1. Ekonomski fakultet u Beogradu u proteklim godinama unapređuje međunarodnu saradnju. Koje segmente vi izdvajate kao najvažnije u saradnji s drugim fakultetima i šta planirate da unapredite?

Razvojna Strategija Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu predviđa da sve aktivnosti koje sprovodimo budu u funkciji usklađivanja kompetencija naših studenata s potrebama modernog tržišta rada, kao i sa znanjima i veštinama njihovih vršnjaka s najboljih svetskih univerziteta. Stoga su saradnja s privredom i internacionalizacija naša dva noseća razvojna cilja.

Internacionalizacija u tom pogledu podrazumeva veliki broj aktivnosti – između ostalog i dobijanje relevantnih međunarodnih akreditacija. Godine 2016. smo, kao prvi fakultet u Srbiji dobili profesionalnu akreditaciju renomirane organizacije ACCA, koja potvrđuje da naši nastavni sadržaji odražavaju najsavremenije svetske trendove iz oblasti finansija i računovodstva. Sada radimo i na pripremi za međunarodnu akademsku akreditaciju, kroz koju način našeg rada, izvođenja nastave, ocenjivanja, organizovanja studentskih aktivnosti usklađujemo sa standardima postavljenim od strane 5% najboljih svetskih fakulteta iz oblasti ekonomije i biznisa. Naš fakultet je prvi u Srbiji koji je ušao u proces dobijanja relevantne međunarodne akademske akreditacije iz oblasti ekonomije i biznisa i nadamo se da ćemo uskoro biti u prilici da saopštimo još dobrih vesti u vezi sa ovim pitanjem.

Pored međunarodnih akreditacija, drugi bitan segment internacionalizacije odnosi se na uvođenje međunarodnih studijskih programa koji se potpuno realizuju na engleskom jeziku – imamo dva takva programa na osnovnim studijama i šest međunarodnih master programa. Većina tih programa na engleskom jeziku je razvijena u saradnji s prestižnim svetskim, partnerskim univerzitetima. Ovim studijskim programima otvaramo mogućnost našim srednjoškolcima, da vrhunsko obrazovanje iz ekonomije, finansija, biznisa, poslovne informatike, oporezivanja i srodnih oblasti steknu u Srbiji, bez potrebe odlaska u inostranstvo, a istovremeno otvaramo i mogućnost za masovniji upis studenata iz inostranstva na naše studije.

Treći ključni segment naše strategije internacionalizacije odnosi se na uvođenje renomiranih svetskih udžbenika, kao obaveznih učila, što je projekat koji sprovodimo već petnaestak godina. Sada se gotovo 30 predmeta na našim osnovnim studijama izučava uz korišćenje prevedenih inostranih udžbenika, čime se ono čemu mi učimo naše studente čini potpuno uporedivim sa znanjima koja stiču njihovi vršnjaci na dobrim univerzitetima u inostranstvu.

2. Ponos Ekonomskog fakulteta je dvojezična diploma. Predstavite nam LSE program?

Reč je o dva međunarodna programa osnovnih studija Ekonomija i finansije kao i Biznis i menadžment, koje realizujemo na engleskom jeziku, po nastavnom programu i literaturi prestižne Londonske škole ekonomije i političkih nauka (LSE) – jednog od pet najboljih svetskih fakulteta iz ove oblasti. Po završetku tog programa, studenti stiču dve diplome – Univerziteta u Londonu (nosilac LSE) i Univerziteta u Beogradu (Ekonomski fakultet). Ove godine smo upisali četvrtu generaciju studenata na ovaj program, a prva generacija je diplomirala krajem septembra. U ispitivanju studenata sa ovog programa učestvuju profesori sa LSE, pri čemu se i nastava koju izvode naši profesori i pomenuti ispiti realizuju na našem fakultetu u Beogradu. Prethodne tri generacije studenata su na ovim ispitima pokazivale izvanredne rezultate, sa prolaznošću od preko 90%, što nam govori da imamo izvanredne studente, kojima pružamo visok kvalitet nastave. Mnogi od njih su dobili ponude za upis na master studije, na najprestižnijim svetskim fakultetima – London Business School, LSE, Massachusets Institute of Technology, Sorbona, Frankfurt School of Finance and Management itd.

3. Da li studenti odlaze u inostranstvo po završetku fakultetu?

Kvalitet naše diplome, znanja i veštine koje naši studenti steknu njima omogućavaju relativno lako zapošljavanje ne samo u zemlji, već i u inostranstvu. U skladu sa opštim trendovim nije mali broj naših diplomaca koji odlaze u inostranstvo. Tako na primer, u finansijskom sektoru u Amsterdamu, Londonu i Frankfurtu možete naći na desetine naših diplomaca koji tamo uspešno razvijaju karijeru. Ipak, kompetencije naših diplomaca njima obezbeđuju dobre ponude za zaposlenje i u Srbiji, tako da je, srećom, i dalje veliki broj onih koji su odlučili da ostanu u zemlji i karijeru razvijaju ovde.

4. Kada studenti završe fakultet često postoji bojazan da li će i kada naći posao. Saradnja s privredom koju ostvarujete godinama ima za cilj da se studenti brže zaposle. Kakva su dosadašnja iskustva?

Na početku sam pomenuo da je saradnja s privredom, jedan od naša dva noseća cilja. Ekonomski fakultet je u prethodnih pet godina uspostavio saradnju s preko 530 kompanija u zemlji, kroz koju našim studentima obezbeđujemo preko 1.300 praksi godišnje. Od ove godine, po novoakreditovanim programima, praksa je postala i obavezan deo naših studija. Kvalitetni udžbenici, savremeni metodi rada, motivisani profesori i vrlo kvalitetni studenti su faktori koji utiču da konkurentnost naših diplomaca bude na visokom nivou. O tome govori i podatak da je u prošloj godini, 82% diplomaca Ekonomskog fakulteta u Beogradu dobilo posao u roku od 3–6 meseci od dana diplomiranja i to uglavnom u struci za koju su se specijalizovali. Uvereni u vrlo visoku konkurentnost naših diplomaca, mi smo pre dve godine pokrenuli program „Moj prvi posao“, kroz koji Ekonomski fakultet svim studentima, koji diplomiraju u roku od četiri godine sa prosečnom ocenom iznad 8,5 garantuje dobijanje ponude za zaposlenje u nekoj od partnerskih kompanija, u oblasti za koju su se školovali.

5. Da li idete u korak sa tržištem rada?

Naš cilj je obrazovanje kvalitetnih stručnjaka iz oblasti ekonomije i biznisa u širem smislu, koji će posedovati kompetencije koje savremeno tržište rada zahteva. Stoga smo prošle godine osnovali devetočlani Savet poslodavaca, u kojem se nalaze top menadžeri renomiranih domaćih i međunarodnih kompanija, a čija je svrha da na sistemski način Fakultetu pruža informacije o tome koja su savremena kretanja na tržištu rada i u kojem segmentu, te na koji način bi trebalo dalje da unapređujemo naše nastavne sadržaje u tom pogledu.