homepage_name! > Izdanja > Broj 037 > Giganti menadzmenta - Bertie Charles Forbes

Giganti menadžmenta

Bertie Charles Forbes

Forbes je medijska izdavačka kuća u privatnom vlasništvu. Njeno najistaknutije izdanje je Forbes, najstariji od većih nacionalnih poslovnih magazina. U privredi u kojoj je u porastu dominacija javnih konglomerata, Forbes ostaje jedna od najvećih i najuspešnijih porodičnih kompanija te vrste. Nedavno se kompanija proširila i obuhvata Forbes.com, Forbes Conference Group, Forbes Custom Media and American Heritage. Forbes Inc. ima dugu istoriju kao jedan od najuspešnijih i najpriznatijih izdavača finansijskih vesti i informacija i rangiran je po zaradi u top 15 izdavača magazina. Forbes magazin i međunarodna izdanja čita više od pet miliona ljudi. Pored vodećeg magazina, kompanija proizvodi Forbes.com, za koji se tvrdi da je vodeći poslovni sajt na vebu. Ostala izdanja su ForbesLife (bivši Forbes FYI) i American Heritage, kao i izdanja na lokalnim jezicima koje izdaju filijale u nekoliko zemalja u inostranstvu. Forbes Conference Group i Forbes Custom Media su noviji delovi firme.

Bertie Charles ili „B.C.“ Forbes je rođen u mestu Buchan, u Škotskoj, 1880. godine, kao sin krojača, a kasnije vlasnika pivnice. Ubeđen od strane učitelja da ima talenta za reči, mladi B.C. je dobio posao kao sastavljač, odnosno pisac vesti u Peterhead Sentinel, pogrešno pretpostavljajući da su sastavljači sastavljali novosti, koje bi lansirale njegovu novinarsku karijeru. Na kraju, B.C. je dobio priliku da dokaže svoje reporterske veštine i dobio je posao reportera u Dundee Courier and Weekly News, gde je pokrivao sve, od suđenja za ubistva do takmičenja u plivanju.

Glad koju je Forbes osećao za poslom je bila neutoljiva i brzo je stigao do pozicije višeg izveštača, da bi napustio Škotsku i otišao u Južnoafričku Republiku 1902. godine i preuzeo poziciju višeg izveštača u Johannesburg Standard and Diggers’ News.

Dve godine kasnije, B.C. se vratio u Škotsku sa ušteđevinom, rastućim interesovanjem za poslovne priče i sposobnošću da angažuje ljude koji pišu i prave vesti. Kako je Njujork bio, po njegovim rečima, „najveći novinarski grad na svetu“, jedino logično se bilo za ambicioznog reportera da gradi tu svoju karijeru i u avgustu 1904, Forbes je zauvek napustio Škotsku.

Opredeljenost za „Doers“ i „Doings“

Obećavši da će „raditi za džabe“, Forbes je ubedio njujorški Journal of Commerce and Commercial Bulletin da ga angažuju kao reportera za tekstilnu industriju, gde je pokazao neobičnu sposobnost da izveštava ne samo o poslovnim vestima, već i o ličnostima koje stoje iza njih.

Njegova reputacija je rasla, a kada su mu londonske novine ponudile posao, odbio ih je pod uslovom da ga Journal of Commerce postavi za finansijskog urednika.

Pored ovih novih dužnosti, takođe mu je ponuđena prilika da piše redovnu uredničku kolumnu za Journal, što je ubrzo dovelo do prilike da piše još jednu kolumnu za konkurentske njujorške novine (do tada neviđena praksa, za to vreme).

Tako da, kada mu je novinski magnat William Randolph Herst tražio da za svoje novine New York American obezbedi bolju finansijsku stranu, prirodno je bilo da je Forbes bio najizgledniji kandidat. Kako je Hearst bio pisac, Forbes je uživao još i veću čitalačku publiku, više mesta na kojima su štampane njegove priče i stvarnu moć kao najistaknutiji privredni novinar tog vremena.

Mada sve više plaćen od strane Hearsta (više od današnjih $185,000 godišnje), septembra 1917. Forbes je odlučio da napusti poziciju, da bi se bavio jedinom stvari koju u novinarstvu do tada probao nije – da vodi sopstveno izdanje. Oslanjajući se na stalni prihod od kolumne za Hearstove novine, kao i na kredit od mnogih biznismena koje je sreo kao reporter, Forbes je osnovao Forbes magazin da bi profilisao „doers“ i „doings“ na rastućoj američkoj poslovnoj sceni.

Štampan svake dve nedelje za 15 centi po broju, rani Forbes je velikim delom pisao sam B.C. i nudio neobičnu kombinaciju asertivne, oštre proze, drsko navijanje za priče o poslovnom uspehu i moralističku crtu kojom je osuđivao kompanije kada se otkrivala njihova korupcija ili eksploatisanje radnje snage.

U godinama procvata 1920-ih, Forbes je pred sobom imao poslovni magazin koji je popularisao svetski biznis, osvrtom na ličnosti koje su se nalazile iza brojki i proizvoda. B.C. se činilo da je osetio da veliki „bull market“ kasnih 1920-ih izmiče iz ruku, i u mesecima pre kraha, u oktobru 1929. godine je upozorio svoje čitaoce da je „ovo idealno vreme da se izađe iz dugova“, to jest, da zatvore svoje visoko prinosna portfolija i da napuste špekulativno investiranje.
Forbes je izbegao zastrašujući slobodni pad cene akcija tokom pada 1929, ali je pogrešno pretpostavio da je najgore prošlo i prerano kupio akcije po novim bagatelnim cenama.

Kada su deonice nastavile pad tokom sledećih meseci, Forbes magazin se pridružio teškom periodu, kroz koji je prolazio ostatak zemlje. Kako je sam B.C. nastavio da piše za Hearstove novine, mogao je da koristi i dalje prilično velike prihode od pisanja, kako bi magazin održao na površini.

Veliki krah i nova konkurencija

Ali krah nije bio jedini izvor problema sa kojima se B.C. suočio na početku 1930-ih. Godine 1929. i 1930, dva nova konkurenta, Business Week i Fortune, su se pridružili tržištu poslovnih magazina. Svaki je imao drugačiji pristup poslovnim vestima. Izlazeći duplo češće nego Forbes, Business Week je zauzeo pristup orijentisan prema vestima, a mesečnik Fortune je izgradio reputaciju po dugim, dubinskim analizama korporacija.

Veoma subjektivni stil koji je gajio Forbes, kao i tretiranje biznismena kao heroja, se iznenada činilo manje napredno. Do 1939, Forbesovo oglašavanje je palo sa 1,216 strana iz 1929. na 269, a plaćeni tiraž od 102,000 pao je na treće mesto, iza Fortune - 248,000 i Business Week - 192,000.

Da bi održao Forbes na površini, B.C. je pokušao da uvede inovaciju i različitost.

Objavio je knjige sa naslovima, kao što su Dnevnik jednog prodavca iz 1938, angažovao je i otpustio seriju glavnih urednika i pomerio fokus magazina sa priča o finansijama i berzi na osnove privrednog zamaha. Iako je do 1943. B.C. mogao da prijavi prihod od $50,000 i imovinu od pola miliona dolara, njegov dugogodišnji sigurnosni ventil, njegova kolumna u New York American je nestao kada ju je Hearst otkazao.

Posleratno „ponovno rađanje“

Kao i američka ekonomija nakon II svetskog rata, stvari su počele da izgledaju bolje za Forbes magazine kada je posleratni bum počeo da se zahuktava. Nakon dobijanja Bronzane zvezde i Purpurnog srca u II svetskom ratu, Forbesov drugi sin, Malcolm, počeo je da „drma“ stvari u magazinu, insistirajući na tome da sam zapošljava osoblje i prestavši da se oslanja na provizije i deliće B.C.ovih insajderskih informacija, u korist mnogo unosnijeg Forbes instituta za investicione savetovanje, koji će do 1950. donositi USD 51,000 godišnje neto dobiti.
Godine 1946, Advertising Age izveštava da je tiraž magazina Forbes skočio za 26,000 za četiri meseca, a do 1948. Malcolm je lansirao godišnje rangiranje američkih korporacija 1. januara, što je postao značajan izvor prihoda od oglašavanja.

Kada je B.C. umro maja meseca 1954, Forbesov posleratni procvat je počeo da opada, a kada je vlasništvo nad magazinom podeljeno između braće Malkolma, Brusa i još dvojice (koji su delili 1/3 akcijskog kapitala kompanije) nije bilo jasno ko će Forbes povesti nazad u bitku sa magazinima Business Week i Fortune.

Kada je novi urednik magazina, Byron „Dave“ Mack, počeo da angažuje istraživače da potvrde pisanje činjenica, Forbes je počeo da postaje pouzdaniji izvor informisanja i izgledalo je da će njegovi pisci pisati samouverenije.

Tiraž magazina Forbes je još jednom počeo da raste. Do kasnih 1950-ih, Dave Mack je postao urednik, James W. Michaels angažovan kao glavni urednik, a Forbes je osvajao sve više i više čitalaca među direktorima i investitorima.

Samo između 1954. i 1958, tiraž je porastao za više od 100 procenata, na 265,000, a 1957. prihod Forbes Inc. je iznosio procenjenih USD 3,5 miliona godišnje.

Malkolm preuzima magazin

U junu 1964, Bruce Forbes, čija je poslovna inteligencija pomogla jačanju Forbesovih osnova, umro je od raka u 48. godini.

Malkolm je nastupio, otkupljujući 30 procenata udela od Brusove udovice, tako postavši većinski vlasnik Forbes akcija. Tada je pritisnuo svoju braću, Gordona i Wallacea da prodaju svoje udele i na kraju je zadobio potpunu kontrolu nad Forbes Inc.

Do trećeg kvartala 1966, tiraž magazina Forbes je premašio tiraž Fortune, a do kraja 1967, iznosio je 500,000, što je za 25,000 više od Fortune, ali i dalje za 30,000 čitalaca iza Business Week. I dalje je bilo pogrešnih koraka. Pored toga, Malkolm je počeo da kupuje skupe stanove, rančeve, pa čak i ostrvo u Pacifiku, kao izlaz za biznismene koji su tražili da žive Forbes život.

Na ovom projektu se gubio novac, sve dok Forbes nije odlučio da podeli svoj ranč u okolini Denvera na parcele od po pet hektara, za prodaju preko Forbes magazina i njegovih konkurenata na kioscima.
Ovo lukavstvo je uspelo i Sangre de Cristo ranč je na kraju doneo USD 34 miliona kompaniji, uz početnu investiciju od USD 3,5 miliona.

U međuvremenu, do kraja 1972, tiraž magazina Forbes je dostigao 625,000 (75,000 više od Fortune), a samo pretplata je donosila godišnje USD 4,5 miliona. Oglašavanje je donosilo USD 20 miliona godišnje do 1976, a prihod of Forbes deonica i iznajmljivanja kancelarijskog prostora na Menhetnu dodatno su obogatili osnovu.

Godine 1982, Malkolm je organizovao prvu od nekoliko međunarodnih „Tura prijateljstva“ (Friendship Tours), gde je armija motorciklista i balonista „Capitalist Tool“ išla u zemlje kao što su Kina, Pakistan, Japan, Nemačka, Turska i Španija, šireći goodwill i Forbesovo ime.
Iste godine, Forbes je lansirao poznatu listu „Forbes Richest 400“, što je pomoglo da se neto vrednost magazina podigne na oko USD 250 miliona (sa drugih USD 150 miliona od nekretnina i druge imovine).

Do 1983, Forbes je bio rangiran kao osmi na listi AdWeek „deset najboljih“ magazina (po neto prihodu). Od 1970, Forbes se proširio sa 18 procenata udela ukupnih prihoda od oglasa Velike trojke poslovnih magazina na 33 procenta, a Business Week je bio pod najvećim udarom.

Godine 1984, angažovao je novog urednika da odbije glavni udar, ali novi magazini uključujući Manhattan Inc, Financial World i Crain’s su napravili neverovatnu gužvu na kioscima, pogibeljnu.

Godine 1986, rukavice su skinute u ratu oglasima poslovnih magazina, kada je Forbes pokrenuo oglas pod rečima „Business Weak“ (prim.prev.- igra reči: „week“=sedmica, nedelja; „weak“=slab)

Steve Forbes i tehnološki izazov

Do kasnih 1980-ih, Malkolmov sin, Malcolm S. „Steve“ Forbes, Jr, koji je počeo u magazinu 1971, postao je predsednik i zamenik glavnog urednika.

Davao je magazinu Forbes urednički pečat naginjanjem ka desnici, što je bilo naglašeno kada je Caspar Weinberger, sekretar odbrane Ronald Reagana, imenovan za izdavača magazina 1989. U februaru 1990, Malkolm je umro u snu u 70-oj godini, ostavljajući 51% u Forbes Inc. Stivu, a ostatak trojici svoje mlađe braće.

Kako je njegov slavni otac bio hvaljen, Steve je uverio štampu da se Forbes stil neće menjati.

U većini slučajeva, činilo se da se stvari sasvim dobro odvijaju. Tiraž se zaustavio na 735,000, a samo Business Week je prodao više oglasnih stranica.

Magazin American Heritage, koji je kupio 1986. je dobio novi izgled pod Steveovim bratom Timothyjem, a broj stranica sa oglasima je porastao 20 procenata samo 1989.

Nemačko izdanje, Forbes von Burda, lansirano je zajedno sa nemačkom Burda Publications onog meseca kada je Malkolm umro, a po planu je nastavljeno lansiranje četiri izdanja godišnje „lifestyle“ magazina, Forbes FYI, u jesen 1990. Samo Egg, „hip, urban“ lifestyle magazin, lansiran malo pre Malkolmove smrti, nije doživeo uspeh i ugašen je ranih 1991.

Forbes Inc. se trudio da održi korak sa rastućom globalnom i tehnološkom klimom 1990-ih.

Japansko izdanje je predstavljeno u martu 1992; kinesko izdanje je objavljeno 1993, a 1998. godine Forbes Global Business and Finance, na engleskom jeziku, međunarodno izdanje, je lansirano pod vođstvom bivšeg kanadskog premijera Brian Mulroneya. American Heritage, deo Forbes Inc, se takođe širio, ušavši na tržište 1993, pokrenuvši kvartalni magazin o afro-američkoj istoriji, pod nazivom American Legacy, godine 1996.

Iste godine, Caspar Weinberger je imenovan za predsednika Forbes Inc, a i 1995. i 1999, Steve Forbes je lansirao predsedničke kampanje, koje su podsećale na političke krstaške pohode njegovog oca iz 1950-ih.

Izazov interneta je bio prava priča. Forbes je lansirao kvartalni dodatak po novoj tehnologiji, Forbes ASAP, 1992, a sredinom 1990-ih Forbes se rapidno kretao ka uspostavljanju online prisustva, pod nazivom „Forbes Digital Tool“.

Kako su se moderni, novi magazini, uključujući Wiered, Fast Company, Business 2.0, Industry Standard i Red Herring takmičili u tome da postanu poslovni magazini za internet generaciju, Forbes je otvorio novu kancelariju u Silikonskoj dolini 1997. i počeo da pravi više priča koje pokrivaju visoku tehnologiju (reporteri iz Forbes Digital Tool su otkrili medijski skandal Stephen Glassa u New Republic). Kada se januara 1999. Jim Michaels povukao nakon 37 godina na čelu, nije bilo iznenađenje što je njegova zamena, William Baldwin, izgradio reputaciju kao posvećeni tehnofil.

Više povezani, više globalni u novom milenijumu

Zbog svog naglaska na novoj tehnologiji, neki posmatrači su verovali da je kompanija, više od svojih konkurenata, izložena tehnološkom usporavanju. Prihodi Forbesa su pali 26% 2001. na USD 363 miliona, prema Advertising Age, kako je recesija ušla u prodaju oglasa.

Forbes ASAP je zatvoren oktobra 2002; bio je jedan od nekoliko uglednih tehnoloških publikacija koje su se ugasile.

Bez obzira na to, internet je ostao centralni deo medijskog carstva. Jim Spanfeller je postavljen na mesto CEO za Forbes Inc. u januaru 2001. Počeo je da istražuje prednosti online proizvoda, kao što su sposobnost da napravi ciljane oglase prema konkretnoj javnosti.

Septembra 2002, Forbes.com je predstavio svoj Brand Increase Guarantee za veće klijente u oglašavanju. Oni koji su trošili šest cifara mesečno na online oglase mogli su da traže povraćaj, ako po njihovim merenjima nisu zabeležili porast nakon 60 dana.

Forbes.com je eksperimentisao povezivanjem oglasa za ključne reči u svojim sadržajima tokom leta 2004. Praksa je napuštena zbog nedovoljne prihvaćenosti.

Forbes je ušao i u druge medije, osim štampanih i internet. Lansirao je emisiju na kanalu kablovske televizije Fox News Channel 2001. Godine 2005, počeli su da razvijaju udruženi nedeljni radio program u saradnji sa TRN Enterprises.

Grupa je širila svoje granice u realnom svetu kao i u sajber prostoru.

Forbes magazin je predstavio svoje Forbes 2000 istraživanje najvećih svetskih kompanija 2003. godine.

Sledeće godine, napustili su svoju listu 500 najvećih kompanija u SAD-u da bi pokazali rastući značaj međunarodnog poslovanja.

Njihov rival Fortune lista 500 domaćih kompanija je prevaziđena, kako je direktor rekao u Campaign. Širi, međunarodni spiskovi su takođe pokazivali širi pogled na Forbes Global čitaoce u Evropi.

Forbes Global je ugašen jula 2005, jer je kompanija restrukturirala svoje međunarodne ponude kroz više lokalnih naslova. Forbes China je debitovao u martu 2003. u saradnji sa Morningside Business Publishing iz Hongkonga.

Izdanja na lokalnim jezicima su takođe izašla u Koreji (2002) i Rusiji (2004).

Forbes Asia je lansiran u septembru 2005, kako bi se dala šira pokrivenost regionu Azije/Pacifika koji je doživljavao procvat. Izdanja u Dubaiju, Izraelu i Poljskoj su počela da izlaze 2004, a sledilo je izdanje Forbes Turkey godine 2005.

New York Times je sugerisao da Forbes izdavačko carstvo može vredeti više of USD 1 milijarde. Ostalo je sa 51% u vlasništvu Steve Forbesa, i preostalim delom u vlasništvu ostalih članova porodice.


berza_title!

fondovi_title!

kursna_title!