Danska je najmanja država Skandinavije i ima oko pet i po miliona stanovnika. Danska obuhvata poluostrvo Jiland i veliki broj ostrva. Prestonica Kopenhagen nalazi se na ostrvu Seland, dok je ostrvo Fin verovatno najpoznatije po gradu Odense, rodnom mestu svetski poznatog danskog pisca Hansa Kristijana Andersena. Kraljevina Danska takođe obuhvata dve samoupravne teritorije – Farska ostrva i Grenland. Grenland je veći od Danske više od 500 puta, ali ima 100 puta manje stanovnika. Kopenhagen je najnaseljeniji deo teritorije sa više od milion stanovnika. Pored toga što je poznata po odličnom sistemu države blagostanja i opštem nivou sreće među stanovništvom, Danska takođe ima dugo iskustvo sa stvaranjem energetski efikasne privrede koja je samim tim povoljna za klimu. Stvaranje ekološkog i održivog društva u kom sva energija potiče iz obnovljivih izvora predstavlja ključni cilj Danske u naporu da se umanji emisija gasova staklene bašte u svetu.

1. Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?

Beograd je fascinantan grad, prepun kulture i istorije, a istovremeno je i lep grad za život. Njegovi stanovnici su velikodušni ljudi koji su nas dočekali raširenih ruku. Nažalost, pandemija korona virusa ograničila je moje aktivnosti i putovanja, ali sam do sada uspela da posetim Frušku goru, koja je jedna prelepa prirodna atrakcija, i Mladenovac gde sam usvojila predivnog psa iz jednog odličnog azila. Nadam se da ću uskoro moći da posetim ostale delove ove divne zemlje, poput recimo manastira Studenica. Takođe, kao ambasadorka akreditovana sam i za Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Severnu Makedoniju pa se zaista radujem što ću i te zemlje bolje upoznati.

2. Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

Stigla sam u Srbiju u septembru 2020. godine, dakle ovde sam već nekih sedam meseci. Pre Srbije služila sam kao ambasador u Egiptu, Australiji i Novom Zelandu. Takođe sam radila na različitim pozicijama u SAD, Irskoj, Kanadi, ali i samom Kopenhagenu u okviru Ministarstva spoljnih poslova. Na početku karijere, radila sam za Razvojni program Ujedinjenih Nacija (UNDP) u Lesotu, Organizaciju UN-a za industrijski razvoj (UNIDO) i Agenciju UN-a za izbeglice u Vašingtonu. Kasnije sam provela dve godine radeći u Svetskoj banci u Vašingtonu na globalnim programima rodne ravnopravnosti. Moja međunarodna karijera sada traje već više od trideset godina pa se nadam da će mi prethodna iskustva pomoći da doprinesem odnosima Danske i Srbije.

3. Kakva je trenutna diplomatska i privredna saradnja naših dveju zemalja, a kakva je bila u prošlosti? Šta bi trebalo promeniti kako bi se ona poboljšala?

Odnosi između Danske i Srbije su jaki. Diplomatski odnosi započeti su pre više od sto godina, 1917. godine. Tokom godina je Danska sprovela veliki broj razvojnih programa u Srbiji, a danske kompanije investirale su u različite sektore u srpskoj privredi.

Na primer, zajedno sa srpskim Ministarstvom poljoprivrede Danska je šest godina finansirala veoma uspešan program u južnoj Srbiji kojim je pomogla poljoprivrednicima da razviju ili unaprede proizvodnju bobičastog voća, čime je stvorila 800 poslova, uglavnom za žene. Odgovor Danske na poplave iz 2014. godine daje nam drugi primer podrške koju pružamo. U to vreme je dansko Ministarstvo odbrane pružilo pomoć tokom ovih velikih elementarnih nepogoda, poslavši osoblje i opremu u Srbiju. Dalje, Danska je podržala i oblasti poput reforme sudstva, slobode medija, stambenog zbrinjavanja izbeglica i interno raseljenih lica s Balkana, institucija ombudsmana tj. zaštitnika građana, lokalnog privrednog razvoja i preduzetništva. Poslednjih godina je Srbija Danskoj bila jedan od najvećih partnera u oblasti odbrane van NATO-a. Kroz te projekte radili smo na podršci reformama, izgradnji kapaciteta i regionalnog partnerstva.

Danska sredstva pomoći ka Srbiji trenutno se usmeravaju kroz fondove EU i međunarodne organizacije. Na primer, Danska trenutno ima aktivan tvining projekat u Srbiji iz oblasti zaštite i sprovođenja prava intelektualne svojine. Uz finansiranje od strane EU cilj ovog projekta jeste da Srbiju približi evropskim standardima u ovoj oblasti.

4. Kakva je trenutna situacija sa pandemijom u Danskoj?

Pre više od godinu dana Danska je brzo i efikasno odgovorila na pandemiju izazvanu korona virusom i zatvorila se skoro u potpunosti. Škole, preduzeća i prodavnice bili su zatvoreni jako dugo. Danska je time uspela da ograniči broj smrtnih i teških slučajeva, ali pandemija je ipak imala tragične posledice, kao i u drugim zemljama. I dalje su na snazi različita ograničenja, ali kako se sve više Danaca vakciniše, zemlja će se polako otvarati. Ovom prilikom bih htela da čestitam Srbiji na odličnoj organizaciji programa vakcinacije, kako za građane tako i za strane državljane.

5. Srbija je danas država kandidat, pregovori su počeli u januaru 2014. godine. Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka EU i šta će biti presudno za Srbiju da postane članica?

Danska smatra zemlje Zapadnog Balkana prirodnim delom Evropske Unije i oduvek ih je podržavala dajući im evropsku perspektivu zasnovanu na zaslugama. Skorašnji Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije iz 2020. godine daje detaljnu mapu puteva različitih pregovaračkih poglavlja, uz jasne preporuke iz javnih politika. Danska se raduje trenutku kada će Srbija ispuniti pretpristupne zahteve i ući u Evropsku Uniju kao poštovani partner.

6. Kada govorimo o ulaganjima, kako investitori iz Danske vide srpsko tržište? Koliko danskih kompanija trenutno posluje kod nas i koje su najvažnije kompanije koje ulažu u Srbiju?

Sa oko sedam miliona stanovnika i najvećom i najrazvijenijom privredom na Zapadnom Balkanu Srbija pruža sjajne mogućnosti za ulaganje. Danske kompanije koje posluju ovde u različitim privrednim granama vide svoje ulaganje u Srbiju kao korisno i za Srbe i Dance. U Srbiji trenutno posluje oko trideset danskih kompanija čime je stvoreno na hiljade poslova. Carlsberg Srbija u Čelarevu i Grundfos u Inđiji primeri su značajnijih danskih investicija. Drugi primeri uključuju Novo Nordisk (proizvođač insulina za dijabetičare), Danfoss (elektromotori i sistemi za hlađenje i grejanje), Rockwool (izolacija), Velux (prozori), AVK (energija i voda), Better Collective (IT), Ergomade (nameštaj) i Kentaur (profesionalna odeća). Konsultantske kompanije kao NIRAS i COWI i poznate poljoprivredne kompanije Danvi i Skøv takođe imaju jako tržišno prisustvo.

7. Kako biste okarakterisali saradnju s Vladom Srbije i privrednim udruženjima u cilju razvoja preduzetništva?

Trgovinska razmena između Danske i Srbije značajno je porasla poslednjih godina. Prošle godine, tj. 2020. godine, Danska je u Srbiju izvezla robu i usluge u vrednosti od 180 miliona evra, a iz Srbije uvezla robu i usluge u vrednosti od 90 miliona evra. Verujem da ćemo svedočiti daljem rastu trgovinske razmene u sledećim godinama. Veći deo danskog izvoza u Srbiju čine industrijske mašine i oprema, medicinski i farmaceutski proizvodi. Sa druge strane, Danska uglavnom uvozi nameštaj iz Srbije.

Mislim da postoje razne mogućnosti za investiranje danskih kompanija u Srbiju, čime bi se svakako doprinelo rastu trgovinske razmene. To se pogotovo odnosi na rešenja iz zaštite životne sredine, klimatskih promena i upravljanja otpadnim vodama. Danske kompanije imaju vrhunsku stručnost u pronalaženju pristupačnih, održivih i zelenih rešenja za većinu sektora.

Daću vam primer – zgrade su jedan od najvećih potrošača energije, odgovorne su za skoro 40% svetske potrošnje energije i 36% emisije ugljen-dioksida. Danske kompanije mogu da smanje uticaj zgrada na okolinu, skoro po sistemu „ključ u ruke“.

Ako angažujete danske arhitekte i inženjere iz, recimo, kompanija NIRAS i COWI, možete dobiti rešenja za prirodnu ventilaciju, zelene krovove, čak i urbane bašte. Ukoliko zgradu izolujete Rockwool proizvodima i Velux prozorima, možete unaprediti uslove života u zatvorenim prostorima, smanjiti emisije ugljen-dioksida i energetsku potrošnju. Ukoliko ugradite pametne sisteme merenja danske kompanije Danfoss, dodatno ćete smanjiti potrošnju energije i optimizovati zgradu, a koristeći Grundfosove vrhunske pumpe, povećaćete efikasnost u upravljanju vodom i opet uštedeti energiju. Zelene zgrade samo su jedan primer mogućeg danskog doprinosa u Srbiji. Smatram da ima mogućnosti za saradnju u oblasti zdravstva, digitalizacije, IT-a, poljoprivrede i proizvodnje.

8. Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi u Dansku, a šta uvozi iz nje?

Preduzetništvo je u srži danske privrede pa je Ambasada pokušala da podeli deo tog znanja i strasti sa Srbijom. Dugi niz godina Danska je finansirala veliki program pod nazivom Lokalni ekonomski razvoj na Balkanu (LEDIB – Local Economic Development in the Balkans). Saradnja sa lokalnim institucijama bila je zaista sjajna. Usmerili smo svoje napore na mala i srednja preduzeća u južnoj Srbiji, što je dovelo do stvaranja Kuće klastera u Nišu.

U skorije vreme, Danska ambasada organizovala je seminar u Nišu za startapove, u saradnji sa veoma uspešnom danskom IT kompanijom, Better Collective. Nadam se da ćemo nastaviti sa ovom inicijativom kada nam situacija oko korona virusa to dozvoli te da ćemo uključiti što je moguće više lokalnih institucija.

9. Da li možete da nam kažete nešto o odnosu Srbije i Danske na poljima nauke, kulture i obrazovanja?

Saradnja iz oblasti kulture bila je oduvek odlična jer obe zemlje imaju toliko toga da ponude. Danska je učestvovala u Beogradskom džez festivalu, Beogradskom festivalu igre, raznim filmskim festivalima, kao i u brojnim drugim inicijativama iz oblasti fotografije, arhitekture, književnosti, muzike, plesa i drugih izvođačkih umetnosti.

Što se tiče obrazovanja, Danska odavno ima odlične odnose s Katedrom za skandinavske jezike i književnosti Univerziteta u Beogradu. Katedra nudi studije danskog jezika i književnosti, a zapošljava i danske lektore. Takođe, Ambasada sa zadovoljstvom privremeno zapošljava studente danskog jezika kao asistente saradnike.

Takođe je zadovoljstvo videti veliki broj mladih, talentovanih srpskih studenata koji dobijaju stipendije iz Erasmus programa Evropske Unije za studije na danskim univerzitetima. Upravo kroz takve razmene naši bilateralni odnosi biće sve jači u godinama koje slede.

10. Kako biste predstavili svoju zemlju kao turističku atrakciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste istakli?

Danska je postala veoma popularna turistička destinacija poslednjih godina. Ljudi dolaze iz celog sveta da vide šta to Dance čini jednim od najsrećnijih ljudi na svetu. Za mene je to poverenje u sistem i institucije, zajedno s velikim akcentom na očuvanje i zaštitu životne sredine.

Biciklizam je odličan primer ekološkog načina rada sistema i institucija u korist danskih građana. Danska je investirala značajna sredstva u stvaranje bicikloputeva tj. brzih staza za bicikle, pa lako možete obići celu zemlju na biciklu. Ako se ipak umorite ili predomislite, uvek možete ući u voz i uživati u vožnji, zajedno sa svojim dvotočkašem.

Biciklizam je odličan primer sinergije između različitih vrsti prevoza, što sa druge strane pomaže u boljem prostornom planiranju, mobilnosti građana i sveukupnog boljitka. Vožnja bicikla postala je i važna karakteristika danske kulture, stila života i sreće. Mi obožavamo da vozimo bicikl i to cele godine. To je jedna zdrava i zabavna aktivnost, koja je dobra poživotnu sredinu. Pozivam vas da posetite www.visitdenmark.com gde možete naći preporuke, opise lokacija, aktivnosti, smeštaja i drugih informacija vezanih za Dansku.