Pre Prvog svetskog rata uspeh se pripisivao etici karaktera. To je obuhvatalo osobine kao što su skromnost, vernost, integritet, hrabrost i pravednost. Međutim, posle rata došlo je do prelaza na ono što Kavi naziva „etikom ličnosti“. Tu se uspeh posmatrao kao funkcija ličnosti, reputacije, ponašanja i sposobnosti. Ali to su bili samo plitki, brzinski uspesi, koji su prevideli dublje životne principe.

Kavi smatra da je karakter, a ne ličnost, ono što treba gajiti kako bi se postigao održiv uspeh. Ono što jesmo mnogo više govori od onoga što kažemo ili uradimo. „Etika karaktera“ zasniva se na nizu principa. Kavi tvrdi da su ovi principi očigledni i da su istrajali u većini religijskih, društvenih i etičkih sistema. Oni imaju univerzalnu primenu. Kada se vrednuju pravi principi, realnost se prikazuje onakvom kakva zaista jeste. Ovo je temelj njegove najprodavanije knjige „7 navika veoma uspešnih ljudi“.

Kojih su to 7 navika veoma uspešnih ljudi?

Kavijevih sedam navika se sastoje od primarnih principa karaktera na kojima počivaju sreća i uspeh. Knjiga „7 navika veoma uspešnih ljudi“ predstavlja pristup ličnom i međuljudskom uspehu koji se zasniva na određenim principima. Umesto da se usredsredi na menjanje načina na koji ispoljavamo svoje ponašanje i stavove, knjiga teži ka tome da promeni našu unutrašnjost, karakter i motive.

Sedam navika u ovoj knjizi pomoći će vam da iz stanja zavisnosti pređete najpre u nezavisnost, a potom u međusobnu zavisnost. Iako društvo i većina knjiga za samopomoć na tržištu smatraju nezavisnost najvišim dostignućem, Kavi tvrdi da je međusobna zavisnost ono što daje najbolje rezultate.

Međusobna zavisnost je zreliji i napredniji koncept. Ona u drugi plan stavlja spoznaju da je čovek nezavisno biće, a ističe da radom sa drugima može postići bolje rezultate nego kada radi sam. Da biste dostigli ovaj nivo međusobne zavisnosti, morate kod sebe razvijati svih sedam navika prikazanih u knjizi. To su sledećih sedam navika:

1. budite proaktivni;

2. kada počinjete imajte na umu cilj;

3. postavljajte prioritete;

4. razmišljajte tako da obe strane ostvare korist;

5. probajte prvo da razumete, pa tek onda drugima da objašnjavate svoje viđenje situacije;

6. naučite da udružujete snage;

7. naoštrite testeru.

Ovaj rezime knjige „7 navika veoma uspešnih ljudi“ predstaviće svaku od ovih navika i pokazati kako ih možete primeniti u praksi u cilju postizanja uspeha na bilo kom polju.

Prva navika: budite proaktivni

Prva i najosnovnija navika uspešne osobe je da bude proaktivna. To ne znači samo da treba preuzeti inicijativu, već i da treba preuzeti odgovornost za svoj život. Samim tim, za svoje ponašanje ne krivite spoljne uticaje kao što su okolnosti, neka ono bude deo svesnog odlučivanja na osnovu sopstvenih vrednosti. Ako reaktivne ljude pokreću osećanja, proaktivne ljude pokreću vrednosti.

Iako spoljni uticaji mogu da izazovu bol, to ne mora narušiti vaš karakter. Ono što je najbitnije je kako ćete reagovati na takve događaje. Proaktivni pojedinci se usredsređuju na ono što mogu da promene, dok se reaktivni ljudi usredsređuju na one oblasti života nad kojima nemaju nikakvu kontrolu. Tako sakupljaju negativnu energiju jer smatraju sebe žrtvama spoljnih uticaja. Time zauzvrat osnažuju ove uticaje da njima neprestano upravljaju.

Proaktivnost se najjasnije ogleda u vašoj sposobnosti da se držite onoga na šta ste se obavezali sebi i drugima. To uključuje i posvećenost samopoboljšanju, čime se postiže lični razvoj. Ako postavljate manje ciljeve i potom ih se pridržavate, vremenom ćete povećati lični integritet, što će povećati vašu sposobnost da preuzmete odgovornost za sopstveni život. Kavi predlaže da testirate proaktivnost u periodu od 30 dana tokom kog ćete sebi odrediti niz malih obaveza i ispuniti ih. Posmatrajte kako ovo utiče na vaše viđenje sebe.

Druga navika: kada počinjete, imajte na umu cilj

Da biste bolje razumeli ovu naviku, Kavi vam predlaže da zamislite svoju sahranu. Treba da razmislite po čemu biste želeli da vas vaši najmiliji pamte, šta biste voleli da smatraju vašim dostignućima, kao i na koji način ste uticali na njihove živote. Ovaj misaoni eksperiment vam pomaže da prepoznate neke od svojih ključnih vrednosti koje bi trebalo da podupiru vaše ponašanje.

U skladu sa tim, svaki vaš dan treba da doprinosi ostvarenju vizije vašeg života kao celine. Ako znate šta je za vas važno, svoj život možete posvetiti onome što vam je najbitnije. Druga navika obuhvata otkrivanje starih uverenja zbog kojih skrećemo s puta ka onome što nam je najbitnije, kao i stvaranje novih koja će biti u skladu s našim najdubljim vrednostima. To znači da ako se izazovi pojave, možemo da ih prevaziđemo proaktivno i sa integritetom, pošto se vodimo jasnim vrednostima.

Prema Kaviju najefikasniji način da počnemo s ciljem na umu jeste da formulišemo sopstvenu misiju. Ona treba da obuhvata sledeće:

• šta želiš da budeš (karakter);

• šta želiš da uradiš (doprinos i postignuća);

• vrednosti na kojima se zasnivaju obe gorenavedene stavke.

Vremenom će vaša misija postati vaš lični ustav. Postaće ono na čemu se bazira svaka vaša životna odluka. Stavljanjem principa u centar svog života postavljamo čvrste temelje za dalji razvoj. Ovo je slično filozofiji koju Rej Dalio predstavlja u svojoj knjizi „Principi“. Budući da principi ne zavise od spoljnih uticaja – ne mogu biti poljuljani. Oni nam pružaju oslonac u teškim vremenima. Kada vam se život zasniva na principima možete steći i jasniji, objektivniji pogled na svet.

Treća navika: postavljajte prioritete

Na početku ovog poglavlja Kavi traži da odgovorite na sledeća pitanja:

1. Šta biste mogli da radite redovno – a trenutno ne radite – što može poboljšati vaš privatni život?

2. Slično tome, šta biste mogli da uradite da poboljšate svoj poslovni život ili karijeru?

Ako je prva navika podstrek da shvatite da ste vi odgovorni za sopstveni život, a druga navika se zasniva na vašoj sposobnosti vizuelizacije i otkrivanja sopstvenih ključnih vrednosti, onda treća navika podrazumeva primenu prve dve. Ona se usredsređuje na vežbanje efikasnog upravljanja sobom pomoću slobodne volje. Kada sebi postavimo gorenavedena pitanja, postajemo svesni da posedujemo moć da značajno menjamo svoj život u sadašnjosti.

Stoga slobodna volja znači da imamo sposobnost da sami donosimo odluke i da prema njima postupamo. Koliko često upotrebljavamo svoju slobodnu volju zavisiće od ličnog integriteta. Vaš integritet se poistovećuje s tim koliko vrednujete sebe i koliko poštujete sopstvene obaveze. Treća navika se bavi određivanjem prioriteta u pogledu ovih obaveza i stavljanjem najbitnijih stvari na prvo mesto. To podrazumeva razvijanje sposobnosti da kažemo ne onim stvarima koje nisu u skladu s našim vodećim principima. Da bismo efikasno upravljali vremenom u skladu s trećom navikom, naši postupci:

1. moraju biti zasnovani na principima;

2. moraju biti svesno usmereni, što znači da nam pružaju priliku da svoj život organizujemo u skladu sa sopstvenim ključnim vrednostima;

3. definišu našu ključnu misiju, koja obuhvata naše vrednosti i dugoročne ciljeve;

4. daju ravnotežu našem životu;

5. organizuju se na nedeljnom nivou, s dnevnim promenama po potrebi.

Nit koja povezuje ovih pet tačaka jeste usredsređenost na poboljšanje međuljudskih odnosa i rezultata, a ne na maksimalno iskorišćavanje vremena. Ovo se slaže sa onim što je Tim Feris rekao u knjizi „Četvorosatna radna nedelja“ – da je upravljanje vremenom krajnje pogrešan koncept.

Četvrta navika: razmišljajte tako da obe strane ostvare korist

Kavi tvrdi da ovde nije reč o tehnici, već o filozofiji ljudske interakcije gde obe strane profitiraju („win/win“). To je tačka gledišta s koje se traži uzajamna korist za sve. To znači da su svi dogovori ili rešenja uzajamno korisna, kao i da su sve strane zadovoljne ishodom. Da bismo razvili ovaj mentalni stav, život moramo posmatrati kao saradnju, a ne kao takmičenje. Shodno tome, sve što ne rezultira pozitivnim ishodom za sve u suprotnosti je s težnjom ka međusobnoj zavisnosti, što je najefikasnije stanje u okviru kog možemo funkcionisati.

Samim tim, da biste usvojili ovakav mentalni stav morate razvijati naviku interpersonalnog liderstva. To podrazumeva jačanje svake od sledećih osobina prilikom interakcije s drugima:

• samosvest;

• maštovitost;

• savest;

• slobodna volja.

Peta navika: probajte prvo da razumete, pa tek onda drugima da objašnjavate svoje viđenje situacije

Ukoliko želite da poboljšate svoje međuljudske odnose, Kavi smatra da se morate potruditi da razumete situaciju pre nego što pokušate da objasnite svoje viđenje drugima. Sposobnost jasne komunikacije je ključna za vašu sveukupnu efikasnost jer je to najvažnija veština koju možete razviti. Iako godinama učimo da čitamo, pišemo i govorimo, Kavi kaže da se malo pažnje pridaje razvijanju veštine slušanja.

Ukoliko su vaši principi čvrsti, prirodno je da ćete želeti da komunicirate i slušate druge, a da se oni ne osećaju izmanipulisano. Shodno tome, kroz svoj karakter vi prenosite i komunicirate kakav ste tip osobe. Na taj način ljudi će vam vremenom instinktivno verovati i otvoriće vam se. Iako većina ljudi sluša s namerom da odgovori, iskusni slušalac će slušati s namerom da razume. Ovo je poznato kao veština empatičkog slušanja.

Kada ste razumeli situaciju, sledeći korak je da objasnite svoje viđenje. Ovo zahteva hrabrost. Primenom onoga što ste naučili o empatičkom slušanju možete izneti svoje ideje u skladu s paradigmama i problemima slušaoca. Time ćete povećati kredibilitet svojih ideja jer ćete govoriti istim jezikom kao i vaša publika.

Šesta navika: udružite snage

Kada se udruže snage, odnosno kada postoji maksimalna sinergija, onda postoji i želja da se postignu obostrano korisni sporazumi uz empatičku komunikaciju. To je suština vođstva zasnovanog na principima. Sinergija ujedinjuje ljude i iz njih izvlači ogromnu moć, budući da je zasnovana na ideji da je celina vrednija od zbira svojih pojedinačnih delova. Pravi izazov je primeniti principe sinergetskog kreativnog udruživanja na svoje društvene interakcije. Kavi tvrdi da su takvi slučajevi sinergije u interpersonalnoj grupnoj saradnji često zapostavljeni, ali da bi trebalo da budu deo vaše svakodnevice.

U svojoj osnovi sinergija je kreativan proces koji zahteva ranjivost, otvorenost i komunikaciju. To znači da treba napraviti ravnotežu između mentalnih, emocionalnih i psiholoških razlika unutar grupe ljudi, čime će se stvoriti nove paradigme razmišljanja među članovima grupe. Tu kreativnost dostiže vrhunac. Sinergija predstavlja učinkovitost u vidu uzajamno zavisne stvarnosti. To podrazumeva timski rad, izgradnju tima i ujedinjavanje s drugim ljudskim bićima.

Sedma navika: naoštrite testeru

Ova sedma navika odnosi se na poboljšanje sebe kroz četiri dimenzije obnove.

1. Fizička dimenzija: vežbanje, ishrana i upravljanje stresom. To podrazumeva brigu o svom telu, pravilnu ishranu, dovoljno sna, kao i redovnu fizičku aktivnost.

2. Društvena/emocionalna dimenzija: posvećenost, empatija, sinergija i unutrašnja sigurnost. To vam pruža osećaj sigurnosti i svrhu.

3. Duhovna dimenzija: razjašnjenje vrednosti i posvećenost, učenje i meditacija. Usredsređivanjem na ovu oblast života približavate se svojoj srži i svom unutrašnjem sistemu vrednosti.

4. Mentalna dimenzija: čitanje, vizuelizacija, planiranje i pisanje. Ko se neprekidno obrazuje, taj širi svoje vidike. Ovo je neophodno za efikasnost.

„Naoštriti testeru“ znači raditi na sve četiri od ovih motivacija redovno i konzistentno. To je najvažnija investicija koju u životu možete napraviti, jer ste vi instrument svog učinka. Bitno je razvijati svaku od gorenavedenih oblasti uravnoteženo, jer previše ulaganja u jednu oblast znači da zapostavljate drugu.

Međutim, pozitivan efekat oštrenja svoje testere u jednoj oblasti je to što za sobom povlači i pozitivan efekat u drugoj oblasti, budući da su međusobno povezane. Na primer, usredsređivanjem na svoje telesno zdravlje, neplanirano će se poboljšati i mentalno zdravlje. Na taj način se stvara uzlazna putanja rasta i promena koja nam pomaže da postanemo sve više svesni sebe. Kretanje uzlaznom putanjom znači da treba učiti, posvetiti se i raditi sve više dok se krećemo ka vrhu, čime postepeno postajemo sve efikasniji.

Izvor: oberlo.com