Turizam je u Brazilu rastući sektor i od ključnog je značaja za privredu više regiona u zemlji. Po broju posetilaca Brazil se nalazi na prvom mestu u Južnoj Americi, a u Latinskoj na drugom, odmah posle Meksika, sa preko 6,36 miliona posetilaca u 2015. godini.

Njegova Ekselencija, gospodin Eduardo Boteljo Barboza, ambasador Brazila u Srbiji

1. Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji?

Ovo je prvi put da sam u Srbiji. Mogu bez oklevanja reći da je moje dosadašnje iskustvo, kako poslovno tako i privatno, bilo u potpunosti pozitivno, i to iznad mojih očekivanja.

Pomoglo je to što je slika Brazila u Srbiji pozitivna i prijateljska, i što ljudi cene naše prisustvo na impresivnoj beogradskoj kulturnoj sceni.

Privatno govoreći, moja supruga Monik i ja uživali smo u posetama svim krajevima Srbije koja je zaista divna zemlja s mnogo raznovrsnih prirodnih lepota. Otkrili smo da su Srbi prijateljski nastrojeni, te smo stekli mnogo prijatelja s kojima se često viđamo okruženi ukusnom srpskom hranom i vrhunskim lokalnim vinima.

2. Koliko dugo ste na poziciji ambasadora u Srbiji i kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju?

Na početku svoje karijere bavio sam se svim aspektima unapređenja trgovine, pomažući brazilskim kompanijama da se probiju na inostrana tržišta i podstičući strana ulaganja u Brazil. Na pojedinim upućivanjima bio sam zadužen i za ekonomska i politička pitanja, kao i za pregovore u vezi s njima.

U jednom periodu ubrzo nakon njenog osnivanja, bio sam diplomatski savetnik Brazilske agencije za saradnju (ABC) koja se bavi omogućavanjem tehničke saradnje s drugim zemljama.

U skorije vreme bio sam pet godina na čelu Međunarodnog Saveta pri Ministarstvu zdravlja, organizacije koja omogućava besplatnu zdravstvenu zaštitu za preko 210 miliona građana Brazila. Ova ogromna administracija ukršta se sa međunarodnom oblašću kada je reč o bilateralnim i multilateralnim pitanjima, najviše pri Panameričkoj zdravstvenoj organizaciji (PAHO) i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), a uz to omogućava i saradnju južnoameričkih država.

Bio sam i ambasador Brazila u Alžiru, koji je naš drugi najvažniji trgovački partner na afričkom kontinentu, i sa kojim imamo odlične odnose.

Do sada sam bio na diplomatskim pozicijama na četiri kontinenta, budući da sam živeo u Njujorku, La Pazu, Vašingtonu, Torontu, Londonu, Moskvi, Alžiru i da trenutno živim u Beogradu (od 2019. godine), a da ne pominjemo i nekoliko godina rada u Braziliji.

3. Kakva je trenutna diplomatska i privredna saradnja naših dveju zemalja, a kakva je bila u prošlosti? Šta bi trebalo promeniti kako bi se ona poboljšala?

Kada sam stigao u Beograd 2019. godine slavili smo 80 godina diplomatskih odnosa između naših dveju zemalja. Bilo da su monarhije ili republike, odnosi između Brazila i Srbije uvek su bili prijateljski i na vrlo visokom nivou, zahvaljujući uzajamnom poštovanju, neometanju, poštovanju međunarodnih zakona, kao i istim stavovima kad je reč o nekoliko bitnih stavki na međunarodnom planu.

Politički dijalog, kao važan element tih odnosa, postao je češći u poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući redovnim sastancima visokih državnih službenika.

Moji zvanični kontakti potvrđuju da postoji veliko interesovanje za Srbiju, kako u javnom tako i u privatnom sektoru, kako bi saradnja među našim zemljama bila još bolja. U trenutnoj fazi još uvek je veoma bitna uloga države s obe strane, kao faktora koji omogućava i promoviše razne prilike, da bi se prevazišlo nedovoljno poznavanje koje još uvek postoji između naših dveju zemalja.

4. Kakva je trenutna situacija u Brazilu kada je u pitanju pandemija?

Pandemija virusa korona u mojoj zemlji i dalje je vrlo zabrinjavajuća. Sistem javnog zdravlja opterećen je do krajnjih granica, ali još uvek uspeva da se izbori. Izuzetak je Manaus, glavni grad države Amazonas, gde se pojavila nova, zaraznija mutacija virusa, što je dovelo do toga da je zdravstveni sistem u pojedinim momentima bio preopterećen. I pored toga, može se reći da je Brazil do sada, relativno gledano, imao manju stopu smrtnosti po milionu stanovnika u odnosu na većinu evropskih zemalja [1] .

Nažalost, pre nekoliko nedelja vlada je morala da uvede ograničenja na ulazak putnika iz inostranstva. Što se tiče naše unutrašnje politike, pošto smo decentralizovana federacija, države i gradovi uveli su ograničenja svakodnevnog života u skladu s lokalnim okolnostima. Neke od ovih mera bile su otkazivanje novogodišnjeg slavlja u Rio de Žaneiru gde tradicionalno dva miliona ljudi idu na plažu Kopakabana da slave i gledaju vatromet, a odložili smo i naš čuveni karneval, što za Brazil nije mala stvar!

Vakcinacija je počela 18. januara. Na dan 11. februara 2021. godine, već smo sproveli 4,12 miliona vakcinacija [2] . Iako nismo među prvim zemljama koje su počele da vakcinišu, zahvaljujući našem iskustvu s masovnim kampanjama vakcinacije brzo ćemo ih sustići. Kojom brzinom možemo da imunizujemo stanovništvo zavisiće od dostupnosti vakcina. Kupujemo ih u inostranstvu, a istovremeno ih proizvodimo i u Brazilu. Vakcine su u razvoju i u nekoliko centara u Brazilu.

5. Srbija je danas zemlja sa statusom kandidata za ulazak u EU, a pregovori su započeti u januaru 2014. godine. Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka EU i šta ce biti presudno za Srbiju da postane članica?

Brazil smatra Srbiju relativno integrisanom u Evropsku uniju na ekonomskom nivou zahvaljujući uspešnom sprovođenju „Okvirnog sporazuma“ iz 2000. godine. Ne samo da je Evropska unija daleko najveći investitor i trgovački partner Srbije, nego su i tržišta sve više međusobno povezana kroz ulaganja u infrastrukturu, naročito u sektoru transporta. Drugi partneri van regiona i trgovinski blokovi su takođe bitni, ali po mom mišljenju EU zauzima preovlađujuću, stratešku i sve bitniju ulogu u ovoj ekonomiji.

Deklaracije Vlade Srbije kada je reč o posvećenosti priključenju EU su jasne i dosledne. Značajne reforme se sprovode ili planiraju, uključujući i zakone, što potvrđuje posvećenost vlade kada je reč o „evropskim principima i vrednostima” određenim u Ustavu. Verujem da sa strane Brisela postoji želja da se završi integracija celog Balkana u EU da bi se osigurao prosperitet i dugoročni mir u ovom regionu, što je u najboljem interesu ne samo Evrope, već i celog sveta.

6. Kada govorimo o ulaganjima, kako investitori iz Brazila vide srpsko tržište? Koliko brazilskih kompanija trenutno posluje kod nas i koje su najvažnije kompanije koje ulažu u Srbiju?

Ulaganja Brazila u inostranstvu 2019. godine iznosila su 529 milijardi američkih dolara. Mi smo aktivni međunarodni investitori.

Ovdašnja ambasada redovno obaveštava Braziliju o privrednom razvoju u Srbiji, uvek naglašavajući poslovni potencijal jedne od evropskih ekonomija s najboljim učinkom, vezama ka nekoliko zona slobodne trgovine, kao i Evropskom unijom.

Kad je reč o brazilskim ulaganjima, tu je poznata farmaceutska kompanija Galenika, koja je spala na četvrto mesto na lokalnom tržištu. Nakon privatizacije od strane EMS, najveće farmaceutske kompanije u Brazilu, Galenika se oporavila i trenutno zauzima drugo mesto. U procesu je transformacije u modernu i fleksibilnu kompaniju s fokusom na istraživanje i razvoj, pa će uskoro moći ponovo da krene u izvoz. Kompanija zapošljava 800 radnika, od kojih je većina visokokvalifikovana.

7. Kako biste okarakterisali saradnju s Vladom Srbije i privrednim udruženjima u cilju razvoja preduzetništva?

Brazil je mesto gde cvetaju startap kompanije. Do kraja 2020. godine imali smo deset „jednoroga“ (tj. kompanija koje su procenjene na preko 1 milijardu američkih dolara – u svetu ih ima oko 500). Ove kompanije posluju u raznim oblastima kao što su nekretnine, urbana mobilnost, obrazovanje, dostava hrane, finansijske usluge, itd. Kad se uzme u obzir prioritet koji je Vlada Srbije dala IT sektoru, za koji pojedini izvori tvrde da broji preko 2.500 kompanija, kao i njegov dobar učinak tokom prethodnih nekoliko godina, uključujući eksport usluga, smatram da bi to bila dobra oblast za saradnju naših zemalja.

8. Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi u Brazil, a šta uvozi iz njega?

Bilateralna trgovina je relativno skromna. Vrednost izvoza iz Brazila u Srbiju je 2019. godine iznosila 103,3 miliona, dok je vrednost uvoza iz Srbije iznosila 16,7 miliona američkih dolara. Te godine smo uglavnom prodali poljoprivredne proizvode kao što su (naravno) kafa i duvan, sok od pomorandže, rude gvožđa, koža, kao i pojedini fabrički proizvodi: buldožeri, obuća, auto delovi i mašine. Od Srbije smo kupili veštačke omotače, gume (naročito gume za motocikle), hranu za ljubimce i stočnu hranu, kao i mašine.

Brazil je među najvećim proizvođačima i izvoznicima hrane na svetu. Naše kompanije su prisutne na više stranih tržišta. Smatram da je sledeći korak navesti brazilske kompanije da dođu i istraže mogućnosti za ulaganja u Srbiji.

9. Možete li nam reći nešto o odnosima Srbije i Brazila na polju nauke, kulture i obrazovanja?

Brazil i Srbija imaju vrlo važne institute za poljoprivredna istraživanja, što je osnov svakog modernog poljoprivrednog sektora koji se sve više oslanja na tehnologiju. Mi podstičemo specijaliste iz obeju zemalja da učestvuju na događajima koje organizuje druga strana, kako bi se postojeće veze osnažile i proširile.

Brazilski izvođači i kompanije redovan su deo beogradske kulturne scene, naročito kada je reč o nastupima na većim festivalima, kao što su Guitar Art festival, Džez festival i Beogradski festival igre. Povodom sto trideset godina od rođenja velikog brazilskog klasičnog kompozitora Ejtora Vila-Lobosa, ambasada je sponzorisala ponovno izdavanje publikacije sa partiturama nekih od njegovih kompozicija koje je Julija Bal prevela od gitare za klavir, kao i koncerte u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Zbog velikog interesovanja, ambasada će proširiti svoj kulturni centar, gde se predaje portugalski s aspektima brazilskog varijeteta prvenstveno mlađim polaznicima iz Srbije koji žele da nauče nešto više o našoj kulturi. Takođe smo u pregovorima s Bibliotekom grada Beograda da se biblioteka ambasade koja sadrži knjige brazilskih autora na portugalskom i knjige srpskih autora prevedene na portugalski približi javnosti. Ambasada na Fejsbuku periodično objavljuje seriju članaka na portugalskom i srpskom jeziku pod nazivom „Aspekti Brazila”. Svaki članak sastoji se od kraćeg teksta o mestu, osobi ili kulturnoj manifestaciji iz moje zemlje.

10. Kako biste predstavili svoju zemlju kao turističku atrakciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste istakli?

Sviđa mi se optimizam tog pitanja! Tako je, doći će vreme kad će pandemija biti iza nas i kada ćemo ponovo moći da putujemo slobodno.

Zahtevi za ulazak u državu s obe strane olakšavaju turizam pošto viza nije neophodna za kraći boravak (do 90 dana). S druge strane, izazov predstavlja nedostatak direktnih letova.

Ali drago mi je što mogu da kažem da su turisti iz Brazila počeli da otkrivaju Srbiju. Nekih 4.000 naših turista posetilo je Srbiju 2019. godine. Taj broj je mali, ali se može primetiti uzlazni trend u prethodnih nekoliko godina. Naravno, pandemija je privremeno zaustavila ovu vrstu kretanja, ali bi ona trebalo da se nastavi kada se život opet vrati u normalu.