homepage_name! > Izdanja > Broj 039 > Giganti menadzmenta - Erno Rubik

Erno Rubik

Giganti menadžmenta

Samo je 1 odgovor tačan, a 43 ziliona netačnih kada je u pitanju Rubikova kocka. Božji algoritam je odgovor koji rešava zagonetku u najmanjem broju poteza. Jedna osmina svetske populacije je u rukama imala „Kocku“, najpopularniju zagonetku u istoriji i koloritnu zamisao Ernoa Rubika.
Rubikova početna privlačnost, kada je Kocka u pitanju, nije bila zato da bi napravio najprodavaniju igračku-slagalicu u istoriji. Strukturalni problem je ono što ga je zanimalo;
Pitao je,
„Kako kockice mogu da se pomeraju nezavisno, a da se ne rasture?“
Kod Rubikove kocke, dvadeset šest malih kocki ili kockica čine veliku Kocku. Svaki sloj od devet kockica se može okretati, a slojevi se mogu preklapati. Bilo koja tri kvadrata u redu, osim dijagonalno, mogu praviti novi sloj.
Rubikov početni pokušaj da koristi elastične trake nije uspeo, njegovo rešenje je bilo da se kockice drže jedna za drugu svojim oblikom. Rubik je ručno izradio i sastavio male kocke. Obeležio je svaku stranu velike Kocke lepljivim papirom različite boje i počeo je da okreće.



Erno Rubik je rođen u Budimpešti, u Mađarskoj, 13.07.1944, tokom Drugog svetskog rata. Njegov otac, Erno Rubik, je bio avio-inženjer u Esztergom fabrici aviona, a majka Magdolna Szanto je bila pesnikinja.

Diplomirao je na Tehničkom univerzitetu, Budimpešta, Arhitektonskom fakultetu 1967. i započeo je postdiplomske studije iz oblikovanja i unutrašnje arhitekture. Od 1971. do 1975. radio je kao arhitekta, a zatim je postao profesor na Višoj školi primenjenih umetnosti u Budimpešti. Ceo svoj život je proveo u Mađarskoj.

Ranih 80-ih godina prošlog veka, postao je urednih časopisa za igre i slagalice, a zatim je postao samo-zaposlen 1983, osnovavši Rubik Studio, gde je dizajnirao nameštaj i igre. Godine 1987. postao je redovan profesor; 1990. postao je predsednik mađarske Inžinjerske akademije. Na Akademiji je osnovao Međunarodnu Rubik fondaciju za podršku posebno nadarenim mladin inženjerima i industrijskim dizajnerima.

San pronalazača

Pasionirano se interesovao za geometriju, za studiju 3D oblika, za konstrukciju i istraživanje skrivenih mogućnosti kombinovanja formi i materijala, ne samo teorijski, već i u praksi.

Tokom svojih predavanja, Erno Rubik je više voleo da prenosi svoje ideje koristeći stvarne modele, napravljene od papira, kartona, drveta ili plastike, izazivajući svoje studente da eksperimentišu tako što će manipulisati jasno konstruisanim i jednostavno interpretiranim formama. Bilo je to saznanje da čak i najjednostavniji elementi, vešto duplirani i manipulisani, proizvode mnoštvo višestrukih formi, što je bio prvi korak na dugom putu koji je konačno doveo do Kocke.

Kada je Kocka bila gotova, Erno Rubik ju je pokazao svojim studentima i dozvolio nekima od svojih prijatelja da se njome igraju. Efekat je bio momentalan. Kada je jednom neko uzeo Kocku u ruke, bilo je teško da je ostavi! Kompulzivno interesovanje prijatelja i studenata za Kocku je potpuno iznenadilo njenog tvorca i meseci su protekli pre nego što mu je pala na pamet mogućnost da je serijski proizvodi.

Tako je Kocka kao slagalica izmišljena u proleće 1974, kada je dvadesetdevetogodišnji Rubik otkrio da nije tako jednostavno pregrupisati boje tako da budu iste na svih šest strana. Nije bio siguran de će biti u stanju da vrati svoj izum u prvobitno stanje. Imao je teoriju da, nasumično okrećući Kocku, neće moći dok je živ da je sredi, što se kasnije pokazalo više nego tačnim.

Počeo je da radi na rešenju, počevši sa grupisanjem osam kockica u uglu. Otkrio je određene sekvence pokreta za uređivanje samo nekoliko kockica u isto vreme. U roku od mesec dana, imao je rešenu zagonetku i neverovatno putovanje ispred sebe…

Marketing

Tokom 1978, bez ikakve promocije ili publiciteta, Kocka je polako počela da se probija kroz ruke fascinirane omladine u domovima, na igralištima i školama. Priča se prenosila i do početka 1979, postojali su krugovi entuzijasta, poklonika Kocke u različitim delovima Mađarske.

Neustrašiv pred univerzalnim odbijanjem, uveren u izuzetni kvalitet igračke, Tom Kremer, sada naoružan ubedljivim marketinškim planom, nastavio je da traži održivog partnera. Nakon mnogo razočarenja, uspeo je da ubedi Stewarta Simsa, potpredsednika marketinga u Ideal Toy Corporation, da dođe u Mađarsku i da sopstvenim očima vidi Kocku.

Do septembra 1979, Kocka je stekla određeni stepen popularnosti, jer se mogla videti povremeno na ulici, u kafeima, kako je uvek neko u rukama okreće.

Nakon pet dana pregovora između skeptičnog američkog kapitaliste i tvrdoglavog komuniste, koji nije imao predstavu o funkcionisanju slobodnog tržišta, sa Laczijem i Kremerom koji su očajnički spajali dve strane, potpisana je porudžbina za jedan milion kocki, uz srdačna rukovanja i veliko olakšanje svih strana.

Izazov

Izazov pokušavanja da se ovlada Kockom, da se vrati svih šest strana u prvobitne boje činilo se da ima hipnotišući efekat na zadivljujuće mnoštvo pojedinaca različitih godina, zanimanja, imovinskog i društvenog statusa. Bake, bankarski menadžeri, bejzbol igrači, piloti, bibliotekari, čuvari parkova su mogli da se vide kako se bave Kockom tokom dana.

U restoranima, Kocka se mogla videti na stolovima zajedno uz so i biber, mnogo češće korišćena nego oni. Ali, mladi, školarci i studenti, su bili prethodnica onoga što je postao masivni pokret koji je protutnjao svetom.

Bili su oni koji su se dokazali kao najvičniji u rešavanju zagonetke, osnovali su posebne klubove, organizovali takmičenja, bolovali od „Rubikovog zgloba“ zbog konstantnog igranja satima i danima predmetom koji jednostavno nisu mogli da ostave.

Erno Rubik se nije mnogo promenio tokom godina. Blisko sarađujući sa Seven Towns i dalje je angažovan na stvaranju novih igara i slagalica i ostaje jedan od glavnih korisnika onoga što se pokazalo da je spektakularno uspešan izum.

Poznato je da je bio introvertna i nepristupačna osoba, teška za kontaktiranje ili za dobijanje autograma. Obično nije posećivao takmičenja u brzom slaganju kocke. Ali, prisustvovao je Svetskom prvenstvu u Budimpešti 2007. Takođe je predavao i davao autograme na konferenciji „Bridges-Pecs“ („Mostovi između matematike i umetnosti“) u julu 2010.

Trenutno, uglavnom radi na razvoju video igara i arhitektonskim temama, a i dalje vodi Rubik Studio.


berza_title!

fondovi_title!

kursna_title!