Bogata istorija Iraka datira još iz perioda drevne Mesopotamije. Regija između Tigra i Eufrata poznata je kao kolevka civilizacije i pisane reči.Tokom svoje duge istorije, Irak je bio centar mnogih carstava: Akadskog, Asirskog, Vavilonskog i Abasidskog.

Od invazije 2003. godine, multinacionalne koalicione sile, uglavnom američke i britanske, okupirale su Irak. Ta invazija je imala dalekosežne posledice: povećano nasilje nad civilima, političke slomove, svrgavanje i egzekuciju bivšeg autoritarnog predsednika Sadama Huseina, kao i državne probleme u razvoju političkog balansa, ekonomije, infrastrukture i upotrebe velikih rezervi nafte.

Pod kontrolom američke vojske, Irak razvija parlamentarnu demokratiju, a danas ga čine osamnaest pokrajina (muhafadhat).

Gotovo trideset godina borbe, protiv Irana osamdesetih godina i Sjedinjenih Američkih Država nakon 1991, imale su razorni uticaj na ekonomski rast Iraka, ali proizvodnja nafte, ipak, ostaje glavna ekonomska aktivnost zemlje.

Privredom Iraka dominira naftni sektor, koji tradicionalno donosi 95% zarade na stranim tržištima.

Irak je druga zemlja na svetu po naftnim rezervama od 143,1 milijarde barela.

U februaru 2011. godine, Citigroup je uključila Irak u grupu zemalja koje su opisane kao „generatori globalnog rasta“, i koje će imati značajan ekonomski rast u budućnosti.

Imali smo veliku čast da razgovaramo sa Njegovom ekselencijom Falahom Abdulsadom, ambasadorom Iraka u Srbiji.

Vaša ekselencijo, kako se osećate u Beogradu?

Želim prvo da se zahvalim što ste mi omogućili da preko vas uputim srdačne pozdrave prijateljskom i gostoprimljivom srpskom narodu, kome želim svako dobro i napredak. Moram priznati da nisam očekivao da ću raditi u Beogradu, jer sam po prirodi svojih interesovanja i specijalnosti upućen na zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, no sada sam veoma srećan što se nalazim u ovom lepom i mirnom gradu, gde su ljudi predusretljivi i gostoprimljivi. Zato smatram da sam srećan što sam ovde, naročito ako se uzmu u obzir prijateljski odnosi koji spajaju naša dva naroda, tako da ne osećam da sam daleko od Bagdada.

Vavilonska kula se nalazila u Iraku.

Koliko dugo ste na mestu ambasadora Iraka u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre postavljenja u Srbiji?

Doputovao sam u Beograd u julu 2010. i predao akreditive sredinom Septembra iste godine. Pre toga sam radio kao predavač na Bagdadskom Univerzitetu a kasnije sam radio u Moskvi. Posle sam se vratio u Bagdad, kada sam dobio vest o mom imenovanju u Beogradu.

Prvi kuvar na svetu

Iračka kuhinja ima dugu istoriju, koja ide unazad 10 000 godina – do Sumera, Akađana, Vavilonaca, Asiraca i drevnih Persijanaca. Tablice pronađene u starim iračkim ruševinama prikazuju recepte, po kojima se pripremalo u hramovima tokom verskih festivala i smatraju se prvim kuvarima na svetu.

Kakva je istorija diplomatskih odnosa Iraka i Srbije, a kakva je ta saradnja sada? Irak još uvek nije priznao Kosovo, čime je dao veliku podršku Vladi Srbije.

Treba reći da Srbiju (ili prostore bivše Jugoslavije) vezuju istorijske veze sa Irakom, sa ukorenjenom tradicijom, koje su uspostavljene još davne 1958. godine, posle pada monarhije i osnivanja Republike Irak. Naši bilateralni odnosi su na veoma dobrom nivou, nikada nisu bili u krizi, a zajednička saradnja je uvek bila na prvom mestu.

Činimo sve da unapredimo odnose na političkom, naučnom, kulturnom i na polju zdravstva, ali i na svim ostalim poljima. Dokaz tome jeste da se nivo diplomatskih odnosa unapredio postavljanjem ambasadora Srbije u Bagdadu, pošto je prethodno bio na nivou otpravnika poslova, dok je zvanični Bagdad to učinio u prethodnom periodu.

Što se tiče stava Iraka po pitanju Kosova, on je nepromenjen i gradi se na poštovanju međunarodnog prava, gde pozivamo obe strane na dijalog radi rešavanja postojećih problema. Takođe, ohrabreni smo preduzetim koracima u približavanju gledišta dve strane, radi olakšavanja svakodnevnog života stanovništva na Kosovu.

Irak i Srbija imaju i veoma dugu i bogatu saradnju u oblasti građevine (naši građevinci su gradili mnogo u Iraku) i obrazovanju (vaši studenti su se školovali kod nas). Kako danas stvari stoje po ovim pitanjima?

Naši bilateralni odnosi u prošlosti su bili razgranati i slojeviti. Sada pokušavamo da ih vratimo u „prirodno stanje“ i da ih još više unapredimo.

Što se tiče građevinske oblasti, zaista je mnogo kompanija iz Srbije radilo u Iraku tokom druge polovine dvadesetog veka, gde su učestvovale na samo u građevinarstvu, već u svim domenima. Danas je to svedeno na saradnju u jednoj ili dve oblasti.

Mi podržavamo potpuno učešće srpskih kompanija na velikom iračkom tržištu, zbog velikog iskustva koje poseduju i dobrog glasa koji uživaju u mnogim privrednim iračkim krugovima.

Što se tiče broja studenata, on je u porastu i činimo sve da ih bude više. Oni se dele u dve grupe: na samofinansirajuće i stipendiste države Srbije, koja na godišnjem nivou dodeljuje određen broj stipendija Iraku.

Moje mišljenje je da prosečnom iračkom studentu nedostaju informacije o mogućnostima srpskih univerziteta, pa mnogi odlučuju da studiraju u drugim zemljama. Potrebno je da se taj nedostatak nadomesti kroz organizaciju prosvetnih i naučnih skupova, kroz razmene poseta, kroz potpisivanje sporazuma i razmenu iskustava.

Mesopotamija, koja se nalazila na mestu današnjeg Iraka, smatra se kolevkom civilizacije.

Kakva je trenutno politička i ekonomska situacija u Iraku?

Politička i privredna situacija u Iraku je u stalnom boljitku. Sve je manje terorističkih napada u poređenju sa ranijim godinama. Ljudi žive normalnim životom i mogu vam reći da je bezbednosna situacija mnogo bolja od država u okruženju, koje prolaze političke i bezbednosne turbulencije.

Najveći dokaz poboljšanja bezbednosti jeste održavanje sastanka Arapske lige 29.03.2012. i prisustvo visokih zvaničnika, ministara spoljnih poslova, predsednika i kraljeva dvadeset tri arapske države, što dokazuje da je Irak sposoban da dočeka svoje goste na najbolji način i pospeši njihov rad. T

reba istaći sve veći broj stranih kompanija koje rade i posluju u Iraku, što je drugi dokaz poboljšanja sveukupnog bezbednosnog faktora u zemlji. Siguran sam da je Irak preuzeo ponovo svoje prirodno mesto, kao veoma bitan činilac opšteg faktora bezbednosti i stabilnosti kako u regionu, tako i u svetu.

Rajski vrt nalazio se u današnjem Iraku.

U Bagdadu postoji Društvo prijatelja Jugoslavije, koje su organizovali bivši studenti sa ovih prostora, kao i naša dijaspora u Iraku. Da li u Srbiji postoji neka slična organizacija? Kako funkcioniše iračka dijaspora u Srbiji?

Postoji Iračko - srpski odbor, na čijem se čelu, sa iračke strane, nalazi ministar privrede i mi smo sada u procesu aktivacije tog odbora, kako bi preuzeo svoju ulogu u unapređenju trgovinske i privredne razmene između dve zemlje.

Takođe, postoji Iračko - srpski odbor prijateljstva na nivou institucija građanskog društva i on trenutno nije aktivan, ali radimo na tome da uskoro povrati svoju aktivnost i pripremamo osnivanje parlamentarnog srpsko - iračkog odbora u skoroj budućnosti.

Vezano za zajednicu iračke dijaspore u Srbiji, ona nije velika - čini je oko 150 ljudi. Među njima su Srbi koji su dobili iračko državljanstvo i Iračani koji su dobili srpsko. Većina članova dijaspore su studenti koji su došli u Srbiju radi studiranja tokom proteklih godina, oženili se Srpkinjama i odlučili da ovde ostanu.

Sa naše strane, mi činimo sve da im pružimo potrebne olakšice i zakonska pokrića, kao i održavanje njihovih spona sa matičnom zemljom.

Noje je svoju barku sagradio u Iraku.

Kakva je ekonomska razmena naših dveju zemalja? Koliko iračkih kompanija posluje u Srbiji i u kojim privrednim granama su najčešće zastupljene?

Ekonomska razmena između dve zemlje je slaba i nije na željenom nivou, uz postojanje velikih mogućnosti za njeno unapređenje, koje bi obuhvatilo mnoge sektore. Prema mom saznanju, trenutno nema iračkih kompanija koje posluju u Srbiji i lično smatram da bi povećanje broja srpskih kompanija koje rade u Iraku ostavilo pozitivan trag na srpsku ekonomiju sa jedne strane, a u isto vreme bi Iraku obezbedilo važnu i naprednu ekspertizu, u cilju poboljšanja infrastrukture unutar ekonomije Iraka, koja sada prolazi kroz period tranzicije i pokušava da se uzdigne posle dugih godina ratovanja, sankcija, patnje i organizovanog terorizma.

Nedavno ste pozvali sve srpske kompanije da učestvuju na tenderima za izgradnju Iraka. U kojim granama privrede očekujete odziv srpskih kompanija i na koji način zainteresovani mogu da apliciraju? Kakav je odziv srpskih kompanija do sada?

Tačno je da sam u više prilika i u više intervjua pozivao srpske kompanije da učestvuju u obnovi Iraka. Postoji velika potreba za obnovom infrastrukture koja je veoma zastarela, a jedan njen deo je uništen. Razlog su ratovi i sankcije i, da ne zaboravimo, povećanje broja populacije, što je stvorilo potrebu za proširenjem mnogih administrativnih i medicinskih usluga vezanih za potrebe rastuće populacije.

Nadamo se većem učešću srpskih kompanija. Postoji simbolično učešće na iračkim sajmovima, koji se organizuju sa tim ciljem, kao što je internacionalni Bagdadski sajam i Sajam poljoprivrede. Srpske kompanije su još uvek uplašene i neodlučne, ali vas uveravam da je rad u Iraku moguć i finansijski isplativ, zbog postojanja velikog broja projekata u raznim delovima zemlje i stabilnosti bezbednosne situacije. Iz tih razloga nema potrebe za neodlučnošću i dobro došli su svi oni koji žele da rade u Iraku.

Kakva je razmena u oblasti kulture između Iraka i Srbije?

Nema velikih kulturnih aktivnosti, osim održavanja Iračke nedelje kulture u Beogradu, koji se održava jednom godišnje, u oktobru. Činimo napore da unapredimo taj pravac održavanjem umetničkih sajmova, a prošle godine je potpisan Sporazum o saradnji između Sindikata novinara Iraka i Sindikata novinara Srbije. Ove godine ćemo uputiti poziv iračkoj medijskoj mreži da se upozna sa medijima u Srbiji, a takođe ćemo razmotriti mogućnost potpisivanja Sporazuma o saradnji sa srpskom stranom vezano za ovu oblast. Pokušavamo da povećamo broj iračkih studenata koji ovde studiraju u svim naučnim i društvenim oblastima.

Kako provodite slobodno vreme u Beogradu?

Nemam mnogo slobodnog vremena, ali ako se ukaže, većinu tog vremena koristim za čitanje, bavljenje sportom i za posećivanje lepih mesta u Srbiji, koja ranije nisam imao prilike da vidim.

Carstvo zemaljsko, koje se pominje u Otkrovenju, nazvano je Vavilon, a to je bio grad u današnjem Iraku.

Šta ćete sigurno poneti sa sobom kada budete odlazili iz Srbije?

U mojoj svesti će zauvek biti urezana dobrota i darežljivost kojima se odlikuje srpski narod, njegovi divni običaji. Neću zaboraviti ušće Save i Dunava i posmatranje ušća sa Kalemegdanske tvrđave, prekrasan i veoma pesnički pogled.