Glavna tema razgovora bila je budžet Srbije za 2016. godinu i ispunjavanje dogovorenih obaveza u fiskalnoj konsolidaciji, reforma javnog sektora i restrukturiranje javnih preduzeća. Razmatrane su i mogućnosti povećanja smanjenih penzija i plata u javnom sektoru.

U oceni MMF-a povodom uspešno završene druge revizije aranžmana sa Srbijom, navedeno je da je ograničen prostor za povećanje plata i penzija i da će ta mera biti uslovljena uštedama po osnovu otpuštanja viška zaposlenih u javnom sektoru.

Tokom razgovora u okviru treće revizije kreditnog aranžmana misija MMF-a se složila sa vlastima Srbije oko ključnih parametara budžeta za 2016. godinu.

To podrazumeva dalje smanjenje strukturnog deficita za 0,75 procenata BDP-a, uglavnom zahvaljujući racionalizaciji sektora države, obuzdavanju zarada i penzija, kao i smanjenjima subvencija za poljoprivredu i elektronske medije. Kada se uzmu u obzir otpremnine i drugi jednokratni rashodi, ukupni deficit će iznositi blizu 4 procenta BDP-a.

Poboljšanje fiskalne situacije do sada, uz planirano povećanje akciza na gorivo, otvara prostor za skromno povećanje penzija u 2016. godini, kao i za određena ciljana povećanja zarada sa namerom da se smanje razlike u zaradama u sektoru javne uprave.

Ukupna potrošnja na zarade i penzije treba da nastavi da se smanjuje kao udeo BDP-a ka srednjeročnim ciljevima od 7, odnosno 11 procenata BDP-a.

Posle završetka pregovora sa MMF-om premijer je najavio povećanje plata od 1. januara 2016. učiteljima i nastavnicima u osnovnim i srednjim školama za četiri odsto, za zaposlene u zdravstvu od tri odsto, a univerzitetskim profesorima i zaposlenima u vojsci i policiji od dva odsto. Povećanje plate za tri odsto dobiće i zaposleni u ustanovama socijalne zaštite. Penzije će biti linearno povećane za 1,25 odsto.

Za administraciju, zaposlene u Skupštini, Predsedništvu i ministarstvima nije predviđeno povećanje plata. Zapravo, cela centralna administracija od 33.000 ljudi nema pravo na povećanje. Utvrđeno je i davanje jednokratne pomoći prosveti od 7.000 dinara, što će obuhvatiti oko 135 hiljada zaposlenih u prosveti.

U okviru Memoranduma o ekonomskim i finansijskim merama za period 2015 - 2017. godine, koji je dogovoren sa MMF-om povodom odobravanja trogodišnjeg kreditnog aranžmana, Vlada Srbije se obavezala na uvođenje niza mera fiskalne konsolidacije, kao i da će plate i penzije biti smanjene do kraja 2017. Kao sto je poznato, od 1. novembra 2014. godine, plate u javnom sektoru su linearno smanjene za 10 odsto, a penzije preko 25.000 dinara za 22 do 25 odsto.

Opterećenje za penzije od 1,25 odsto predstavlja veće opterećenje za budžet od plata. Pre dolaska misije MMF-a na treću reviziju, Vlada Srbije je u dokumentu ponudila dve opcije za povećanje penzija. Prvu, koji je zastupao premijer, da penzioneri dobiju stalno povećanje od jedan do 1,5 odsto, uz uplatu jednokratne pomoći čiji iznos nije određen. Drugu opciju zastupali su pojedini ministri u Vladi, a to je da penzije budu povećane za 2,5 odsto, bez dodatne pomoći.

Danas se oko 50 odsto penzija isplaćuje iz budžeta i oko 50 odsto iz PIO fonda. Ukupan broj penzionera u Srbiji iznosi preko 1,7 miliona, od čega 60 odsto nije bilo suočeno sa smanjenjem penzija, a i oni će ovim povećanjem imati veće penzije. MMF je zahtevao da povećanje penzija bude niže. Prema podacima Fonda PIO prosečnu penziju prima oko 600.000 penzionera u Srbiji ili gotovo trećina ukupnog broja i njima penzije nisu ni smanjivane. Gotovo 350.000 penzionera imalo je niže penzije od proseka.

Uprkos oceni MMF-a da je policija preplaćena, a vojska dobro plaćena, oni će takođe dobiti povećanje od dva procentna poena. Najveći problem je bio procenat povećanja plata u prosveti, najviše za univerzitetske profesore, jer MMF smatra da su preplaćeni. Sudeći samo prema postignutim uštedama, plate i penzije bi mogle biti više povećane, kako je navela Vlada, ali da je „u cilju dugoročno održive ekonomije i u skladu sa dogovorom sa MMF-om, ovo trenutno bio maksimum“.

Može se zaključiti da su dogovorena povećanja plata i penzija pod patronatom i diktatom MMF-a, odnosno delimično vraćanje uzetih plata i penzija, veoma skromna. To se posebno odnosi na penzionere koji su najgore prošli, a dobiće više nego simboličnopovećanje penzija.

Postavlja se pitanje zašto povećanje plata i penzija nije veće, ako je znatno poboljšana situacija u budžetu, odnosno minus u kasi je za 600 miliona evra manji od plana, kako tvrdi Vlada.Kao jedan od glavnih razloga pominju se veliki izdaci za kamate za stare dugove. U budžetu za ovu godinu oni dostižu 1,1 milijardu evra, što je više od pojedinačnih troškova za obrazovanje, zdravstvo, vojsku ili policiju. Iduće godine rashodi za kamate biće veći za 15 milijardi dinara, a pred Srbijom su i drugi spoljni izazovi.

Prema proceni, sa ovogodišnjim smanjenjem deficita u budžetu, plate i penzije mogle bi da se povećaju za oko 9 odsto, ali bi se time poništili efekti ušteda. Zato je MMF dozvolio samo 100 miliona za ove povišice.

Vlada se hvali da treba imati u vidu da se nijedna zemlja koja je imala aranžman sa MMF-om i program fiskalne konsolidacije nije usudila da krene u mere povećanja plata i penzija u prvoj godini aranžmana - Srbija je prva.

Penzioneri su sa velikim nezadovoljstvom primili najavu da će od početka 2016. zaživeti dugo obećavano „povećanje“ penzija. Porast od beznačajnih 1,25 odsto oni vide kao više nego simboličan. To će doneti još lošiji standard najstarije populacije, kojima će da se „smanji smanjenje penzija“. Penzioneri traže da im se vrati ono što im je oduzeto prošle godine, jer su pošteno i legalno stekli svoje zaslužene penzije. Dobiće po par stotina dinara, pa ono što je premijer sada odlučio da vrati neka da onima koji imaju najmanje, navodi Udruženje sindikata penzionera Srbije.

Penzioneri su se zbog prošlogodišnjeg smanjenja kao ozbiljnog udara na njihov budžet žalili Ustavnom sudu Srbije, ali je taj sud doneo političku odluku. Odbacio je kao neosnovanu inicijativu za utvrđivanje ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija kada je najstarijim građanima država umanjila penzije, pa će se penzioneri obratiti Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu. Radi se o oko 700 hiljada penzionera kojima je uskraćeno osnovno stečeno pravo, pa im ne treba ovo najavljeno simbolično povećanje koje pokriva nezakonito uzimanje.

Najavljeno povećanje penzija i ciljani rast plata delimično će biti finansirani povećanjem akciza na gorivo, a povećanje zarada u javnom sektoru mora da bude određeno racionalizacijom u tom sektoru, kako bi on postao efikasan

U Srbiji će tokom naredne dve godine rasti javni dug. Prema Vladinom dokumentu „Fiskalna strategija za 2016. sa projekcijama za 2017. i 2018. godinu“, koji je donet početkom decembra,ovu godinu završićemo uz javni dug od 76,6 odsto BDP-a, a narednu sa 79,7 odsto BDP-a. Međutim, 2017. bi javni dug trebao da iznosi 79 odsto BDP-a, a 2018. godine da bude na nivou od 75,9 odsto BDP-a. Krajem 2000. godine javni dug bio je čak 201 odsto BDP-a, a najniži iznos javnog duga bio je 2008. godine kada je iznosio 28 odsto BDP-a. Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničeno je na 45 odsto.

Budžetski deficit će prema proceni 2016. godine biti približno na nivou ovogodišnjeg, prvenstveno zbog kašnjenja u smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru.Planirani budžetski deficit biće, međutim, prema aktuelnom planu narednih godina drastično manji. Ovu godinu završavamo, računaju u Vladi, sa minusom od 4,1 odsto BDP-a, narednu sa 4 odsto BDP-a, 2017. sa 2,6 odsto BDP-a, a 2018. godinusa svega 1,8 odsto BDP. Danas smo skoro rekorderi po visini budžetskog deficita. Veći minus u državnoj kasi od Srbije, kada su evropske zemlje u pitanju, imaju samo Velika Britanija (4,4 odsto BDP-a), Grčka (4,6 odsto BDP-a), Španija (4,7 odsto BDP-a) i Hrvatska (4,8 odsto BDP-a).

Prema usvojenoj Vladinoj Strategiji BDP Srbije će ove godine rasti skromnih 0,8 odsto, u narednoj godini 1,8 odsto, 2017. godine 2,2 odsto, a 2018. planira se rast od 3,5 odsto.

Kako je dogovoreno sa MMF-om, masa plata će biti manja za tri odsto u 2016. godini u odnosu na ovu godinu, a u 2017. za dodatnih pet odsto. Fiskalnom strategijom za 2016. predviđeno je smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru za oko 35.000 u odnosu na 31. decembar 2014. godine, uključujući i 14.000 radnika koji će napustiti javni sektor u januaru 2016. godine.

U poslednje dve godine inflacija je na nivou od dva odsto godišnje. Inflacija je pod kontrolom, u oktobru 2015. iznosila je na godišnjem nivou 1,4 odsto. Inflacija bi, po projekciji NBS-a, do sredine 2016. godine trebalo da se kreće oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (četiri plus ili minus 1,5 odsto), a onda će se postepeno približi cilju od četiri odsto. Projekcija inflacije niža je zbog sporijeg rasta cena primarnih proizvoda u odnosu na očekivane.

MMF navodi da je od suštinske važnosti da se reforma javnog sektora postavi na snažne osnove. Mnogo još mora da se uradi da bi javni dug bio na dobro utabanoj silaznoj putanji, da bi se razvile efikasne javne institucije i da državne firme posluju po tržišnim uslovima. Srbiji, prema proceni MMF-a, prete spoljni rizici, pre svega, rast globalnih kamatnih stopa, usporavanja na tržištima u razvoju i moguća eskalacija izbegličke krize.

Jesenji Izveštaj evropskog odeljenja MMF-a za Centralnu, Istočnu i Jugoistočnu Evropu, sadrži preporuke kako voditi fiskalnu politiku u tim zemljama, da bi ona dovela do dugoročnog ekonomskog rasta. U tom kontekstu, navedeno je da Srbija prolazi kroz značajan proces fiskalnog prilagođavanja. Ove godine Srbija je imala „veliko fiskalno dostignuće“, a najvažnije je da se tako i nastavi, sa jačanjem javnih finansija u kontekstu aranžmana sa MMF-om. Potrebno je nastaviti sa reformom penzionog sistema, smanjenjem broja zaposlenih i reformom u javnom sektoru, ali uz uveravanje da državna preduzeća neće predstavljati dodatni teret po budžet. MMF podržava efikasno trošenje budžetskog novca na oblasti poput obrazovanja ili infrastrukture, jer su to mere koje generalno podržavaju dugoročan ekonomski rast.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik, redovni član NDES-a