Treće razmatranje sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa okončano je u julu 2024. godine odlukom Odbora izvršnih direktora MMF-a o njegovom uspešnom završetku. Pored plenarnog sastanka misija MMF-a imala je posebne razgovore s ministrom finansija, ministrom energetike, ministrom privrede, predsednikom vlade Srbije i predsednikom Republike Srbije.

Srpski zvaničnici su istakli da je Srbija, uprkos svim geopolitičkim izazovima, postigla ekonomski i politički napredak, što dokazuje i dobijanje investiciono-kreditnog rejtinga, i ukazano da bi novi aranžman s MMF-om bio još jedna garancija za sve investitore da je Srbija ekonomski i fiskalno stabilna i disciplinovana država i dobra adresa za ulaganje. Dobijanje tog rejtinga znači da je zemlja uprkos svim geopolitičkim izazovima postigla takav ekonomski i politički napredak da to ne može niko da ospori. Dobijanje investicionog rejtinga znači da je Srbija u „zelenom” za investitore, što znači niže kamate, dolazak većeg broja investitora, rast BDP-a i nastavak rasta plata i penzija. To znači da se stvaraju uslovi da će i narednih godina moći da rastu plate i penzije, što je suština svega da bi ljudi bolje živeli.

Na završnom sastanku s misijom MMF-a dogovoreno je da će biti sklopljen novi aranžman Instrument za koordinaciju politika (PCI) koji će biti nefinansijskog karaktera i koji će trajati naredne tri godine. Novi aranžman je jasan signal investitorima, koji u sve većem broju dolaze u Srbiju, da je ona posvećena ubrzanom rastu, razvoju, modernizaciji, a uz očuvanje makroekonomske stabilnosti. To je politika koja se sprovodi već godinama unazad i koja za rezultat ima dobijanje investicionog kreditnog rejtinga po prvi put u istoriji zemlje. Nastavak strukturnih reformi, kao i posvećenost ostvarivanju ciljeva koji su deo novog aranžmana s MMF-om, najbolja su garancija da se od te politike u budućnosti neće odustati. Dobra vest je i da je Srbija uspela da ispuni reformske ciljeve iz prethodnog aranžmana, te da su predstavnici MMF-a zadovoljni kako time, tako i makroekonomskim pokazateljima zemlje, koji su doveli do dobijanja investicionog rejtinga.

Narodna banka Srbije je saopštila da su razgovori imali dva cilja: razmatranje rezultata u okviru SBA i dogovor o ekonomskom programu u okviru trogodišnjeg PCI Instrumenta.PCI je, nefinansijski, savetodavni instrument za zemlje koje sprovode snažnu ekonomsku politiku, zbog čega je takav instrument pravi izbor za Srbiju.Rečeno je da je Srbija već imala dva uspešna nefinansijska instrumenta ovog tipa, kao i to što se aktuelni SBA već od drugog razmatranja smatrao aranžmanom iz predostrožnosti (jedno razmatranje ranije nego što se očekivalo prilikom odobrenja), potvrđuje da se u Srbiji sprovode kredibilne politike. S obzirom na snažan napredak koji je Srbija ostvarila u prethodnih dvanaest godina, PCI bi trebalo da podrži očuvanje postignutih rezultata, kao i nastavak sprovođenja ambiciozne reformske agende.

Na kraju pregovora, šef misije MMF-a je izdao saopšenje za štampu, koje je objavljeno na sajtu ove institucije (Press Release no.24/371, October 16, 2024):

Tim MMF-a sastao se sa srpskim vlastima kako bi razgovarali o rezultatima u okviru SBA i zahtevu vlasti za narednim PCI u trajanju od 36 meseci, od decembra 2024. do decembra 2027. godine. PCI je instrument koji ne podrazumeva finansiranje i koji je namenjen pružanju podrške snažnim ekonomskim politikama. Srpske vlasti i tim MMF-a postigli su dogovor na nivou tima o zaključenju četvrte i poslednje revizije aranžmana SBA i o narednom instrumentu PCI.

Izvršni odbor MMF-a je odobrio dvogodišnji SBA u decembru 2022. godine.Taj aranžman je podržao Srbiju u periodu velike ekonomske neizvesnosti i nestabilnosti cena energije. U okviru SBA, Srbija je uspešno sprovodila makroekonomske politike koje su podržale spoljnu i fiskalnu održivost i koje su ponovo izgradile „bafere” (zaštitne odbrambene mehanizme) za slučaj budućih šokova. Srbija je povećala i modernizovala svoje energetske tarife i inicirala restrukturiranje EPS-a kako bi poboljšala finansijsku održivost i efikasnost energetskog sektora. Srbija je, takođe, ostvarila dobar napredak u pogledu važnih fiskalnih strukturnih reformi i uložila dodatne napore u poboljšanje upravljanja državnim preduzećima.

Zahvaljujući uspehu ekonomskog programa podržanog aranžmanom SBA i s obzirom na posvećenost Srbije daljim snažnim ekonomskim politikama, Srbiji je u oktobru 2024. godine po prvi put dodeljen kreditni rejting investicionog ranga od strane S&P Global Ratings (BBB- sa BB+).

Makroekonomski rezultati Srbije u 2024. godini su impresivni. Predviđa se rast od 3,9 odsto u 2024. godini, koji će se povećati na oko 4¼ odsto u narednim godinama. Ukupna inflacija se vratila u ciljani koridor NBS, uz podršku restriktivnije monetarne politike i smanjenja cena energije i hrane, ali je bazna inflacija i dalje povišena.

Očekuje se da će se fiskalni deficit povećati na 2,7 odsto BDP-a u 2024. godini, kako bi se pomoglo finansiranje dodatnih potreba za potrošnjom u oblasti infrastrukture, socijalne zaštite i odbrane. Na osnovu dobrih rezultata u naplati fiskalnih prihoda, snažnog ekonomskog rasta i nedavne revizije BDP-a naviše, očekuje se da će javni dug pasti na oko 48 odsto BDP-a do kraja 2024. godine.

Kako se domaća tražnja bude povećavala i nastavile intenzivirane javne investicije u Srbiji, predviđa se da će se deficit bilansa tekućih transakcija povećati u 2024. godini, kao i da će se dodatno povećati na srednji rok. Međutim, očekuje se da će dalji snažni prilivi direktnih stranih investicija više nego nadoknaditi deficit bilansa tekućih transakcija u narednim godinama i omogućiti kontinuiranu akumulaciju rezervi. Finansijski sektor je dobro kapitalizovan i likvidan.

Ključni rizici po ekonomske izglede Srbije su sledeći: eksterna tražnja, strane direktne investicije i cene primarnih proizvoda u narednom periodu, koji su podložni neizvesnosti i rizicima, produbljivanje geoekonomske fragmentacije, i izloženost poljoprivredne proizvodnje i ekonomske aktivnosti klimatskim promenama i ekstremnim vremenskim prilikama.

Srbiji su stoga potrebni znatni baferi protiv neizvesnosti i rizika.Ohrabruje činjenica da su devizne rezerve i depoziti države visoki, javni dug i spoljni dug su održivi, a bankarski sistem je snažan. Dalje razborite politike pružaju dodatan važan bafer.

Rezultati programa Srbije u okviru SBA i dalje su snažni. Ispunjeni su svi relevantni kvantitativni i standardni kontinuirani kriterijumi izvršenja, kao i većina indikativnih ciljeva i strukturnih benčmarkova. Zahvaljujući napretku postignutom u okviru SBA, Srbija namerava da nastavi da tretira SBA, koji ističe u decembru 2024. godine, kao aranžman iz predostrožnosti.

Kako bi MMF nastavio da podržava ekonomske politike Srbije, srpske vlasti i tim MMF-a takođe su postigli dogovor o srednjoročnim makroekonomskim i finansijskim politikama u okviru narednog PCI aranžmana. PCI će podržati Srbiju u kredibilnom održavanju fiskalne discipline, i istovremenom stvaranju prostora za potrošnju na javne investicije i druge ključne stavke. PCI će takođe pomoći Srbiji u realizaciji ambicioznog programa strukturnih reformi, koji je fokusiran na fiskalne reforme i reforme u oblasti državnih preduzeća i energetike.

Prema PCI srpske vlasti se obavezuju da godišnji ukupni fiskalni deficit neće premašiti 3,0 odsto BDP-a u periodu od 2025. do 2027. godine. Ukoliko ne bude velikih neželjenih šokova, to bi bilo u skladu s tekućim padom tereta javnog duga. Da bi se postigao ovaj osnovni makroekonomski cilj, vlasti se obavezuju da će se pridržavati svojih posebnih fiskalnih pravila o zaradama u javnom sektoru i penzijama, koji su usvojile 2022. godine, kao i da će razmotriti opcije za racionalizaciju i praćenje stavki rashoda koji su brzo rasli u 2024. godini. U slučaju dodatnih pritisaka na fiskalnu potrošnju, vlasti se obavezuju da će izvršiti dodatnu prioritizaciju javne potrošnje.

PCI će pomoći vlastima da unaprede upravljanje javnim finansijama, upravljanje javnim investicijama, upravljanje fiskalnim rizicima, fiskalnu transparentnost i planiranje zaposlenosti u javnom sektoru i penzija. Takođe će koristiti opsežnu tehničku pomoć MMF-a za rešavanje kadrovskih izazova u Poreskoj upravi, što je hitan i ključan prioritet u makro kontekstu. Pomoći će vlastima u preciziranju i operacionalizaciji plana investicija u energetskom sektoru, poboljšanju finansijske održivosti energetskih državnih preduzeća i pripremi Srbije za uvođenje Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Na kraju, PCI će pomoći vlastima u važnim i složenim reformama upravljanja državnim preduzećima, uključujući i u energetskom sektoru, kaže se u saopštenju MMF-a.

***

Vlasti Srbije i tim MMF-a postigli su dogovor na nivou tima o četvrtoj i poslednjoj reviziji u okviru SBA i o Instrumentu PCI u trajanju od 36 meseci. Po definiciji, PCI je nefinansijski instrument otvoren za sve zemlje članice MMF-a, omogućava bliži dijalog sa zemljama i odobravanje politike od strane MMF-a, što im omogućava da signaliziraju posvećenost reformama i da katalizuju finansiranje iz drugih izvora. PCI kao tehnička pomoć je instrument namenjen pružanju podrške snažnim ekonomskim politikama. Dogovor treba da odobri Izvršni odbor MMF-a i očekuje se da će ga odbor razmatrati u decembru 2024. godine. U okviru instrumenta PCI, Srbija se obavezuje da fiskalni deficiti neće preći tri odsto BDP-a u periodu od 2025. do 2027. godine, da će se izvršiti dodatna prioritizacija potrošnje u slučaju fiskalnih šokova, kao i da će povećanje zarada i penzija biti u skladu s njenim fiskalnim pravilima. PCI će uspostaviti ravnotežu između potreba u pogledu javnih investicija i socijalnih rashoda u Srbiji i kontinuirane fiskalne discipline, kako bi se podržao održivi rast, a javni dug i dalje nastavio da pada. Od strane nekih ekonomista ocenjuje se deficit budžeta Srbije od tri odsto BDP-a neće značajno povećati javni dug, ali nije dobro što se prekida trend smanjenja od 2020. godine. Makroekonomska situacija u Srbiji deluje u redu, jer će deficit biti ispod tri odsto BDP-a, što je neformalno zlatno pravilo kada je reč o gornjoj granici i ne bi značajno bio povećan dug, očekivani ekonomski rast bio bi oko 3,5 odsto, a inflacija oko tri odsto, ali nije idealno što se prekida trend smanjenja deficita iz proteklih godina. Budžetski deficit je, pao sa 7,6 odsto u 2020. na 2,1 odsto 2023. godine, a tri odsto nije znatno više od 2,1 odsto i nije zagarantovano da će deficit stvarno dostići tih tri odsto, jer je u prvih osam meseci 2024. godine budžet ostvario suficit, i utisak je da novac neće biti potrošen na najbolji način. Kao prvi problem navodi se povećanje deficita uglavnom kao posledica kupovine francuskih borbenih aviona „rafal” i organizacije svetske izložbe Ekspo, a ni jedno ni drugo ne garantuje bolji život građanima Srbije. Ekspo izložba je prilika da se Srbija predstavi svetu u pozitivnom svetlu, ali da netransparentnost celog procesa i mogućnost za neopravdana diskreciona trošenja predstavljaju prevelik rizik od korupcije . Drugi problem, je kako se navodi, a prolazi neprimećeno, to da, iako je javni dug već neko vreme stabilan oko 50 odsto BDP-a, troškovi njegovog servisiranja rastu. Pre samo dve godine, 2022. godine, Srbija je platila oko jednu milijardu evra za kamate na javni dug. U 2024. godini taj iznos je porastao na 1,7 milijardi evra, što je 700 miliona više za samo dve godine. Ako se ne bude više vodilo računa o visini deficita, ti troškovi će rasti, jer se kamatne stope neće uskoro vratiti na nivo od pre rata u Ukrajini .Ocenjeno je da to neće bankrotirati državu, ali će novac građana završavati kod banaka, umesto da se, na primer, koristi za obnovu škola ili bolnica. Na kraju, treba reći da nije poznato da je neka zemlja koja ima investicioni rejting zaključila neki aranžman sa MMF-om. I ostale dve svetske bonitetne kuće trebalo bi da potvrde ovaj rejting do kraja 2025.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES-a