homepage_name! > Izdanja > Broj 040-041 > Intervju - Kari Veijalainen

Intervju

Njegova Ekselencija Kari Veijalainen, ambasador Finske u Srbiji

Republika Finska je nordijska zemlja, koja se graniči sa Švedskom na zapadu, Norveškom na severu i Rusijom na istoku, dok Estonija leži na njenom jugu, preko puta Finskog zaliva.
Stanovništvo Finske broji oko 5.4 miliona ljudi, a većina je koncentrisana u južnom delu. Osma je po veličini u Evropi, u pogledu površine, a najređe naseljena zemlja Evropske unije.
Finska je zemlja hiljada jezera i ostrva; 187.888 jezera i 179.584 ostrva, tačnije rečeno. Jedno od ovih jezera, Saimaa, je 5. po veličini u Evropi. Finski pejzaž je generalno ravničarski, sa nekoliko brda i najvišom tačkom, Halti, na 1.328 metara, koja se nalazi na krajnjem severu Laponije. Pored mnogih jezera, pejzažom dominiraju tajge (oko 75% površine zemlje) i malo obradivog zemljišta. Najveći deo ostrva se nalazi na jugozapadu, delu arhipelaga Aland ostrva i duž jugoistočne obale Finskog zaliva. Finska je jedna od malog broja zemalja u svetu koja i dalje raste. Zahvaljujući post-glacijalnom pomeranju, koje se odvija još od prošlog ledenog doba, površina zemlje raste oko 7 km2 godišnje.
Finska je parlamentarna republika, sa centralnom vladom koja se nalazi u glavnom gradu – Helsinkiju i lokalnim samoupravama u 336 opština. Ukupan broj, od oko milion stanovnika, živi u oblasti Gornjeg Helsinkija (koja obuhvata Helsinki, Espoo, Kauniainen i Vantaa), a trećina BDP-a zemlje nastaje ovde. Ostali veći gradovi su Tampere, Turku, Oulu, Jyväskylä, Lahti i Kuopio.
Finska je bila provincija, a zatim Veliko vojvodstvo pod Švedskom od XII do XIX veka i autonomno Veliko vojvodstvo Rusije posle 1809. Potpunu nezavisnost je zemlja dobila 1917. Tokom II svetskog rata, uspešno je branila svoju slobodu i odupirala se invaziji Sovjetskog saveza, uz gubitak jednog dela teritorije.
Tokom sledećih 50 godina, Finci su se izvanredno transformisali iz ekonomije u kojoj preovladavaju zemljoradnja i šumarstvo u diverzifikovanu industrijsku privredu; prihod po glavi stanovnika je sada jednak kao u zapadnoj Evropi. Kao članica EU od 1995, Finska je bila jedina nordijska zemlja koja se priključila Evro zoni po njenom osnivanju, januara 1999.
Sa najboljim obrazovnim sistemom u Evropi, Finska je nedavno rangirana kao jedna od najmirnijih, najkonkurentnijih i za život najpoželjnijih zemalja u svetu.



O ovoj izvanrednoj zemlji, njenim lepotama i vezama sa Srbijom smo imali izuzetnu čast da razgovaramo sa Njegovom Ekselencijom gospodinom Karijem Veijalainenom, ambasadorom Finske u Srbiji.

Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?

Moji utisci o Beogradu i Srbiji su veoma pozitivni. Kada sam stigao, pre skoro četiri godine, nisam mnogo znao o zemlji ili regionu. Srbija je predstavljala prijatno iznenađenje i za mene samog i za moju suprugu, a takođe i za naše goste.

Mnogi su se divili koliko parkova postoji u Beogradu. Zelenilo je divno. Naši utisci o Srbima su izuzetno pozitivni.

Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

Moje četiri godine službe u Beogradu će se uskoro završiti i vreme je da se vratim u Helsinki. Pre Beograda, bio sam na mestu ambasadora u Izraelu, što je bilo još jedno zanimljivo i uzbudljivo iskustvo. Dugo sam se bavio Srednjim istokom, na različitim pozicijama. Ranije sam službovao u našim ambasadama u Parizu, Tokiju i Briselu.

Kakva je diplomatska saradnja naših dveju zemalja, a kakva je bila u prošlosti?

Sa zadovoljstvom primećujem da su se diplomatski i drugi kontakti između naše dve zemlje intenzivirali tokom proteklih nekoliko godina. Proglašenje nezavisnosti Kosova je dovelo do kratkog perioda usporavanja tih veza. Od tada, napredak je veoma pozitivan.

Ministri inostranih poslova su bili u posetama i u jednoj i u drugoj zemlji u redovnim intervalima, a takođe su se susretali i tokom međunarodnih konferencija. Premijer Cvetković je posetio Finsku, sa dva ministra iz vlade, kada su ispitivane mogućnosti za proširivanjem trgovine od strane Finske poslovne delegacije, koja je posetila Srbiju pre nekoliko godina.

Ovog proleća, predsednica Finske, gospođa Tarja Halonen, je bila u prvoj zvaničnoj državnoj poseti Srbiji. Predsednik Tadić je bio u radnoj poseti Finskoj pre nekoliko godina.

Kakva je ekonomska saradnja između Finske i Srbije i šta bi trebalo promeniti u Srbiji kako bi se ona poboljšala?

Trgovinska razmena između naše dve zemlje je i dalje suviše skromna, mada se vidi napredak. Finski izvoz u Srbiju je 2010. iznosio EUR 25 miliona, a uvoz EUR 7.5 miliona.

U junu sam prisustvovao obeležavanju početka izgradnje nove topionice u borskom rudniku bakra. Finska kompanija Outotec će graditi novu topionicu sledeće dve – tri godine, što predstavlja BAT (Best Available Technology-najbolju dostupnu tehnologiju) u Evropi.

To će značajno unaprediti proizvodnju, efikasnost i konkurentnost rudnika.
Takođe će značajno doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha i životne sredine. Nedavno je rastući broj finskih kompanija nagovestio svoje interesovanje za investiranje u Srbiji i u regionu u celosti.

Srbija treba da čini dalje napore ka poboljšanju svoje slike u Finskoj i dalje.

Finska organizacija za promociju izvoza Finpro i srpska agencija za promociju izvoza SIEPA planiraju da organizuju seminar u Finskoj na tu temu.

Nadam se da će interesovanje srpskih i finskih kompanija biti dovoljno veliko, kako bi se projekat materijalizovao. I dalje postoji prostora za unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji smanjenjem birokratije i pojednostavljivanjem procedura.

Savet stranih investitora je dao značajan broj korisnih preporuka u tom pogledu.
Da li ima finskih kompanija u Srbiji i, ako ima, koje su?

Oko 40 finskih kompanija ima predstavnike u Srbiji. Uglavnom ih zastupaju lokalni agenti. Pomenuo bih samo Nokia-Siemens Networks, Kone/Eurolifts i Ruukki; deo finskih kompanija takođe učestvuje u aktivnostima Nordijske poslovne alijanse , tela koje je nedavno osnovano, koje predstavlja zajednički trud finskih, švedskih, danskih i norveških kompanija, koje su prisutne u Srbiji.

Kakvo mišljenje imaju finski investitori o srpskom tržištu? Da li su u planu neke investicije u Srbiji u narednom periodu?

Slika Srbije nije baš najbolja. Mnogi i dalje imaju na umu nedavne ratove i tragične događaje. Razlike u pogledu statusa Kosova takođe ne ohrabruju kompanije. Proces EU integracija je poboljšao percepciju Srbije, a usvajanje evropskih standarda kompanijama olakšava rad, a Srbiji izvoz njenih proizvoda. U principu, tržište Srbije se smatra obećavajućim, ali se rizici pažljivo razmatraju.

Pomenuo sam veliki projekat u Boru koji je tek počeo. Nadam se da će podstaći i druge kompanije da i one dođu na zapadni Balkan. Postoji rastući interes i u tekstilnoj industriji, industriji guma i boja, na primer.

Nedavno je finska kompanija Tikkurila Oyj kupila srpsku kompaniju Zorka boje doo. Tikkurila je veoma aktivna i uspešna u istočnoj Evropi i Balkan smatra zanimljivim tržištem. Ovo je prva finska akvizicija u Srbiji i nadam se da će biti predvodnik drugim finskim investitorima.
Nakon hapšenja Ratka Mladića, čini se da se slika Srbije u Evropi i svetu poboljšala. Međutim, još uvek je tu nerešeno pitanje Kosova. Da li će, po Vašem mišljenju, priznanje nezavisnosti Kosova ipak biti postavljeno pred Srbiju kao uslov za priključenje Evropskoj uniji?

Hapšenje Mladića je veoma važan korak napred, iako se mogao desiti i ranije. Prethodnih godina i meseci Srbija je naporno radila na ispunjavanju svih kriterijuma za razgovore o pridruživanju EU. Kriterijumi su isti za sve zemlje. Međutim, dobro je poznato svima da moraju postojati normalni odnosi između Srbije i Kosova, pre nego što postanu države članice EU. Nadam se da će tekući dijalog između Srbije i Kosova popločati put tome, uz dogovorene praktične korake, koji će ljudima olakšati svakodnevni život.

Možete li nam reći nešto o odnosima Srbije i Finske na polju kulture i obrazovanja?

Kulturna razmena stalno raste. Prošle godine smo imali izložbu finskog nacionalnog epa Kalevala i Nedelju finskog filma. Dani Finske su prvi put organizovani na Novom Beogradu. Na polju muzike, takođe postoje bliski kontakti između institucija i posete su prilično česte. U julu, čuveni finski čelista Anssi Karttunen učestvuje na beogradskom Festivalu violončela, kada će održati i master nastavu srpskim muzičarima. Određeni broj knjiga za odrasle i decu je preveden sa finskog na srpski jezik. Finske rok grupe su imale koncerte u Srbiji; učestvovali su i na Exitu.

Ambasada dobija često pitanje u vezi sa školskim sistemom i dobrim rezultatima Finske na PISA testovima. Imamo projekat sa studentima poljoprivrede između Finske i Srbije i pre nekoliko godina smo imali projekat obrazovanja učitelja u Beogradu, Jagodini, Novom Sadu i Somboru.

Finska je najpoznatija kao zemlja jezera i šuma. Osim toga, Finska je svetu dala mnoge poznate ljude. Kako biste Vi predstavili svoju zemlju našim čitaocima, uključujući i njenu izuzetno zanimljivu istoriju?

Postoji oko 180 000 jezera u Finskoj i velika površina pod šumama. Naši umetnici su u mnogome inspirisani prirodom i kulturnom tradicijom između istoka i zapada. Finska je primer zemlje koja je tokom istorije doživljavala teške periode. Ujedinjeni smo mogli da se suočimo sa tim situacijama. Mogli smo da prepoznamo realnost i da izgradimo prosperitetnu, modernu, bogatu državu. Jednako dobro obrazovanje za sve građane, investiranje u istraživanje i razvoj i inovativni pristup su bili ključni za naš uspeh.

Brend Finske je opisan u četiri reči koje počinju slovom „C“ : FINLAND – CREDIBLE (kredibilitet), CONTRASTING (kontrast), CREATIVE (kreativnost), COOL („kul“)”.

Ove godine je britanski časopis Monocle rangirao Helsinki kao najbolji grad na svetu za život.

Šta biste preporučili turistima koji dolaze u Finsku?

Površina Finske je velika i prostire se na 1300 km od juga ka severu i ima mnogo toga da se vidi. Najveće jezero u centralnoj Finskoj je dugo više od 100 km. Helsinki se mora obavezno videti. Nalazi se na poluostrvu i veliki trajekti plove do samog središta grada.

Obilazak arhipelaga oko Helsinkija toplo preporučujem. Turku – stari glavni grad – je evropski kulturni grad godine, sa mnogim aktivnostima. Širom zemlje postoje desetine kulturnih događaja, posebno tokom leta.

Put trajektom od Helsinkija ili Turkua do Stokholma je nezaboravno iskustvo, jer je putovanje uzbudljivo. Laponiju na severu treba posetiti tokom cele godine (skijanje, pešačenje, ribolov).

Šta Vam se naročito dopada u Srbiji?

Opuštena atmosferu, prijatni ljudi, Beograd, bogata priroda.

Kako obično provodite slobodno vreme?

Igram tenis i golf. Čitam i slušam muziku. Putujem zemljama zapadnog Balkana i pronalazim zanimljiva mesta.

Šta ćete poneti iz Srbije, kao uspomenu na svoj boravak ovde?

Imam mnogo uspomena koje osvežavam gledajući fotografije koje je napravila moja supruga.

Takođe smo kupili i sliku koja prikazuje svece Srpske pravoslavne crkve, da bi nas podsećali na prijatan boravak u Srbiji.


berza_title!

fondovi_title!

kursna_title!