Početna > Izdanja > Broj 050 > Richard Branson

Giganti managementa

Richard Branson

Neverovatni trijumf enigmatičnog preduzetnika

Uspeh Virgina

„Ponekad se ujutru probudim, osećajući se kao da sam upravo imao najneverovatniji san. Da sam sanjao svoj život." Ričard Brenson

U trenutku kada je napunila 99 godina, baka Ričarda Brensona mu je napisala pismo, ispričavši mu priču o tome kako je prethodnih 10 godina predstavljalo najbolji period njenog života. Predložila mu je da pročita knjigu „Kratka istorija vremena“ Stivena Houkinga. Njoj se ova knjiga izuzetno dopala. Ali iznad svega, njen savet Ričardu glasio je: „Imaš samo jedan pokušaj u životu, iskoristi ga na najbolji mogući način.“

Ove su reči ostavile izuzetno jak utisak na Ričarda Brensona, pre svega zbog činjenice da su one pogađale u srce njegovog verovanja da se uspeh može ostvariti samo ukoliko se oslonite sami na sebe.

Danas, rukovodilac više od 400 kompanija koje nose ime Virgin, čije se lično bogatstvo procenjuje na skoro 4,2 milijarde dolara, kaže da je do svega ovoga došao zahvaljujući tome što je sledio taj lični san i da je pokušao da ga realizuje na najbolji mogući način.

Osnivač i pokretačka snaga Virginove poslovne imperije, Ričard Brenson je stekao reputaciju jedne od najpopularnijih osoba u celoj Engleskoj. Harizmatični Brenson privlači pažnju javnosti i medija gde god da se pojavi i to ne samo zbog svojih poslovnih uspeha, već i zbog svog avanturističkog stila života.

Na vrhuncu njegove popularnosti, ime Ričarda Brensona je bilo veoma primamljivo za premijera, pa čak i monarha njegove rodne Britanije. Brensonovi finansijski nestašluci su postajali ozbiljni poslovni poduhvati, a njegova avanturistička ličnost zračila je aurom koja se činila većom od života.

On još uvek drži rekord u najbržem prelasku brodom preko Atlantskog okeana. Pokušavao je da obiđe zemlju u balonu.

Ovo su uspesi koje niko nije očekivao od disleksičnog, kratkovidog dečaka.

Ričard Brenson je rođen 18. jula 1950. godine, u porodici koja je pripadala srednjoj klasi u engleskoj oblasti Surrey. Brenson je bio najstariji od troje dece. Njegov otac, Edvard (Ted) Brenson je bio advokat, nastavljajući porodičnu tradiciju Brensonovih. Većina se slaže da je Brenson nasledio nordijski izgled, kao i avanturistički duh od svoje majke, Iv Brenson, nekadašnje plesačice i glumice i bivše stjuardese.

Koliko je Iv Brenson bila energična i puna duha najbolje govori podatak da je naučila da leti jedrilicom u vremenu kada je veoma malo žena znalo da vozi čak i automobil. U stvari, toliko je dobro letela, da je tokom Drugog svetskog rata prošla i obuku sa pitomcima Kraljevske avijacije (RAF), kako bi mogla da se priključi ratnim operacijama ukoliko se za tim ukaže potreba. Deca Brensonovih su bila odgajana da postanu srčane, aktivne i hrabre osobe.

Ričard Brenson nije u dubini svoje duše bio avanturista. Jednom prilikom, majka ga je ostavila samog u prirodi, sa instrukcijama kako da sam nađe put do kuće, krećući se kroz polja oblasti Devon. Brenson je tada imao samo četiri godine, a nakon nekog vremena ga je pronašao komšija sa jedne od susednih farmi, pozvavši Brensonove da dođu po svog sina. Mladi Ričard, koji je proveo dan jureći leptire, je bio fasciniran slobodom sa kojom se susreo u tako ranim godinama svog života.

Godinama kasnije, nakon što su ga roditelji upisali u Stouv internat u Bakingemu, Ričard je smatrao da je okruženje isuviše ograničavajuće za njega. Napustio je srednju školu i preselio se u London, gde je zarađivao za život kao izdavač, otvorivši kasnije biznis prodaje muzičkih ploča.

Harizmatični preduzetnik Ričard Brenson stekao je svetsku slavu kada su njegove kaskaderske poslovne taktike počeli da prate i razni sportski poduhvati, tokom kojih je on prkosio smrti.

Mladi preduzetnik

Ričard Brenson je svoj prvi poslovni poduhvat započeo sa samo 17 godina, odmah po dolasku u London 1967. godine.

Počeo je da objavljuje magazin pod nazivom Student, koji je bio namenjen mladim aktivistima. Prvi broj je objavljen u januaru 1968. godine, a interesantan je podatak da je ovaj magazin, u trenucima svoje najveće popularnosti, imao tiraž od 100.000 primeraka. Student je predstavljao izuzetno dobru odskočnu dasku za dalje Brensonove poslovne poduhvate, jer ga je njegov tržišni uspeh motivisao da krene da razmišlja u smeru razvoja novih biznisa.

Svoj drugi poslovni poduhvat Brenson je otpočeo 1970. godine. Bila je to kompanija Virgin Mail, koja se bavila prodajom ploča koje su se kupcima isporučivale poštom. Štrajk britanskih poštanskih službenika tokom 1971. godine predstavljao je ozbiljnu opasnost za Virgin Mail, što je Brensona navelo da se preorijentiše i umesto poštanske isporuke otvori izuzetno uspešan diskont za prodaju ploča u Londonu.

Brensonovi prvi koraci u kapitalizam su bili ohrabrujući, ali su ih u početku pratili i relativno ozbiljni finansijski gubici. Nakon što je shvatio da su dugovanja njegovih biznisa narasla na skoro 20.000 dolara, on je napravio prevaru, zasnovanu na lažnom izvozu, koja mu je omogućila da izbegne plaćanje poreza na proizvode koje prodaje. Dosta dugo je uspevao da izbegne organe vlasti, ali je ipak na kraju priveden pravdi i uhapšen. On (i njegova majka) su morali da polože kauciju od 45.000 dolara, kako bi obezbedili njegovu slobodu. Brenson je napornim i istrajnim radom, tokom dužeg vremenskog perioda, uspeo da se oslobodi nasleđenih dugova koji su iznosili oko 90.000 dolara, uključujući kazne i zaostale poreze koje je morao da plati.

Prema Forbsovoj listi milijardera za 2011. godinu, Brenson je četvrti najbogatiji državljanin Velike Britanije i 254. najbogatija osoba na svetu.

Virgin Records

Godine 1973. Brenson je proširio svoje poslovne interese osnivanjem kompanije Virgin Records, koja je, između ostalog, imala za cilj i da pomogne u razvoju karijere Ričardovog talentovanog prijatelja, Majka Oldfilda. Oldfild je za novu kompaniju, Virgin Records, snimio album na kome se, između ostalih, našla i kompozicjia „Tubular Bells" koja je postala i vodeća numera jednog od najpoznatijih horor klasika, Isterivača đavola (The Exorcist).

Tokom 1977. Brenson je uspeo da u Virgin Records dovede i grupu Sex Pistols, što je predstavljalo poslovni potez koji je malu diskografsku kuću preko noći vinuo u vrh muzičkog biznisa pank rok ere.

Cenzori sa radija i ostalih medija su odmah zabranili jedan od prvih hitova koji su Sex Pistols snimili za Virgin Records, bezosećajnu pesmu pod nazivom „Bože, spasi kraljicu" (God Save the Queen). Seks Pistols, odlučni da njihova muzika dopre do širokih masa, su odgovorili organizovanjem „besplatnog koncerta" na reci Temzi, što je dovelo do prodaje 100.000 njihovih ploča tokom samo jedne nedelje.

Nakon skandaloznog uspeha Seks Pistolsa, Virgin Recordsu nije bilo teško da privuče veliki broj najpopularnijih izvođača tog doba, bez obzira na muzički pravac kom su pripadali, uključujući i Boy George i njegov bend Culture Club, koji su prodali 1,4 miliona ploča u Velikoj Britaniji tokom 1983. godine. Brenson je uspeo da potpiše ugovore sa pevačima i gitaristima uključujući Pitera Gebrijela, Fila Kolinsa, Dženet Džekson i Roling Stouns. Do 1983. godine, Brensonova Virgin imperija se proširila u toj meri, da ju je sačinjavalo 50 različitih kompanija.

U želji da isprati nagli razvoj svog poslovanja, Brenson je u junu 1984. osnovao međunarodnu avio kompaniju, koja je u svom sastavu imala samo jedan avion, koji je uzet na lizing. Avio kompanija Virgin Atlantic Airways Limited je preživela pretnju prinudnog zatvaranja, prerastavši vremenom u trećeg najvećeg operatera u oblasti letova preko Atlantika.

Tajne uspeha

Virgin Enterprises predstavlja konglomerat kompanija koje su u njegovom potpunom vlasništvu i spoljnih partnerstava. Brenson zadržava kontrolni paket u svakoj od kompanija koju osniva. Poslovanje Virgina pokriva oblasti poput maloprodaje, turizma, zabave, hotelijerstva, finansijskih usluga, bioskopa, radio stanica i avio kompanije Virgin Europe.

Brenson upravlja imperijom iz stare vile, locirane u londonskom Holand parku, u kojoj živi sa svojom porodicom. Svaki od biznisa predstavlja poseban poslovni poduhvat i samostalno pravno lice. On nadgleda svaku kompaniju na početku njenog poslovanja, a zatim delegira upravljanje i prelazi na sledeći poslovni poduhvat. Brenson se oslanja na kreativne oblike investiranja i isključivo na privatne holdinge.

Brenson zadržava kontrolu kao CEO u poslovnim poduhvatima koji su povezani sa turizmom, čak i u situacijama kada pribavlja kapital iz spoljnih izvora, poput poslovnog poduhvata razvoja železničke infrastrukture. Brenson strateški pokušava da svaka njegova kompanija ostane mala i laka za kontrolu, uprkos Virginovoj strukturi konglomerata, upravljajući svakim poslovnim poduhvatom kao pojedinačnim malim biznisom. Njegove kompanije pružaju zaposlenima prijatno radno okruženje, a neformalna komunikacija predstavlja zaštitni znak Virginovog poslovanja. Prioritet se daje ličnim potrebama zaposlenih, tako da je Brenson, čak i u najtežim finansijskim situacijama, izbegavao otpuštanja i smanjenje broja zaposlenih.

Virgin Travel

Brenson je 1992. godine, nakon 22 godine vođenja, doneo odluku kojoj se dugo opirao, o prodaji Virgin Music Group kompaniji Thorn-EMI za sumu od skoro milijardu dolara.

On se odlučio da načini ovu žrtvu u interesu Virgin Airlinesa, koji se našao u stanju finansijske katastrofe. Brenson je deo novca, dobijenog prodajom, upotrebio na nadogradnju aviona i ugradnju novih mogućnosti i usluga, poput monitora na svakom sedištu, besplatnih slušalica, barova sa šankovima, sedišta koja su se pretvarala u krevete, luksuznih usluga poput masaža, manikira i besplatnog prevoza limuzinom za putnike iz skupljih klasa.

British Airways, najznačajniji konkurent Virgin Atlantica, posegnuo je za izuzetno agresivnim metodama tržišne borbe protiv Brensonove kompanije. U januaru 1993. godine, Brenson je dobio odštetu od skoro milion dolara na osnovu sudske tužbe protiv British Airwaysa zbog nelojalne konkurencije.

Tradicionalni investitori nisu uspevali da shvate strukturu Virginovih resursa, koji su bili u Brensonovom vlasništvu, sačinjavajući kompleksnu mrežu trustova i holding kompanija, koja se prostirala i preko Atlantika, sve do britanskih Devičanskih ostrva. Tokom 1998, Brenson je dodatno isprovocirao finansijske stručnjake, nakon što je investirao svoja sopstvena sredstva u niz železničkih linija, uključujući i Britansku železnicu. Kao i kod brojnih drugih Brensonovih poduhvata, i ova investicija je bila u totalnoj koliziji sa svakom tradicionalnom poslovnom taktikom i uobičajenom praksom koju su primenjivale korporacije, ali je Brenson i ovog puta uspeo da ostvari svoje ciljeve.

Brensonov jedinstveni poslovni stil je naveo Dejvida Šefa da u Forbsu prokomentariše kako je Brenson „jedan od najplodnijih svetskih biznismena, sa izuzetno neuobičajenim metodama poslovanja."

Godine 1999, manje od 30 godina nakon osnivanja Virgina, Brensonova imperija je, između ostalog, uključivala i više od 200 megastorova širom sveta i posao sa gaziranim bezalkoholnim pićem, Virgin-Colom, koja je bila direktni konkurent Coka-Coli.

Trenutno, Brenson zapošljava oko 24.000 zaposlenih u 150 kompanija, čiji godišnji prihodi u zbiru iznose oko 5 milijardi dolara za celokupnu Virgin grupu, uključujući muzičke prodavnice i avio kompaniju. Virgin imperija je, prema poslednjim procenama, vredna oko 1,5 milijardi dolara, što je čini najvećim biznisom u Engleskoj koji se nalazi u privatnom vlasništvu.

U potrazi za avanturama i uzbuđenjem

Brenson je stekao popularnost ne samo zbog svojih poslovnih poduhvata, već i zbog nesreća tokom svojih avanturističkih poduhvata, koje su se umalo završavale tragično. Godine 1987. odlučuje se na skok „Virgin“ padobranom i to samo nekoliko nedelja pre putovanja preko Atlantika, sa svojim kopilotom Per Lindstradom, u najvećem balonu koji je ikada napravljen. Tokom priprema za let balonom, Brenson je uzimao časove padobranstva koji su ga umalo stajali života, nakon što je nepažnjom otkopčao svoj padobran.

Hrabri instruktor padobranstva je uspeo da spase Brensona tokom pada. Ubrzo nakon toga, Brenson je obavio let balonom od Sugarloaf planina u Mejnu, preko Atlantika, do Irske postavši tako prva osoba koja je preletela Atlantik u balonu. Brenson je pokušao da sleti nakon dolaska nad tlo Irske, ali se pritom susreo sa izuzetno velikim problemima sa vetrom, jedva izbegavši smrt u talasima ledenog Atlantika.

Godine 1991, Brenson je postao prva osoba koja je uspela da pređe Pacifik u balonu.On je putovao 11.000 kilometara između Japana i Kanade, postigavši pritom, u nekim momentima, i brzinu od skoro 400 kilometara na sat. Ovo putovanje je bilo prožeto stresnim situacijama, poput one kada su sa balona otpala dva rezervoara za gorivo. Gubitak mogućnosti kontrole visine leta balona primorao je posadu da leti na zastrašujućim visinama, koje su nekad znatno prelazile i 12.000 metara. Pilot i kopilot su na kraju promašili željenu lokaciju sletanja za više od 3.000 kilometara. Umesto u Los Anđeles, koji je bio njihov prvobitni cilj, sleteli su u udaljenje krajeve kanadskih Stenovitih planina.

U januaru 1997. Brenson je izveo jedan od svojih prvih pokušaja da uspešno obleti zemljinu kuglu u balonu na topli vazduh.Decembra 1998. po četvrti put je pokušao da izvede ovaj podvig. Zajedno sa Lindstromom i Stivom Fosetom je poleteo u želji da postane prva osoba u istoriji koja je uspela da načini ovaj podvig. Poletevši iz Marakeša u Maroku, oni su uspeli da prelete Malu Aziju, Aziju i da stignu do Pacifika, ali ih je uragan primorao da se prinudno spuste nedaleko od obale Havaja.

Za ove i ostale poduhvate, Brenson je od strane Business Weeka prozvan pripadnikom nove generacije „kaskadera“ top menadžera, koje moraju da smiruju bordovi direktora, a sve u interesu šerholdera, a sve u cilju sprečavanja tragičnih ishoda koje sa sobom nosi izlaganje ekstremnom riziku. Brenson se u svakom slučaju uklapa u ovu sliku, zbog svoje ljubavi prema ekstremnom skijanju, trkanju brzim brodovima, koje predstavljaju samo dodatak na njegovu pasiju prema skakanju padobranom i vožnji balona.

Brenson je 1979. godine kupio ostvro na Karibima.Ovo parče zemljišta, pod imenom Neker, ima površinu od 74 hektara. Ostrvo je kupio za iznos od 300.000 dolara, investiravši od tada u njegovo sređivanje 20 miliona dolara. Na njemu je izgradio vilu sa deset spavaćih soba, dve gostinske kuće, fabriku za desalinizaciju vode, generatore i bašte sa najrazličitijim biljnim vrstama, koje se savršeno uklapaju sa žbunjem po kojem je ostrvo i dobilo ime. Danas, on iznajmljuje ovo ostrvo po ceni od 20.500 dolara za noć. Lista njegovih gostiju uključuje brojne slavne ličnosti poput pokojne princeze od Velsa, Dajane, reditelja Stivena Spilberga, glumca Mela Gibsona i televizijske zbezde Opre Vinfri.

Uprkos svom ogromnom bogatstvu i medijskoj popularnosti, Brenson se nije mnogo promenio, nastavivši da se neformalno oblači u odeću u kojoj se prijatno oseća. Godine 1972. se oženio sa Kristen Tomasi, od koje su razveo 1976, a 1989. Brenson je oženio Džoan Templmen iz Glazgova, a prilikom dolaska na venčanje je visio iz helikoptera. Brenson i Džoan imaju dvoje dece, Holi i Sem.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista