Potražnja za sigurnom imovinom naglo je porasla zbog ekonomskih i političkih neizvesnosti povezanih s Trampovim carinama i rastućim globalnim tenzijama. Svetski ekonomski izgledi pogoršali su se zbog eskalacije carina između SAD i drugih zemalja. Donald Tramp je 2. aprila ove godine otkrio planove za nametanje velikih uzvratnih carina za 185 zemalja u svetu. Nazivajući taj dan „Danom oslobođenja“, američki predsednik otkrio je nove detalje svog ekonomskog šok plana, što je uzdrmalo svetska tržišta. Ovo je najveći preokret u trgovinskom poretku od Drugog svetskog rata.

Cene zlata porasle su za 18 odsto u prva tri meseca 2025. godine i 3. aprila ono je dostiglo rekordnu vrednost iznad 3.160 dolara po troj unci (31,103 grama), postavljajući novi rekord svih vremena čime je zlato postalo investicija sa najboljom performansom u 2025. godini (granica od 3.000 dolara ranije je probijena 13. marta).

Dodatno, oslabljeni američki dolar i očekivanja o skorijem smanjenju kamatnih stopa američkih Federalnih rezervi takođe su podstakli rast cene zlata. Centralne banke povećale su svoje zlatne rezerve, dok su istovremeno smanjile udele u američkim državnim obveznicama. Trampove carinske i fiskalne politike usmerene na smanjenje budžetskog deficita, izazvale su zabrinutost oko sposobnosti SAD da servisira svoj dug. Investicioni fondovi povukli su kapital iz rizičnijih ulaganja poput akcija i energetskog sektora, pa ga preusmerili u „defanzivnu imovinu”, uključujući zlato, usled sve većih zabrinutosti oko globalnog ekonomskog rasta.

Generalni direktor MMF-a Kristalina Georgijeva izdala je 3. aprila saopštenje povodom objave američkih tarifa: „Još uvek procenjujemo makroekonomske implikacije najavljenih tarifnih mera, ali one očigledno predstavljaju značajan rizik za globalne izglede u vreme sporog rasta. Važno je izbegavati korake koji bi mogli dodatno da naškode svetskoj ekonomiji. Apelujemo na Sjedinjene Države i njihove trgovinske partnere da rade konstruktivno na rešavanju trgovinskih tenzija i smanjenju neizvesnosti.”

Uprkos kratkotrajnim korekcijama, zlato ostaje u snažnom uzlaznom trendu, jer očekivanja o smanjenju kamatnih stopa FED-a i globalna ekonomska neizvesnost nastavljaju da podstiču potražnju za zlatom. Politike centralnih banaka, kao što su smanjenje ili povećanje kamatnih stopa, takođe utiču na cene zlata, smanjenje stopa povećava privlačnost zlata, dok povećanje može smanjiti njegove cene. Cene zlata povezane su s tržišnim sentimentom, inflacijom i fluktuacijama dolara, što ga čini ključnom imovinom za investitore, koji traže stabilnost u nestabilnim vremenima.

Najnovije prognoze globalnih investicionih banaka ukazuju na to da će cena zlata nastaviti da raste u 2025, sa očekivanjima koja se kreću između 2.950 i 3.300 dolara po unci. Investiciono zlato, posebno u obliku zlatnih poluga, ostaje ključna imovina za one koji traže sigurnost i potencijalni profit. Banke poput J.P. Morgan, Goldman Sachs, UBS, Citigroup i Bank of America slažu se da geopolitički i ekonomski faktori favorizuju zlato, čineći ga pametnim izborom za investitore. Prema prognozama australijske investicione banke Macquire Group cena zlata mogla bi da dostigne 3.500 dolara po unci u trećem kvartalu 2025. godine. Banka veruje da će sve više investitora tražiti utočište u zlatu kao sigurnom investicionom sredstvu. U slučaju da se potražnja za investicijama poveća za 10 odsto, spot cene zlata bi mogle da porastu na više od 3.500 dolara u naredne dve godine, ocenjuje Bank of America.

Zlato bi moglo da dostigne 5.000 do 10.000 dolara po unci u narednih pet do deset godina. Kratkoročna predviđanja cena zlata sugerišu povećanje njegove vrednosti i potražnje u narednim godinama, najmanje do 2030, pokazujući da bi cena mogla postepeno porasti na oko 7.000 dolara. Ali predviđanja cena nakon ovog datuma mogu zavisiti od različitih scenarija. Kada su u pitanju dugoročne prognoze, postoje fundamentalna pitanja koja treba razmotriti u vezi sa značajem aktive sigurnog utočišta poput zlata u finansijskom okruženju koje se stalno menja. Postoje predviđanja da bi cena unce zlata mogla 2050. da pređe 50.000 dolara. Velika potražnja je glavni pokretač rasta kotacija, što se primećuje i kod centralnih banaka i investitora.

Najveći pomak na tržištu zlata poslednjih godina je povećana potražnja svetskih centralnih banaka. Prema Svetskom savetu za zlato, centralne banke kupile su preko 1.000 metričkih tona zlata 2024, što je treća uzastopna godina značajne kupovine i približno duplo veći iznos prosečne godišnje kupovine u prethodnoj deceniji. Poslednje tri godine obeležene su najvećim kupovinama zlata od strane centralnih banaka otkako Svetski savet za zlato vodi evidenciju.

Centralne banke su počele da povećavaju svoje izdvajanje za zlato nakon zaplene imovine ruske centralne banke 2022. posle invazije na Ukrajinu. Zamrzavanje od 300 milijardi dolara sredstava u „fiat valuti“ ruske centralne banke od strane zapadnih zemalja, razotkrilo je ranjivost držanja rezervi u stranim valutama ili inostranim institucijama. Zlatne rezerve ruske centralne banke nisu zaplenjene, jer su držane u Rusiji. Ovaj događaj je pokrenuo globalnu težnju za diverzifikacijom, pri čemu se zlato pojavilo kao poželjna imovina zbog svoje nezavisnosti od političkih i ekonomskih sankcija. Pored smanjenja rizika od zaplene, centralne banke vide zlato kao zaštitu od inflacije i način da smanje oslanjanje na dolarske rezerve. Podaci su pokazali da su cene u SAD u februaru 2025. bile 2,8 odsto više u odnosu na februar 2024, što predstavlja određeno usporavanje u odnosu na inflaciju od 3 odsto zabeleženu u januaru 2025. godine. Ovo je četvrta uzastopna godina u kojoj je inflacija u SAD postojana, čime su pobijeni navodi predsednika FED-a Džeroma Pauela početkom 2021. da je inflacija samo „privremena“.

Od davnina zlato je cenjeno zbog svoje lepote i retkosti. Tokom 19. veka mnoge zemlje su usvojile zlatni standard, direktno vezujući svoje valute za određenu količinu zlata. Ovaj period su karakterisale relativno stabilne cene zlata i fiksni kursevi među valutama. Period između 1880. i 1914. poznat je kao klasični zlatni standard, kada su SAD doživele period ekonomskog rasta bez presedana s relativno slobodnom trgovinom, robom, radnom snagom i kapitalom.

Uspostavljanje Bretonvudskog sporazuma 1944. značajno je uticalo na cenu zlata. Prema sistemu Breton Vudsa zemlje učesnice pristale su da svoje valute vežu za američki dolar, koji je zauzvrat imao zlatnu podršku po fiksnoj ceni od 35 dolara po unci. Američki dolar je postao primarna svetska rezervna valuta, a druge valute su bile vezane za njega po fiksnim kursevima. Godine1971. američki predsednik Ričard Nikson odlučio je da okonča Bretonvudski monetarni sistem, što je duboko uticalo na cenu zlata i globalni monetarni sistem. Ova odluka je značila da strane vlade i centralne banke više ne mogu da menjaju svoje američke dolare za zlato po fiksnom kursu, što je dovelo do značajnih fluktuacija deviznih kurseva. Tada je cena zlata bila 43,15 dolara po unci.

U januaru 1980. cena zlata dostigla je rekord od 850 dolara po unci, reagujući ne samo na visoku inflaciju već i na geopolitičke tenzije sa Iranskom revolucijom i sovjetskom invazijom u Avganistanu. Cena zlata postigla je najviši nivo u finansijskoj krizi 2008, od 1.011 dolara po unci. U avgustu 2020, cene zlata dostigle su novi istorijski maksimum, od oko 2.000 dolara po unci. Ovo je podstaknuto zabrinutošću u vezi sa ekonomskim uticajem pandemije Covid-19, merama fiskalnih podsticaja i niskim kamatnim stopama. U decembru 2023, zlato je dostiglo novi rekord, popevši se iznad 2.000 dolara, reagujući na novu monetarnu politiku centralnih banaka koja će pokrenuti ciklus smanjenja kamatnih stopa. Svetski savet za zlato navodi u februaru 2025. da su „izgledi za snabdevanje zlatom i dalje jaki, uz očekivanja za snažnu rudarsku proizvodnju zlata i potencijalno povećanje stope recikliranja u narednoj godini”. Cena zlata dostigla je prosečnih 2.386 dolara po unci 2024, što je povećanje od 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Dugoročna putanja cene zlata podržana je akumulacijom centralnih banaka, zabrinutošću zbog inflacije i globalnom ekonomskom neizvesnošću. Posebno Kina i tržišta u razvoju nastavljaju da povećavaju zlatne rezerve, jačajući njegov status kao sigurnog utočišta. Iako je inflacija blago oslabila, i dalje podržava potražnju za zlatom kao sredstvom očuvanja vrednosti. U uslovima makroekonomske neizvesnosti, zlato ostaje ključna strateška imovina za zaštitu od devalvacije valuta i ekonomske nestabilnosti. Zlato je poslednjih meseci dostiglo istorijski maksimum, jer su investitori pohrlili ka ovom sigurnom utočištu. Investiciono zlato privlači sve veću pažnju investitora širom sveta, posebno u periodima ekonomske nesigurnosti. Cena zlata ostaje u fokusu, a zlatne poluge su i dalje jedan od najpopularnijih oblika ulaganja. S porastom geopolitičkih tenzija, inflacije i neizvesnosti oko monetarnih politika zlato se potvrđuje kao sigurna luka.

***

Cena zlata definiše se još od 17. veka, na Bullion Market-u u Londonu. Od 20. veka postoji i jasno definisana tržišna struktura za zlato, ona je stvorena septembra 1919. uz pomoć tzv. „Londonskog Goldfiksinga“. To konkretno znači da od tada najvažniji trgovci zlatom dva puta dnevno definišu svoje cene (radnim danom u 10.30 i u 15.00, a to pravilo važi do danas).

Zlato se sve više eksploatiše, a samo 2024, prema podacima Geološkog zavoda SAD, širom sveta iskopano je oko 3.300 tona zlata. Osim Kine, među zemljama koje eksploatišu najviše zlata su Australija, Rusija, SAD i Kanada. Sudeći po podacima Svetskog saveta za zlato, čovečanstvo je od prve zlatne groznice u istoriji, pa do danas eksploatisalo više od 220.000 tona zlata. Veliki deo tog plemenitog metala danas poseduju centralne banke, ukupno oko 37.000 tona. Centralne banke trenutno drže oko 10 odsto svojih rezervi u zlatu, a mogle bi da se povećaju na više od 30 odsto, što bi predstavljalo ključni podsticaj za cene ovog metala.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato najveće rezerve zlata krajem 2024. imale su SAD: 8.133,5 tona. Druga je Nemačka sa 3.351,5 tona, a slede Italija, Francuska, Rusija i Kina. Svetski savet za zlato beleži samo one podatke koje zemlje stavljaju dobrovoljno na raspolaganje, a stvarne zalihe bi mogle da budu veće ili manje (sumnja se da u Fort Noksu ima znatno manje zlata od prijavljenog). Činjenicu da mnoge zemlje poseduju rezerve zlata, Svetski savet za zlato objašnjava time da one tako žele da smanje svoju zavisnost od dolara. U slučaju svetskih kriza moguće su turbulencije nacionalnih valuta, odnosno porast inflacije. Ako se u kriznim vremenima neka valuta uzdrma, rezerve zlata služe kao „osiguranje“, odnosno sredstvo pomoću kojeg se stabilizuje kurs valute.

Zlato je simbol moći, oduvek je bilo sinonim za bogatstvo. Zlato je sve do današnjih dana uspelo da zadrži status omiljenog luksuznog dobra: oko polovine eksploatisanog zlata danas se prerađuje u nakit. Ako se pri tom radi o retkim komadima nakita, oni mogu da dosegnu veoma visoku kolekcionarsku vrednost. Ali po pravilu, zlatan nakit nije najbolja opcija kada se radi o potencijalnim investicijama. Nakit u većini slučajeva nije nešto što je „čisto“ zlato. Uglavnom se radi o legurama, mešavini raznih metala. Umesto nakita, bolja opcija za ulaganje novca su zlatnici ili zlatne poluge.

Jedan od najpopularnijih oblika investiranja u zlato jeste kupovina fizičkog investicionog zlata, koje dolazi u formi zlatnih poluga i zlatnika. Investiciono zlato tretira se kao jedna od najsigurnijih investicija, kako za privatne investitore, tako i centralne banke. U istraživanju američkog fonda Invesco 2023, oko 96 odsto centralnih banaka izjavilo je da tretiraju zlato kao investiciju sigurnog utočišta (safe-haven asset). Cena zlata reaguje u periodima krize, inflacije, geopolitičkih tenzija, i mnogi investitori okreću se zlatu u nestabilnim vremenima. Ovo je jedan od glavnih faktora koji gura cenu zlata. Investiciono zlato je oslobođeno od PDV-a za prodaju u Evropi (i Srbiji), što ga razlikuje od nakita ili drugih formi zlata i čini pravom investicijom. Ova forma zlata zakonski je definisana i mora da ispoštuje zakonski definisane parametre, kako bi mogla da se smatra investicionim. Investiciono zlato dolazi u dve forme – poluge i zlatnici. Zlatne poluge su dosta prostije i predstavljaju određenu količinu zlata dobijenu livenjem ili kovanjem, s čistoćom jednakom ili višom od 995 hiljaditih delova (23,88 karata).

Kada je u pitanju zlatnik postoji nešto više kriterijuma. Da bi se jedna zlatna kovanica tretirala kao investiciona ona: mora biti iskovana (proizvedena) posle 1800; mora biti ili je bila zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji iz koje potiče; mora imati čistoću od minimum 900 hiljaditih delova (21,6 karata); mora da se prodaje po ceni koja nije više od 80 odsto veća od spot cene zlata koje sadrži. Većinu ovih kovanica proizvode narodne kovnice zemlje iz koje potiču. Primeri toga su Kraljevska kovnica novca iz Britanije, Perth Mint iz Australije ili Austrijska kovnica. Investitori često preferiraju zlatnike umesto poluga zbog njihove elegancije, istorije i umetničke vrednosti. Iako su kovanice marginalno skuplje nego poluge iste težine, investitori ih kupuju jer su prepoznatljive širom sveta. Neke od najpopularnijih kovanica u svetu su: Dukat Franca Jozefa, Bečka Filharmonija, Krugerrand (Južna Afrika), Kanadski javorov list, Australijski kengur, Britanski Suveren. Svi ovi zlatnici su jako popularni i dosta njih potiče iz vremena zlatnog standarda, kada su valute imale zlatno pokriće, a i danas su primamljive investicije i među najboljim čuvarima vrednosti.

P.S. Predsednik SAD Donald Tramp, suočen sa pucanjem globalnog tržišta, naglo je 9. aprila odlučio da većini trgovinskih partnera na 90 dana odloži uvođenje američkih carina, ali je zato na kinesku uvoznu robu povećao carine na 145 odsto, pošto je Kina na ime odmazde uvela Amerivi carine od 85 odsto. Kao odgovor, Kina je 11. aprila uzvratila sopstvenim merama – carinama od 125 odsto na američke proizvode. Tramp pauzira uvođenje „recipročnih“ carina većini najvećih trgovinskih partnera SAD, s tim da zadržava carine od 10 odsto na gotovo sav globalni uvoz. Radi se o pokušaju da se razmere onoga što j epočelo kao trgovinski rat bez presedana između SAD i najvećeg dela ostatka sveta, svedu na trgovinski rat između SAD i Kine. Cena zlata dostigla je novi rekord, jer raste zabrinutost zbog trgovinskog rata dve supersile, koji postaje sve intenzivniji. Unca zlata od 11. aprila vredi više od 3.200 dolara, što je prvi put da je premašila tu granicu, sa tendencijom rasta, dok se ulagači okreću sigurnim utočištima.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES-a