1. Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?

Veoma sam srećan što sam ovde! Na svu sreću, pošto smo moja supruga i ja ovde došli pre pandemije, bili smo u mogućnosti da normalno upoznamo ljude i obiđemo mesta. Takođe smo proletos obišli Srbiju autom, nakon odluke da ostanemo u zemlji tokom letnjeg odmora. Ovde ima divnih mesta za obilazak, od Uvca do Vršca, od Pirota do Nacionalnog parka Tara i od Đerdapske klisure do doline Drine, da ne spominjemo gradove i istorijska mesta.

2. Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

Postavljen sam na dužnost početkom juna 2019. godine – malo pre početka našeg predsedavanja Evropskom unijom koje je počelo u julu 2019. godine.

Diplomatijom sam počeo da se bavim 1990. godine. Nakon perioda obuke bio sam član naše misije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku od 1991. do 1994. godine. Nakon toga proveo sam četiri godine u Helsinkiju da bih potom radio u Londonu od 1998. do 2003. godine. Tokom te decenije pratio sam dešavanja u ovom regionu iz različitih uglova. Iz tog razloga bilo mi je drago što sam dobio priliku da dođem ovde i vidim kakvo je stanje sada.

Pre dolaska u Beograd bio sam generalni direktor Odeljenja za Ameriku i Aziju u Ministarstvu spoljnih poslova u Helsinkiju. Pre toga bio sam ambasador u Vijetnamu, a pre toga zamenik šefa misije pri našoj ambasadi u Pekingu. Sveukupno smo proveli osam godina u Aziji, što nam je na više načina proširilo vidike.

3. Kakva je trenutna diplomatska i privredna saradnja naših dveju zemalja, a kakva je bila u prošlosti? Šta bi trebalo promeniti kako bi se ona poboljšala?

Odnosi između Finske i Srbije su tradicionalno veoma dobri. Isti je slučaj i danas, nema nikakvih problema ili nerešenih pitanja. Redovno se organizuju sastanci na visokom političkom nivou. Najskoriji sastanak ministara spoljnih poslova naših zemalja, g. Nikole Selakovića i g. Peke Havista održan je virtuelnim putem u februaru. G. Havisto je posetio Beograd na jesen 2019. godine.

Ekonomska saradnja postaje sve intenzivnija, ali još uvek ima dosta prostora za poboljšanje. Mislim da su obe zemlje veoma zainteresovane za zelene tehnologije i nadam se da ćemo uspeti da ojačamo saradnju naročito u tom sektoru.

Međutim, moramo da podignemo svest i povećamo interesovanje za Finsku kod građana i kompanija iz Srbije, kao i obrnuto. Međuljudski kontakti doprinose daljem razvoju naših odnosa.

4. Kakva je trenutna situacija u Finskoj kada je u pitanju pandemija?

Finska je uspela da zadrži broj obolelih i umrlih na relativno niskom nivou tokom pandemije. Međutim, treći talas na proleće 2021. godine bio je težak i za Finsku pa je u martu opet uvedeno vanredno stanje.

Generalno gledano, mislim da su Finci pokazali dobru izdržljivost tokom krize. Mere koje je uvela vlada bile su široko prihvaćene i poštovane. To je pomoglo zdravstvenim ustanovama da se pobrinu za one koji su bili teško bolesni, a da njihovi kapaciteti ne budu krajnje preopterećeni.

Pandemija je skupo koštala i ekonomski i socijalno gledano. Privrede su počele da se oporavljaju brže nego što je bilo očekivano, ali obnova društva može potpuno početi tek kada vakcine budu svuda dostupne i kada se ljudi prijave za vakcinaciju. Ova pandemija je ukazala na rastuću potrebu za međunarodnom saradnjom i multilateralizmom koje Finska veoma ceni.

5. Srbija je danas zemlja sa statusom kandidata za ulazak u EU, a pregovori su započeti u januaru 2014. godine. Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka EU i šta ce biti presudno za Srbiju da postane članica?

Srbija već ima iskustva kao kandidat za ulazak u EU pa ima svo znanje i stručnost potrebne za napredak u pregovorima. Samim tim, Srbija treba da se usredsredi na sadržinu reformi i da obezbedi vidne rezultate.

Srbija treba da se fokusira na vladavinu prava. Ona treba da osnaži sudsku nezavisnost, kao i ulogu nezavisnih tela, a parlamentarni nadzor treba da se pojača. Podjednako je važno da Srbija obezbedi slobodu medija i pluralizam, kao i pogodno okruženje za civilno društvo i zaštitu ljudskih prava. Takođe, tekući međustranački dijalog ima svrhe samo ako zaista stvara uslove za slobodne i poštene izbore – gde za sve stranke važe ista pravila. Svi ti reformatorski procesi predstavljaju sastavni deo puta kojim se Srbija kreće ka EU, a Finska ima nameru da podrži Srbiju u tome. Naposletku, takođe je potrebno normalizovati i odnos između Beograda i Prištine.

6. Kada govorimo o ulaganjima, kako investitori iz Finske vide srpsko tržište? Koliko finskih kompanija trenutno posluje kod nas i koje su najvažnije kompanije koje ulažu u Srbiju?

U datom trenutku imamo oko 20 finskih kompanija sa predstavništvom u Srbiji, kao i oko 50 distributera raznih finskih proizvoda i rešenja. Po pravilu, finske kompanije su imale dobra iskustva kad je reč o investicijama i poslovanju u Srbiji.

Finske kompanije su isprva uglavnom prepoznale potencijal u autsorsingu, to jest izmeštanju resursa, i proizvodnji u radno intenzivnoj industriji. Najveća investicija u radno intenzivnoj industriji od strane finske kompanije jeste fabrika za proizvodnju kablova „PKC Wiring Systems“ u Smederevu koja je deo PKC Grupe. U poslednje vreme postoji mnogo interesovanja za industrije koje su zahtevne u pogledu kapitala, kao i interesovanja za obnovljive izvore energije i kružnu ekonomiju. Biće potrebne velike investicije u narednim godinama kako bi privreda Srbije prošla „zelenu tranziciju“ i ispunila minimalne zahteve EU po tom pitanju. U tom sektoru jedan od najvećih investitora je finska kompanija Taaleri Energia, koja je investirala u najveću vetroelektranu u regionu – Čibuk 1.

7. Kako biste okarakterisali saradnju s Vladom Srbije i privrednim udruženjima u cilju razvoja preduzetništva?

Mi smo direktno doprineli razvoju preduzetništva u Srbiji unapređivanjem inovacija i lokalnih startup kompanija. Na primer, Fond za inovacionu delatnost Republike Srbije primenio je finski model za podršku inovacijama. Štaviše, pokrenuli smo program Ministarstva za spoljne poslove Finske lokalno u Srbiji, pomoću kojeg lokalne startup kompanije mogu da učestvuju u programu „Global Impact Accelerator“ i konferenciji „Slush“ u Helsinkiju.

Istovremeno radimo bez prestanka na brojnim drugim temama koje su od značaja za razvoj održivog preduzetništva u Srbiji. Ambasada je uključena u deljenje finskih iskustava i znanja u oblastima kao što su javne nabavke, digitalizacija, pametni gradovi, obrazovanje i druge relevantne oblasti. Mi se u tome često udružujemo s drugim nordijskim ambasadama, kao i sa Nordijskom poslovnom alijansom. Ove godine u saradnji sa našim nordijskim kolegama osnažujemo kružnu ekonomiju putem radionica i drugih događaja u drugoj polovini godine.

8. Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi u Finsku, a šta uvozi iz nje?

Pokazatelji trgovine između Finske i Srbije su na umerenom nivou, ali postoji pozitivan trend. Prema zvaničnim podacima Finske carine, vrednost robne razmene između Finske i Srbije u 2020. godini iznosila je 94,8 miliona evra, što je porast od 37,3% u odnosu na 2019. godinu. Od tog iznosa, Srbija je uvezla iz Finske robu u vrednosti od 56,4 miliona evra, a u Finsku izvezla robu u iznosu od 38,4 miliona evra.

Srbija većinom uvozi mašine, papir i plastiku, uključujući i povezane proizvode. Roba koju Srbija izvozi u Finsku uglavnom obuhvata ponovo mašine, ali takođe i gumu i obuću.

Lepo je videti da čak i tokom pandemije postoji značajan porast trgovinske razmene između Finske i Srbije. Međutim, još uvek postoji mnogo mogućnosti da se trenutne cifre poboljšaju i nadamo se da će do toga doći u budućnosti. Pogotovo se nadam da će stručno znanje Finske u oblastima IT sektora i čistih tehnologija biti više zastupljeno ovde u Srbiji.

9. Možete li nam reći nešto o odnosima Srbije i Finske na polju nauke, kulture i obrazovanja?

Želeo bih da na svim tim poljima dođe do dodatne saradnje. U najmanju ruku zato što bi saradnja u tim sektorima dovela do neprocenjivih međuljudskih kontakata koji naše zemlje mogu približiti. Kad je reč o kulturi, planiramo da prikažemo finski život i kulturu u nekoliko srpskih gradova kasnije tokom ove godine. Takođe ćemo ponovo organizovati Nedelju finskog filma u Kulturnom centru Beograda na proleće 2022. godine.

Finska ima dobru reputaciju kad je reč o obrazovanju i ovde u Srbiji i na drugim mestima. To je tema o kojoj sam imao zadovoljstvo da razgovaram na raznim događajima i u raznim prilikama. Naročito sam ponosan na jednakost u finskom sistemu obrazovanja. Svako dete ima pristup kvalitetnom obrazovanju, bez obzira na to u kojem delu zemlje živi.

Što se tiče nauke, Univerzitet u Helsinkiju je u saradnji sa kompanijom Reaktor pokrenuo onlajn kurs na temu veštačke inteligencije. Kurs je namenjen svakome ko je zainteresovan da nauči osnove veštačke inteligencije i kako ona utiče na našu svakodnevicu. Trenutno radimo na tome da kurs bude dostupan i na srpskom.

10. Kako biste predstavili svoju zemlju kao turističku atrakciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste istakli?

Preko 188.000 jezera i preko dva miliona sauna dobar su razlog da nas posetite, po mom mišljenju!

Finska je svakako dobra destinacija za one koji cene čistu okolinu i koji vole da provode kvalitetno vreme u prirodi.

Imamo četiri različita godišnja doba, svako sa svojim jedinstvenim karakteristikama. Iako zima može biti ponekad jaka, istovremeno pruža neke od nezaboravnih doživljaja kao što su plivanje u ledu ili polarna svetlost, koja se najbolje vidi na severu zemlje. S druge strane, leto možete provesti u letnjikovcu u istočnoj Finskoj – poznatoj kao Zemlja jezera – najvećoj jezerskoj oblasti u Evropi, ili ploveći finskim arhipelagom.

Oni koji bi radije ostali u gradu lako se mogu uklopiti u moderan nordijski način života bez žurbe u našoj prestonici Helsinkiju, mestu gde se susreću uticaji Zapada i Istoka. Ako dođete u Helsinki, nikako nemojte propustiti kratku vožnju brodićem do tvrđave Suomenlina, našeg pandana Kalemegdanu.