1. To je američka konzervativna neprofitna organizacija u Vašingtonu, odnosno trust mozgova za politiku, ekonomiju i međunarodne odnose, osnovana 1973. godine. Snažan politički uticaj stekla je tokom predsedništva Ronalda Regana 80-tih godina prošlog veka i dan danas važi kao jedna od najuticajnijih konzervativnih organizacija u SAD. Heritidž fondacija predvodi projekat predsedničke tranzicije 2025, poznat i kao Projekat 2025, odnosno opsežan plan koji čini i imenovanje ideološki usklađenih državnih službenika, ograničavanje pristupa pobačaju, suprotstavljanje LGBT+ pravima, transformaciju saveznih agencija u političke svrhe i nametanje strogih imigracionih politika.

Tramp je 4. februara ove godine naredio opsežnu 180-dnevnu reviziju svih međunarodnih organizacija kojima SAD pripadaju i koje podržavaju, kao i „svih konvencija i ugovora čiji su potpisnici Sjedinjene Države“. Direktiva je u skladu sa ciljevima Projekta 2025, koji odbacuje MMF i Svetsku banku kao „skupe posrednike“, koji „presreću“ američka sredstva pre nego što stignu do projekata u inostranstvu. Ako Tramp sledi ovaj stav, izlazak SAD bi bio neizbežan.

Nedavno držanje Bele kuće prema međunarodnim institucijama nije ponudilo mnogo razloga za optimizam. Govoreći protiv predloženog „Dana nade“ u Ujedinjenim nacijama, karijerni američki diplomata Edvard Hartni – koji je u tom telu bio predstavnik – nedavno je kritikovao „globalističke“ ciljeve održivog razvoja UN, kao „program mekog globalnog upravljanja koji je u suprotnosti s pravima i interesima SAD-a“ .

„Ova Bela kuća ne funkcioniše kao normalan proces, jer se odluke donose „gore-dole”. Lako bi moglo da se desi da neko nešto šapne, milijarder Elon Mask (koji je na čelu Odeljenja za vladinu efikasnost) bi mogao to nešto da kaže predsedniku, a mi bismo mogli da se povučemo iz Svetske banke bez obaveštenja ministra finansija, zar ne?" , rekao je uoči ovogodišnjeg prolećnog sastanka MMF-a i Svetske banke u aprilu, Tod Mos, izvršni direktor Centra za energiju za rast, što znači da je „normalan proces potpuno u vazduhu”.

Trampova administracija trenutno sprovodi reviziju svog članstva u međunarodnim institucijama, za koju se očekuje da će dati prve nalaze ovog leta. Projekat 2025. – kome je administracija bila alarmantno verna – pozvao je da se SAD povuku iz MMF-a i Svetske banke na osnovu toga što se „zalažu za ekonomske teorije i politike koje su štetne američkom slobodnom tržištu i ograničenim principima vlade“. Projekat 2025. je konzervativni nacrt, koji ima za „cilj preoblikovanje vladinih institucija unapređenjem konzervativne politike i ograničavanjem uticaja liberalnih agendi”?!

2. Autori Projekta 2025. očigledno su pogrešno razumeli kako se ove institucije finansiraju i vode. Napuštanjem MMF-a i Svetske banke SAD bi izgubile ključni izvor globalnog uticaja i ekonomske poluge. U stvari, SAD bi izgubile vitalne mehanizme za podršku svojim partnerima – i uskraćivanje finansiranja od svojih neprijatelja.

Blizina sedišta MMF-a i Svetske banke američkom Stejt departmentu, Trezoru i Kongresu nije slučajnost. SAD su dosledno održavale čvrstu kontrolu nad ovim institucijama, oblikujući njihovu politiku i vođstvo kako bi unapredile svoje nacionalne interese.

Na osnovu dugogodišnjeg džentlmenskog sporazuma između Amerike i Evrope, SAD su uvek postavljale predsednika Svetske banke, odobravale izbor Evrope da vodi MMF i birale zamenika generalnog direktora MMF-a. One su jedina zemlja članica koja ima moć (pravo veta) da jednostrano blokira glavne odluke, pošto i MMF i Svetska banka zahtevaju većinu od 85 odsto ukupne glasačke snage. Naime, kao zemlja osnivač SAD imaju najveći pojedinačni udeo (glasove) u svakoj instituciji – nešto više od 16 odsto u MMF-u (16,49 %) i nešto manje od toga u Svetskoj banci (15,83%). Zatim slede Japan, Kina, Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo itd.

Nije iznenađujuće da su studije u više navrata pokazale da su obrasci kreditiranja MMF-a i Svetske banke blisko usklađeni s nacionalnim interesima SAD. Amerika redovno koristi MMF kao „prvi odgovor“ za zaštitu američke ekonomije. U prvom predsedničkom mandatu Trampu je to omogućilo da tadašnjem predsedniku Argentine, Mauriciju Makriju, obezbedi program MMF-a vredan 57 milijardi dolara – tada najveći te vrste u istoriji ove institucije (koji su platile sve članice MMF-a). Slično tome, SAD su koristile Svetsku banku za jačanje bezbednosnih i ekonomskih saveza, rešavanje pretnji od terorizma i podršku posleratnoj obnovi zemalja, poput Iraka i Avganistana nakon invazija predvođenih SAD.

Možda najvažnije, stvarna cena učešća SAD u MMF-u i Svetskoj banci je daleko niža nego što mnogi pretpostavljaju. Svake godine Ministarstvo finansija SAD procenjuje finansijski uticaj doprinosa zemlje MMF-u. Na primer, u fiskalnoj 2023. godini prijavio je nerealizovani dobitak od 407 miliona dolara.

Svetska banka nudi slične mogućnosti za korišćenje američkih resursa. Glavni ogranak Grupacije Svetske banke, koja ima još četiri podružnice, je Međunarodna banka za obnovu i razvoj (MBOR), koja je u mogućnosti da pruži finansijsku pomoć zemljama s niskim i srednjim prihodima, zahvaljujući finansijskim obavezama svojih prosperitetnijih zemalja članica. Ukupan kapital MBOR je početkom 2025. godine iznosio 323 milijarde dolara. Troškove njenog vođenja ne plaćaju SAD, već velike zemlje zajmoprimaoci, kao što su Indija, Turska, Indonezija, Argentina i Filipini. Njihove otplate kredita, zajedno s neto prihodom MBOR-a iz prethodnih godina, u velikoj meri finansiraju sedište organizacije, plate osoblja i druge operativne troškove. SAD imaju najveće finansijske obaveze od 16,37 odsto ukupnih resursa MBOR-a. Američki kapital na poziv je 52,9 milijardi dolara, a američki uplaćeni kapital je 3,7 milijardi dolara.

Za razliku od mnogih multilateralnih institucija, MBOR se ne oslanja na direktne donacije zemalja. Umesto toga, prikuplja kapital izdavanjem obveznica, a zatim pozajmljuje prihode privredama u razvoju i rastućim ekonomijama. U stvari, MBOR finansira samu sebe – emitujući 52,4 milijarde dolara u obveznicama 2024.godine, koje su podržane garancijama zemalja članica. Naravno, SAD doprinose Svetskoj banci i na druge načine. U 2018. godini, na primer, Trampova prva administracija odobrila je povećanje kapitala za MBOR od 7,5 milijardi dolara.

Čak i ako se SAD ne povuku iz Svetske banke i umesto toga uskrate svoje finansiranje, zemlje članice koje imaju 70 odsto ukupne glasačke moći mogle bi da suspenduju glasačka prava zbog neispunjavanja finansijskih obaveza. SAD bi tada izgubile sva prava, prema Statutu Svetske banke – osim prava na povlačenje – dok bi i dalje bile vezane svojim postojećim obavezama. Ako suspenzija potraje duže od godinu dana, SAD bi automatski izgubile članstvo, osim ako ista većina ne glasa za njeno ponovno uspostavljanje.

3. SAD i njihovi saveznici formirali su ove dve najvažnije svetske finansijske organizacije, kako bi „podstakli globalnu integraciju i sprečili buduće ratove”.

MMF je zajmodavac poslednjeg utočista zemljama u problemima – od Grčke tokom finansijske krize, Argentine usred uzastopnih neplaćanja duga, pa čak i Ujedinjenog Kraljevstva posle ekonomskog sloma 1976. godine. Pozajmljivanje se kreće od davanja hitne gotovine, do rešavanja krize platnog bilansa, i linija predostrožnosti za sprečavanje krize. MMF postavlja uslove za zajmove – koji se šalju u tranšama – kako bi se osiguralo da zemlje sprovedu reforme, koje obično zahtevaju smanjenje rasipničke potrošnje, transparentnije budžete, iskorenjivanje korupcije ili povećanje poreskih prihoda. Investitori koriste podatke MMF-a o bruto domaćem proizvodu zemalja članica i privrednom rastu, kao pokretaču za utvrđivanje da li im određeni dužnički instrumenti koji povezuju plaćanja sa ekonomskim učinkom daju više – ili ponekad manje – novca.

Svetska banka pozajmljuje po niskim stopama kako bi pomogla zemljama da izgrade sve, od železnice do barijera od poplava, stvara okvire potrebne za inovativne finansijske alate, kao što su zelene obveznice, i obezbeđuje osiguranje od rizika. Oba zajmodavca pružaju stručnost o pitanjima „od navodnjavanja do transparentnosti centralne banke”.

Deo zemalja s rastućim ekonomijama u velikoj meri se oslanja na MMF. Argentina, recimo, ne bi mogla da isplati plate državnim radnicima bez njega, a druge siromašne zemlje od Senegala do Šri Lanke, takođe, trenutno računaju na njegov novac. MMF ima neizmirene kredite u više od 90 zemalja širom sveta, a najveći primaoci su Argentina, Ukrajina i Egipat.

Programi MMF-a takođe „umiruje investitore - i privatne i bilateralne”. Bilateralni investitori, kao što je Saudijska Arabija, takođe, sve više gledaju na MMF kao na „sidro za svoje kredite”. Ministar ekonomije Fejsal Alibrahim nedavno je rekao da povezivanje pozajmljivanja sa institucijama, uključujući MMF, obezbeđuje „više vrednosti, od svakog dolara, svakog rijala, koji je posvećen podršci drugim ekonomijama“.

Investitori blisko sarađuju s privatnim investicionim ogrankom Grupacije Svetske banke, Međunarodnom finansijskom korporacijom, suinvestirajući u javno/privatna partnerstva za zemlje, koje traže procenjene milijarde dolara potrebne za čistiju energiju i infrastrukturu.

Razvijene zemlje koje finansiraju ove institucije, uključujući SAD, koristile su ih da obezbede globalnu finansijsku stabilnost i da podstaknu zemlje da se pridržavaju fiskalno odgovornih, otvorenih ekonomskih modela.

Obe institucije, po nalogu svog najvećeg akcionara - SAD, podržale su zemlje poput Egipta, Pakistana i Jordana, u kojima SAD imaju strateške interese, rekao je Mark Sobel, američki predsednik Foruma zvaničnih monetarnih i finansijskih institucija, zvaničnik Ministarstva finansija i bivši član Izvršnog odbora MMF-a.

MMF često dobija gnev demonstranata u mnogim zemljama, zbog zalaganja za bolne nepopularne reforme za balansiranje budžeta, kao što su smanjenje subvencija za gorivo ili povećanje poreskih prihoda. Neki Kenijci su, na primer, osudili MMF tokom smrtonosnih protesta prošlog leta, dok je odgovor MMF-a na azijsku finansijsku krizu 1997. godine bio oštro kritikovan. Ima 191 zemlju članicu, a samo nekoliko zemalja, kao što su Kuba, Severna Koreja i Tajvan, nisu članice MMF-a.

Kao najvećim pojedinačnim akcionarom u obe institucije, to je dalo američkim kreatorima politike snažan uticaj na donošenje odluka, na koje su se globalni ekonomski lideri počeli oslanjati.

Povlačenje SAD bi, takođe, iznenadilo stručnjake i investitore, jer institucije „daju Vašingtonu taj uticaj po relativno niskoj ceni”. Povlačenje, kažu, bio bi poklon Kini i drugima koji žele da je istisnu kao globalnog lidera. Druge zemlje bi mogle da popune finansijsku prazninu. Kina je želela veću ulogu u globalnim institucijama, što je podstaklo reorganizaciju njenog udela u MMF-u i jačanje glasačke snage drugih rastućih ekonomija.

Trenutni udeo Kine u MMF-u je nešto više od 6 odsto, a ukupan kapital MMF-a za davanje finansijskih pozajmica je oko 1.000 milijardi dolara. Američka kvota je najveća u MMF-u, i iznosi 17,42 ukupnih kvota ili 82,99 milijardi dolara.

***

MMF i Svetska banka su stvoreni u pepelu Drugog svetskog rata s ciljem stabilizacije globalnog poretka kojim upravlja „čvrsta ruka” SAD. Zajedno su poznati kao institucije Breton Vudsa – planinskog grada u saveznoj državi Nju Hempšir, domaćina sastanka 1944. godine koji ih je iznedrio. Njihovi budžeti se sastoje od proporcionalnih doprinosa zemalja članica, a SAD su najveći akcionar svake od njih.

Sekretar za finansije SAD, Skot Besent, rekao je u aprilu ove godine da obe institucije „obavljaju kritične uloge u međunarodnom sistemu. A Trampova administracija je željna da radi s njima – sve dok mogu da ostanu verne svojim misijama". U toku je šestomesečna revizija značaja međunarodnih organizacija kojima SAD pripadaju, a koja je pokrenuta izvršnom naredbom predsednika SAD. Izvori kažu da je Ministarstvo finansija SAD aktivno uključeno, ali krajnje namere administracije ostaju netransparentne – posebno imajući u vidu nejasnoće oko imenovanih lica u ključnim ulogama Trezora, koji nadgledaju Svetsku banku i MMF.

Ipak, postoje strateški podsticaji za SAD s najvećim kapitalom da ostanu uključene u obe institucije, koji nude Vašingtonu moćnu platformu za širi uticaj. Napuštanje te uloge moglo bi da otvori vrata rivalima poput Kine da popune vakuum. SAD bi trebalo da tu ostanu što može da bude u skladu sa spoljnom politikom Trampove administracije: „Amerika na prvom mestu“, i SAD bi trebalo da iskoriste svoje vođstvo da izvrše potrebne promene i reforme. Svetska banka bi trebalo da se prvenstveno fokusira na eliminisanje siromaštva, a manje na klimatske prioritete, a MMF svojoj osnovnoj ulozi monetarne i fiskalne stabilnosti.

Projekat 2025. ocrtava Trampovu konzervativnu agendu. Uprkos pozivima za izlazak, SAD će verovatno ostati u MMF-u i Svetskoj banci zbog strateških interesa. Iako Trampova administracija ima jedinstven pogled na to da „Ameriku ponovo učini velikom”, vlada može izgubiti značajan kulturni i ekonomski uticaj na svet formalizovanjem plana izlaska iz MMF-a i Svetske banke. Otuda je takva odluka malo verovatna, jer bi Kini (ključnom ekonomskom konkurentu SAD) dali veći uticaj u ovim međunarodnim institucijama.

Jednostavno rečeno, povlačenje iz MMF-a i Svetske banke bila bi velika greška, to bi lišilo Ameriku njene sposobnosti da oblikuju pravila međunarodnog monetarnog i finansijskog poretka i slede svoje strateške interese, ali bi trebalo i da dozvole rastućim ekonomijama i BRIKS-u da valorizuju svoju povećanu ekonomsku snagu i ulogu u njima.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik – redovni član NDES-a