1. Za nama je teška i izazovna godina. Po čemu ćete je vi u Eurobanci pamtiti?

Prioritet Eurobanke u ovim nesvakidašnjim okolnostima bio je da zaštiti zdravlje naših zaposlenih i njihovih porodica, kao i da našim klijentima obezbedi nesmetan i bezbedan pristup svim uslugama i proizvodima banke. Kako bismo ostvarili ove ciljeve, morali smo da budemo fleksibilni i da se brzo prilagodimo novonastalim prilikama, tako da ćemo prethodnu godinu pamtiti kao godinu velikih izazova, ali i velike kreativnosti i inovativnosti. Eurobanka je implementirala čitav niz novina i većih i manjih izmena svog poslovanja koje su uticale na sveukupan način rada i učinile ga efikasnijim. Na primer, rad od kuće je prvobitno uveden kako bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost zaposlenih tokom pandemije. U međuvremenu se pokazalo da ovaj novi model može imati izuzetno pozitivan uticaj na efikasnost i produktivnost. Takođe, prelazak na svakodnevnu onlajn komunikaciju koja umanjuje ili sasvim ukida potrebu za fizičkim prisustvom i puna implementacija elektronskog potpisivanja dokumenata podstakli su dalju optimizaciju i pojednostavljivanje raznih poslovnih procesa. Ove, ali i razne druge inicijative i inovacije nisu same sebi cilj, već doprinose uspostavljanju jednog novog, savremenog modela rada naše banke koji omogućava neophodnu stabilnost i fleksibilnost poslovanja i u budućnosti.

2. Uzimajući u obzir stagnaciju tržišta širom sveta, održavanje portfolija banke i unapređenje njegovog kvaliteta je ključno. Kako vi rešavate ovo pitanje u Srbiji? Kako biste okarakterisali bankarski sektor u Srbiji u doba pandemije?

Bankarski sektor u Srbiji je tokom prethodne krize naučio vredne lekcije. Za nas u Eurobanci to je značilo uspostavljanje dobrog sistema ranog upozoravanja, odnosno sistema koji nam omogućava da blagovremeno uočimo da se klijent suočava s poteškoćama u poslovanju i da kroz dijalog dođemo do prihvatljivog rešenja problema. Aktivnosti bankarskog sektora prethodne godine bile su usmerene na pružanje podrške građanima i privredi Srbije: omogućena je isplata penzija našim najstarijim građanima u bezbednim uslovima tokom vanrednog stanja, potom i isplata direktne državne pomoći preko posebno otvaranih specijalnih računa, sprovedena su dva, a u toku je i treći moratorijum, nastavljeno je kreditiranje privrede, kako redovno tako i iz sredstava u okviru državne garantne šeme, a obezbeđen je i kontinuiran rad ekspozitura i kreditiranje stanovništva. Takođe, bankarski sektor je prepoznao da je veoma važno u ovim izazovnim uslovima na svaki način pružiti podršku našem zdravstvenom sistemu i medicinskim radnicima i tokom godine je donirao znatna sredstava za medicinsku i zaštitnu opremu i druge potrebe kako bi pomogao borbu protiv pandemije. Može se zaključiti da je bankarski sektor u Srbiji i tokom pandemije pokazao svoju stabilnost i potvrdio da predstavlja snažan oslonac ekonomije.

3. Bankarski sektor je važna ekonomska karika – u kojoj meri su regulatori pomogli bankama da održe uspešno poslovanje u ovako ozbiljnim vremenima? Da li ste od njih očekivali nešto više da urade kako bi vam olakšali normalno funkcionisanje?

Zadatak bankarskog sistema, kao jednog od potpornih stubova ekonomije, bio je i ostaje da zajedno sa državom i Narodnom bankom Srbije pomogne klijentima da prebrode eventualne poteškoće izazvane krizom i da očuva stabilnost ekonomije, i mislim da za sada tu ulogu i ispunjavamo. Kada su u pitanju banke, regulator je odgovarajućim izmenama regulative, i/ili pomeranjem rokova za implementaciju regulative iz svog domena, obezbedio bankama određene regulatorne olakšice. Veoma smo zahvalni na ovim postupcima koji su umanjili operativni pritisak i omogućili bankama da svoje kapacitete i resurse usmere na prioritetne aktivnosti.

4. Važan deo poslovne strategije Eurobanke jeste i društveno odgovorno poslovanje. Koje projekte ste realizovali, na koje ste posebno ponosni i na koje oblasti ćete se fokusirati u narednom periodu?

Eurobanka posebnu pažnju poklanja društveno-odgovornom poslovanju koje smatramo sastavnim delom svoje poslovne strategije, a do sada smo uložili više od 4,7 miliona evra u različite inicijative i projekte. Tokom prethodne godine posebnu pažnju smo posvetili pružanju podrške zdravstvenom sistemu Srbije u borbi protiv pandemije kroz nekoliko donacija za nabavku neophodnih medicinskih sredstava i opreme. Posebno smo ponosni na naš više puta nagrađivani projekat škole fudbala Mančester junajted realizovan 2019. godine, kao i projekat „Škola kao nacrtana za vas“, koji sprovodimo uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, usmeren na unapređenje uslova obrazovanja u srednjim školama i s kojim nastavljamo ove godine i ubuduće.

5. Već nekoliko godina nenaplativi krediti predstavljaju veliki problem za lokalno tržište. Kakva je situacija u Vašoj banci kada je u pitanju naplata problematičnih kredita?

Na nivou bankarskog sektora u Srbiji u 2020. godini NPL racio iznosi 3,7%, što je na nivou evropskog proseka i predstavlja bitno smanjenje u odnosu na period od pre pet godina kada je iznosio približno 21%. Iz toga možemo zaključiti da se bankarski sektor kombinacijom mera koje su uključivale naplatu, restrukturiranja i otpise uspešno izborio s nenaplativim kreditima nastalim u prethodnom kriznom ciklusu. I Eurobanka je bila aktivni deo tih napora i znatno je smanjila svoj nivo problematičnih kredita. Pandemija, međutim, ima potencijal da generiše novi talas problematičnih kredita. U tim okolnostima Eurobanka nastoji da, koristeći sopstvenu finansijsku snagu, kao i mehanizme regulatorne i državne podrške privredi i stanovništvu, izađe u susret klijentima kojima je pomoć potrebna. Ovakav model saradnje sa klijentima, pored toga što omogućava realnom sektoru da lakše apsorbuje i prebrodi negativne efekte pandemije, doprinosi sprečavanju nastanka novih problematičnih kredita. Samim tim, kvalitet kreditnog portfolija se održava na višem nivou i ostavlja prostor za naplatu potraživanja iz redovnih tokova, umesto u postupcima prinudne naplate u periodu nakon izlaska iz trenutne (privremene) situacije nastale usled pandemije.

6. Eurobanka je posebno usmerena na poslovanje privrede i MSP. Na koji način pomažete svojim klijentima da unaprede svoje poslovanje i ostvare planirane ciljeve?

Veoma nam je važno da u ovoj situaciji podržimo one kategorije klijenata koje su najviše pogođene krizom tj. sektor malih i srednjih preduzeća, posebno one grane privrede vezane za usluge i protok ljudi, roba i usluga na međunarodnom nivou koji smatramo ključnim za vitalnost naše privrede. Pored svoje standardne ponude Eurobanka već skoro godinu dana odobrava kredite iz državne garantne šeme postojećim i novim klijentima – mikro, malim i srednjim preduzećima. Ovi krediti pružaju mogućnost pozajmice do 3 miliona evra, a mogu se koristiti u dinarima ili evrima, uz povoljne kamatne stope. O realnoj potrebi i potražnji na tržištu za ovim kreditima govori i činjenica da je Eurobanka do sada plasirala oko 120 miliona evra sredstava, a i u tekućoj godini aktivno učestvujemo u programu. Značajnu podršku smo pružili i građevinskom i sektoru nekretnina, gde smo već tradicionalno prepoznati kao jedna od najaktivnijih banaka u ovom segmentu, što je doprinelo stabilnosti, čak i rastu ove industrije i tokom pandemije.

7. Svi smo svesni činjenice da korišćenje digitalnih kanala preuzima primat u odnosu na tradicionalno bankarstvo. Recite nam nešto više o digitalizaciji u bankarskom sektoru iz ugla Eurobanke.

Digitalizacija je deo naše svakodnevice, ne samo u domenu bankarskih usluga, već i u širem društvenom kontekstu. Kako bi ostale relevantne na tržištu, banke usvajaju inovacije i usavršavaju postojeće procese i proizvode u skladu s tehnološkim razvojem koji nam nudi nešto novo skoro svakog dana. Finansijske transakcije su danas brže nego ikada, a očekivanja sve digitalno-obrazovanijih klijenata još su veća. Od pre nekoliko godina, digitalni kanali su preuzeli primat u obavljanju svakodnevnih transakcija i pravnih i fizičkih lica. Instant platni sistem, koji se u brojnim naprednim zemljama tek sada uvodi u fazama, u Srbiji je već doživeo ekspanziju i omogućio uvođenje brojnih naprednih usluga. Klijenti mogu platiti račune skeniranjem QR koda, a uskoro će moći da izvrše prenos sredstava članovima porodice ili prijateljima samo izborom broja telefona iz imenika. Veliki broj klijenata gotovinske transakcije u dinarima ili evrima obavlja na bankomatima najnovije generacije bez obzira na radno vreme ekspozitura, u skladu sa sopstvenim poslovnim ili životnim ritmom. Sve veći broj klijenata je upoznat s prednostima digitalnih kanala i opredeljuju se da koriste i naprednije servise poput podnošenja zahteva za kreditne proizvode, kupovinu putnog osiguranja, aktivaciju i blokadu kartica, praćenje ličnih finansija, zakazivanje sastanaka i komunikaciju s bankom putem mobilnim aplikacija, audio ili video-chat funkcija i slično. U narednom periodu očekujemo da će sve više klijenata prvi poslovni odnos sa bankom uspostavljati potpuno digitalno. To ne znači da će tradicionalno bankarstvo ili ekspoziture nestati, već da će klijenti imati više mogućnosti na raspolaganju, a banke veću fleksibilnost u poslovanju. Važno je istaći i podršku države koja ne samo da podržava, već i aktivno promoviše proces digitalizacije u svim segmentima društva što potvrđuje strateški značaj ovog procesa.

8. S kakvim planovima ste ušli u 2021. godinu? Koliko ste zadovoljni razvojem planova do sada?

I u 2021. godini cilj Eurobanke jeste da ostane čvrst oslonac i pouzdan partner našim klijentima i saradnicima u njihovim ličnim i profesionalnim poduhvatima, kao i da nastavimo da podržavamo zajednicu u kojoj poslujemo kroz projekte društveno-odgovornog poslovanja. Nadamo se da će tokom godine doći do stabilizacije zdravstvene situacije u zemlji, ali smo spremni na nove izazove. Tokom godina i prethodnih perioda krize uspeli smo da sačuvamo stabilnost banke i da nastavimo da uspešno poslujemo u Srbiji i zato verujemo da će napori koje ulažemo i težnja ka stalnom unapređenju naših proizvoda i usluga doprineti daljem rastu i razvoju banke, čemu težimo ne samo u 2021. godini, već i dugoročno.