1. Ekselencijo, šta mislite o svom boravku u Begradu? Možete li nam reći svoje utiske o Beogradu?

Srbija je zemlja koju mnogo volim i, po mom mišljenju, Beograd je oduvek bio „najbolje čuvana tajna u Evropi“. Uostalom, ja nisam slučajno ovde na službi po drugi put, zajedno s mojom suprugom, koja kao i ja takođe voli ovaj narod i ova mesta. Neverovatna ljudska humanost čini Srbiju na neki način zemljom veoma sličnom Italiji. U ovom poslednjem periodu imao sam priliku da osetim bliskost koju možda još nisam dosad u potpunosti doživeo. Dokaz tome bile su nebrojene manifestacije naklonosti ove zemlje prema Italiji na početku pandemije u martu, aprilu. Pored toga, velikodušna donacija pomoći Srbije italijanskom narodu bila je izuzetan gest, veoma cenjen, koji je još jednom potvrdio da je prijateljstvo koje spaja Italiju i Srbiju duboko iskreno.

2. Pomenuli ste malopre da ne boravite po prvi put u Srbiji. Možete li nam reći nešto više o tome? Koliko dugo ste na mestu ambasadora u Srbiji i kako se vaša diplomatska karijera razvijala do sada?

Moj mandat ambasadora u Srbiji počeo je pre dve i po godine, u aprilu 2018. godine. Naravno, sigurno nisam novajlija na zapadnom Balkan. Smatram to privilegijom, jer su Srbija i čitav region objektivno veoma važni za Italiju. Posle mog prvog angažmana u inostranstvu, u Bonu, koji mi je posebno drag jer su mi se tamo rodila deca, otišao sam u Sarajevo, a nakon toga sam bio zamenik šefa misije u Beogradu, od 2005. do 2008. godine. Izuzetno iskustvo sam stekao kao ambasador u Maputu, za koji osećam čuveni „žal za Afrikom“, nostalgiju prožetu šarmom, koju dobrim delom kompenzujem ponovnim boravkom ovde u dobro poznatom i prijateljskom okruženju.

3. Kakva je trenutno diplomatska i ekonomska saradnja naše dve zemlje i kakva je bila u prošlosti? Šta bi trebalo promeniti da se poboljša ova saradnja?

Period od početka mog mandata u Beogradu obeležila je plodna i intenzivna saradnja Italije i Srbije, tipična za već čvrste odnose usmerene ka daljem još intenzivnijem napretku. Mnogo toga smo uradili zajedno i prošle godine, tokom proslave 140 godina diplomatskih odnosa između Italije i Srbije, kada nam je došao u posetu predsednik Vlade Republike Italije Đuzepe Konte. Bile je to prva poseta Srbiji predsednika italijanske Vlade u poslednjih sedam godina. Ministar spoljnih poslova Luiđi Di Maio bio je ovde ove godine nešto pre početka epidemiološke krize, a ministar odbrane Lorenzo Gverini posetio je Beograd pre nekoliko dana. Sa ekonomske tačke gledišta i dalje smo među prvim investitorima u Srbiji i drugi po veličini trgovinski partner, s trgovinskom razmenom u vrednosti od preko 4 milijarde u 2018. Ove godine, zbog virusa korona, dostići ćemo oko 3 milijarde evra, rezultat koji, s obzirom na okolnosti i dalje smatram primerenim. Računamo da ćemo sledeće godine ponovo dostići ciljeve koje smo u početku postavili za 2020. godinu.

4. Kakva je trenutna situacija vezana za pandemiju u Italiji?

Poslednjih nedelja broj novih slučajeva se značajno smanjuje, ali to ne znači da treba da budemo manje obazrivi. Iz tog razloga, da bi sprečila novi nagli porast infekcija tokom i posle božićnih praznika, italijanska Vlada razvila je poseban plan za sprečavanje pandemije, koji je na snazi od pre nekoliko dana pa sve do 6. januara. Svi se nadamo da će se situacija poboljšati početkom godine, kao rezultat mera ograničenja i početka kampanje za distribuciju vakcina. Zaista se nadamo se da će to što je pre moguće smanjiti pandemijske brojke u Italiji.

5. Danas je Srbija zemlja kandidat za članstvo u EU – pregovori su započeti u januaru 2014. Prema Vašem mišljenju, gde se nalazi Srbija na putu ka članstvu u EU i šta će biti presudno za Srbiju da dobije status člana?

Za nas Srbija ostaje zemlja predvodnica pristupnog puta. Poslednjih godina učinjeno je mnogo, posebno na ekonomskom planu (kao što pokazuju projekcije BDP-a, uprkos pandemiji), ali još mnogo toga mora da se uradi u oblasti vladavine prava. Smatramo da su ohrabrujući prvi koraci koje je nova Vlada preduzela u dobrom smeru i verujemo da će uskoro biti postignuti rezultati koji će omogućiti, kako je priželjkivala Italija, otvaranje više pregovaračkih poglavlja sledeće godine. Verujem da je u ovoj fazi važno da nova Vlada konkretnim činjenicama potvrdi svoju snažnu rešenost da krene napred u pristupnim pregovorima. Italija će nastaviti da podržava napore Srbije u uverenju da samo pripajanjem Balkana može doći do ujedinjenja evropskog kontinenta, donoseći na taj način stabilnost, razvoj i prosperitet regionu, izmučenom dugogodišnjim sukobima i napetostima. Proces pristupanja je dug, zahtevan i složen, i mora teći sinhronizovano: napori i reforme zemalja kandidata moraju se podudarati s koherentnim odlukama država članica.

Italija je sigurno najveća pristalica pristupanja Srbije Evropskoj uniji, a mi smo ovde da pomognemo Beogradu na tom putu. Stoga očekujem da će nova srpska Vlada nastaviti proces reformi, pre svega u sopstvenom interesu, jer Beograd pristupanjem Evropskoj uniji traži nešto više: bolji životni standard i veći prosperitet za čitavu zemlju i njeno stanovništvo.

6. Što se tiče investicija, kako italijanski investitori gledaju na srpsko tržište? Koliko italijanskih kompanija trenutno posluje u Srbiji?

Prema podacima Razvojne agencije Srbije, u periodu između 2007. i 2019. godine Italija je bila najveći investitor u Srbiji, kako po broju realizovanih projekata, tako i po njihovoj apsolutnoj vrednosti. Italijanske kompanije do sada su uložile preko tri milijarde evra u Srbiji i, prema nedavnoj studiji koju je objavila Ambasada Italije zajedno s Komorom italijansko-srpskih privrednika, naše kompanije nude posao za preko 30.000 radnika u Srbiji (taj broj ide i do 50.000 uključujući i kooperante), sa oko 600 kompanija sa najmanje 20% italijanskog kapitala. One učestvuju sa 5,4% u srpskom BDP-u.

Mnoge italijanske kompanije su uložile u Srbiju mnogo pre ostalih međunarodnih partnera i razvile su poseban odnos s lokalnim kolegama, izgrađen na uzajamnom poverenju, što im je omogućilo da ostvare odlične ekonomske rezultate u pogledu proizvodnje i zapošljavanja. Verujem da Srbija još uvek može mnogo da ponudi italijanskim kompanijama: na prvom mestu geografsku blizinu zemlje i povezanost s čitavim balkanskim regionom; potom, veze s drugim tržištima, kako na zapadu, tako i na istoku, i konačno iskustvo lokalnih radnika, što je pomoglo italijanskim kompanijama da razviju jake lokalne upravljačke strukture. Takođe, italijanski preduzetnički duh veoma je cenjen u Srbiji zahvaljujući sposobnosti italijanskih kompanija da donesu pozitivne promene u kulturnom i socijalnom pogledu širom zemlje.

7. Kako biste opisali svoju saradnju s Vladom Srbije i poslovnim udruženjima za razvoj preduzetništva?

Na institucionalnom nivou je Italija prisutna u Srbiji s veoma jakom mrežom u okviru takozvanog „Sistema Italije“ (grupe udruženja koja zajedno rade kako bi podržali italijansku privredu i njeno prisustvo u zemlji). Uz koordinaciju Ambasade „Sistem Italije“ obuhvata Agenciju ICE – Institut za spoljnu trgovinu, Komoru italijansko-srpskih privrednika (ISCC) i Konfindustriju.

Srbija neumorno radi na promociji italijanskih kompanija i njihovih investicija. „Sistem Italije“ i italijanske kompanije u Srbiji usmerene su i na unapređenje saradnje sa školama i univerzitetima, kroz dualne obrazovne programe. Danas mnoge italijanske kompanije u različitim srpskim gradovima već školuju studente. Italijanske institucije tradicionalno imaju odlične odnose s Privrednom komorom Srbije.

8. Kakva je priroda trgovinske saradnje između naše dve zemlje i koje industrije u Srbiji imaju najveći potencijal? Šta Srbija uvozi, a šta izvozi u Italiju? Koje su najvažnije oblasti u koje ulažu italijaske kompanije?

U 2019. godini Italija je ponovo bila drugi najveći trgovinski partner Srbije, s trgovinskom razmenom od ukupno 3,84 milijarde evra (2,07 milijardi italijanskog izvoza u Srbiju i 1,77 milijardi italijanskog uvoza iz Srbije). Uprkos poteškoćama izazvanim pandemijom, razmena se i ove godine održala na zadovoljavajućem nivou (trebalo bi da pređe 3 milijarde na kraju 2020. godine).

Najznačajnije oblasti u kojima su aktivne italijanske kompanije u Srbiji su automobilska industrija, bankarski sektor i sektor osiguranja, tekstilna industrija, proizvodnja obuće, proizvodni sektor, poljoprivredni sektor i u poslednje vreme energetski. Nekoliko italijanskih firmi radi u građevinskom sektoru. Što se tiče uvoza iz Italije, Srbija uvozi pre svega automobile, tekstilne proizvode i mašine, dok izvozi uglavnom automobile, odeću i obuću.

9. Možete li nam nešto reći o odnosu Srbije i Italije u oblasti nauke, kulture i obrazovanja?

Bilo bi skromno sažeti taj odnos u ovih nekoliko redova! Kultura je zapravo „cvet na reveru“ u odnosima između Italije i Srbije. Polje umetnosti, muzike i književnosti predmet je proučavanja i divljenja srpskih prijatelja. Što se tiče naše aktivnosti u Srbiji, Italijanski institut za kulturu ima u ponudi kurseve jezika (u Srbiji oko 40.000 ljudi uči italijanski jezik), izložbe, umetničke i kulturne događaje širokog spektra i uz učešće javnih ličnosti iz Italije. Svake godine se organizuju stipendije i razmene srpskih i italijanskih studenata.

Naučna bilateralna saradnja je oblast do koje mi je mnogo stalo, ona upotpunjuje ekonomsku saradnju i u naročitom je razvoju. U 2018. godini potpisan je izvršni protokol o naučnoj i tehnološkoj bilateralnoj saradnji za period 2019-2021, kojim se finansira 12 bilateralnih projekata za razmenu istraživača i 7 projekata „od velike važnosti“ u šest oblasti koje su okarakterisane kao prioritetne: osnovne nauke, poljoprivreda, zdravstvo, energetika i ekologija, ICT (informacione i komunikacione tehnologije) i tehnologije za industrijsku proizvodnju. Među mnogobrojnim vidovimasaradnje izdvojiću jednu veoma važnu – onuizmeđu Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ i italijanske naučno-akademske zajednice.

10. Kako biste predstavili svoju zemlju kao turističku destinaciju? Koje karakteristike i mesta biste izdvojili?

Sigurno bih Vam odmah rekao da posetite prelepu Siciliju, odakle i ja potičem. Italija je škrinja s blagom koje nikada nećemo prestati da otkrivamo. Nažalost, sadašnja situacija prouzrokovana epidemiološkom krizom onemogućava odvijanje turističkih aktivnosti onako kako smo navikli, čak i tokom ovih božićnih i zimskih praznika.

Jednom kada se budemo vratili u normalnost (nadam se uskoro!), moći ćemo u potpunosti da uživamo u onome što Italija ima da ponudi u svakoj sezoni: izuzetne planine, Alpi i Apenini, gde se skija i uživa u tipičnim gastronomskim specijalitetima, šetnjama prirodom i krajoliku. Leti je tu more, na svim obalama Italije od severa do juga, sa svojim raznolikostima. Ne zaboravimo turizam koji se odvija u gradovima prepunim umetnosti, ne samo u velikim centrima, jer Italiju čini puno malih mesta koja poseduju netaknutu lepotu i očaravajuću tradiciju. Šteta što baš ovde, na kraju intervjua, moram da se zaustavim...