredpolitičkih i ekonomskih predviđanja uzeli smo u obzir i šta možemo da razvijamo od usluga na tržištu Srbije što će doprineti našem razvoju narednih nekoliko godina. Kreativna rešenja transporta osmišljena su za različite industrijske segmente, radimo na razvoju efikasnog transporta robe u Rusiju, proširili smo i avio-kargo ponudu, i kroz nekoliko prodajnih kampanja ponudili klijentima u Srbiji kvalitetnu uslugu po pristupačnoj ceni.

Ove godine smo ostvarili rast od 10% u prihodu u odnosu na prošlu godinu.

Auto-industrija prednjači u rastu sa više od sto odsto rasta prihoda iz godine u godinu. Naše glavne izvozne destinacije su Nemačka, SAD, Italija, Rusija i Velika Britanija, a roba koja se najčešće izvozi su: rezervni delovi, auto-oprema, farmaceutski i medicinski proizvodi, elektronske komponente i različitakomercijalna roba i uzorci.

Zemlje iz kojih najviše uvozimo su Kina, Nemačka, Italija, Grčka, SAD, a najčešće se uvozi tekstilna roba, obuća, kompjuterska oprema, rezervni delovi. Transportujemo sirovine i materijale koji se aktivno oplemenjuju u slobodnim zonama i koje vraćamo kao gotov izvozni proizvod.

13.Vaš posao je dinamičan, ali i naporan. Na koji način uspevate da prevaziđete svakodnevni stres?

Tako što posvećujem pažnju fizičkoj kulturi i svom erdel terijeru Kani.

14.Čime se bavite u slobodno vreme? Gde izlazite?

Boravim u prirodi i viđam se sa dragim ljudima daleko od gradske vreve i buke.

15. Kada biste bili u mogućnosti, šta biste promenili u svojoj dosadašnjoj karijeri?