homepage_name! > Izdanja > Broj 161-162 > Edukacija - Jelena Subotić

Stres

Problem pojedinca ili problem kompanije?

Svetska zdravstvena organizacija definisala je zdravlje kao „stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti“. Navedena definicija nas navodi na zaključak da je zdravlje pojedinca ujedno pitanje i njegovog kvaliteta života, a ne samo fiziološka dobrobit. Odnosno, da je kvalitet života jedan od najvažnijih ciljeva razvoja društva, ili bi barem trebalo to da bude, a da je zdravlje jedna od osnovnih komponenti kvaliteta života.

Ukoliko stvari posmatramo iz ovog ugla i ukoliko znamo koliko je nauka usmerena u navedenom pravcu, s pravom se postavlja pitanje zašto danas toliko prostora posvećujemo stresu i šta je on uopšte? Stres je normalan fizički i fiziološki odgovor na draži i događaje koje pojedinac doživljava kao pretnju. Takva reakcija dovodi do stanja uznemirenosti i narušava unutrašnju ravnotežu. Odnosno, stres je intenzivno neprijatno osećanje koje, ukoliko perzistira, može imati negativne posledice na psihofizičke sposobnosti, zdravlje i produktivnost čoveka uopšte. Međutim, treba imati na umu da je reč o individualnoj rekaciji koja je rezultat interakcije pojedinca i zahteva okoline, u smislu da ista situacija za nekog može biti stresna, a za nekog drugog ne. Razlika nastaje usled procene događaja ili zahteva sredine od strane pojedinca. Naime, ukoliko osoba procenjuje da ne može da odgovori na izazov koji je pred njom u okviru svojih sposobnosti ili procenjuje događaj kao ugrožavajući u odnosu na njoj važne životne elemente, ta situacija se doživljava kao stresna.

Stresori, odnosno događaji ili životne situacije koje osoba doživljava kao stresne, se u većini slučajeva javljaju pojedinačno. Međutim, ukoliko imaju produženo trajanje ili visok intenzitet, mogu imati kumulativni efekat koji dovodi do sloma adaptivnih mehanizama pojedinca. Navedeno se ogleda u čitavom nizu fizičkih i psiholoških reakcija poput mišićne napetosti u leđima, vratu i ramenima, učestalih glavobolja, bolova u leđima i grudima, nesanice ili stalnog osećaja pospanosti, otežane relaksacije, teškoća sa koncentracijom, osećanja hroničnog umora, aritmija i mnogih drugih. Na fiziološkom planu dolazi do povećanja krvnog pritiska, lipida u serumu, nivoa šećera, pulsa, promene nivoa hormona, gojaznosti i aritmije.

Osoba izložena stresu je svesna svoje uznemirenosti, tuge, potištenosti, besa prema sebi i drugima, često preterane upotrebe alkohola, cigareta ili kafe, slabe koncentracije, „opsednutosti“ istim mislima kao i zabrinutosti za svoje psihičko stanje. Sve navedeno se negativno odražava na kvalitet života i odnose sa ljudima, i može dodatno dovesti do intenziviranja efekta stresa. Ukoliko se na vreme ne umanje posledice stresa, ovo stanje se postepeno razvija u stanje hroničnog stresa. Za hronični stres je karakteristično odsustvo doživljaja emocionalne patnje. Drugačije rečeno, pojedinac vremenom razvija toleranciju na manifestacije akutnog stresa, pokušava da ih ignoriše ili negira, što dovodi do sve veće emotivne distance u odnosu na okruženje. Ovakva osoba često izbegava socijalne kontakte i sve teže uspeva da pronađe zadovoljstvo u svakodnevnim aktivnostima. Kompulzivno, odnosno prisilno radi, stalno mora biti aktivna, oko nečega zauzeta i ne može da se opusti. Pored toga prisutni su i umor, hronični nedostatak vremena, manjak motivacije, cinizam, iritabilnost i preterana kritičnost prema drugima, impulsivno ponašanje, nesanica ali i duži oporavak od bilo koje bolesti. Deluje poznato?

Hronični psihosocijalni stresori, poput stresa na poslu, stresa u porodičnom životu, nedostatka socijalne podrške, konstantnog prisustva negativnih emocija i nizak socioekonomski status, pokazuju se kao nezavisni faktori koji imaju visoku prediktivnu moć za oboljenja srca. Na osnovu istraživanja Evropske agencije za sigurnost na radu i zaštitu zdravlja, stres na radnom mestu je prisutan kod gotovo svakog trećeg zaposlenog u okviru Evropske Unije. Navedeno za posledicu ima smanjenje radnog učinka pojedinca, disbalans psihičkog i fizičkog stanja osobe i promenu u izvršenju radnih obaveza pojedinca. Na kraju dolazimo do nezainteresovanosti osobe za posao kojim se bavi uz prisustvo emocionalne iscrpljenosti, otuđenost i osećaja nedovoljnog postignuća – takozvanog „sindroma izgaranja“. Loši uslovi rada, nedostatak sredstava za rad, nedovoljan broj izvršilaca uz stalno povećavanje radnih zadataka su samo neki od svakodnevnih primera hroničnog stresa na poslu. Ukoliko svemu tome dodamo i finansijsku krizu, ali i socijalnu nesigurnost, za posledicu dobijamo sve češća bolovanja za koja se na nivou Evrope procenjuje da su u više od 75% slučajeva uzrokovana upravo stresom usled iscrpljenosti. Iz navedenog proizilazi očigledan zaključak da stres nije samo problem pojedinca, već se i te kako odražava na funkcionisanje i produktivnost celokupne organizacije. S tim u vezi, izuzetno je važno za svaku kompaniju da uradi sve što je u njenoj moći kako bi se umanjio efekat stresa kod svakog zaposlenog pojedinca.

Neki od načina za prevazilaženje stresnih efekata su zdravstveno vaspitanje i antistres programi. Posmatrano iz ugla psihologije, na stres se može delovati na dva nivoa: na sam stresor i stresnu situaciju ili na ličnost i posledice (emocionalne, fizičke, socijalne) usled pretrpljenog stresa. Najpovoljnija situacija je ona u kojoj se stres može izbeći, umanjiti ili neutralisati, ali kada je to nemoguće preporučuje se promena percepcije pojedinca, tačnije promena načina na koji tumačimo stvarnost, ali i značaj koji pridajemo određenim događajima. Posebno treba istaći da stil života i ishrana imaju važnu ulogu, a veoma je korisno da osoba ima i adekvatnu psihosocijalnu pomoć. Da bi se umanjila osetljivost (vulnerabilnost) osobe na stres, sa psihološkog aspekta, postoje brojne psihoterapijske metode koje pomažu da se povrati ili stekne samopouzdanje i vrati vera u sopstvene snage, tačnije, da se osoba nauči da rešava probleme na adekvatniji način, planira korake unapred i da nauči da planira vreme.

Mr sci Jelena Subotić-Krivokapić

klinički psiholog

Visoka medicinska škola strukovnih studija „Milutin Milanković“

berza_title!

fondovi_title!

kursna_title!