Početna > Izdanja > Broj 134-135 > Giganti - Spotify

Danijel Ek

Spotify – muzika za sve

Danijel Ek (rođen 21. februara 1983. godine) je švedski milijarder, preduzetnik i tehnolog. Ek je poznat kao suosnivač i generalni direktor muzičkog striming servisa Spotify. Ek je odrastao u Ragsvedu, predgrađu Stokholma u Švedskoj.

Foto: www.CNBC.com, www.Forbes.com, www.variety.com, www.magzter.com, www.time.com, www.ft.com

Obrazovanje

Ek je završio IT gimnaziju u Sundbibergu 2002. godine, nakon čega je studirao inženjering na Kralјevskom institutu tehnologije KTH, iz kog se potom ispisao kako bi se usredsredio na svoju karijeru u IT sektoru.

Poslovna karijera – Prvi poduhvati

Ekov prvi izlet u poslovni svet desio se u uzrastu od 13 godina, kada je, radeći od kuće, počeo da pravi veb-stranice za klijente. Prvom klijentu je naplatio 100 dolara, ali je već sledećem koji se javio naplatio 200 dolara. Naposletku je naplaćivao 5.000 dolara po veb-sajtu. Kako bi proširio svoj posao, Ek je angažovao đake iz svog razreda, koji su radili na izradi sajtova iz školskog kabineta za informatiku i koje je podmićivao video igricama. Nјegova mesečna primanja ubrzo su dostigla iznos od 50.000 dolara, a kada je napunio 18 godina, već je upravlјao timom od 25 lјudi. Ekovi roditelјi su počeli da primećuju koliko zarađuje kada je počeo da kući donosi velike televizore.

Ek je potom obavlјao dužnost visokog rukovodioca u nordijskoj aukcijskoj kući Tradera, koju je 2006. godine preuzeo e-Bay. Ek je kasnije radio kao tehnički direktor modne zajednice i zajednice onlajn igara Stradoll, zasnovane na internet pretraživanju. Ek je, zatim, pokrenuo još jednu kompaniju – Advertigo, onlajn reklamnu kompaniju. Advertigo je 2006. godine prodat kompaniji Trade Doubler. Nakon prodaje Advertiga, Ek je kratko vreme obavlјao posao generalnog direktora kompanije μTorrent sarađujući sa osnivačem iste, Ludvigom Strigeusom. Ta saradnja okončana je 7. decembra 2006. godine kada je μTorrent prodat kompaniji BitTorrent. Strigeus će se kasnije pridružiti Eku kao programer u kompaniji Spotify.

Spotify

Zahvalјujući prodaji Advertiga kao i svom prethodnom radu, Ek je stekao bogatstvo dovolјno da donese odluku o povlačenju. Međutim, nakon nekoliko meseci, Ek je shvatio da novac nema smisla bez projekta kojem bi se strastveno posvetio, što ga je navelo da osnuje Spotify. Ek je prvi put došao na ideju za Spotify 2002. godine, kada je došlo do gašenja korisničkog muzičkog servisa Napster, te kada je isti zamenio drugi nelegalan veb-sajt Kazaa. Ek je rekao da je „shvatio da je nemoguće izboriti se zakonima sa piraterijom. Zakoni svakako mogu da budu od pomoći, ali ne mogu da reše problem. Jedini način da se problem reši jeste da se kreira servis koji je bolјi od piraterije, a da se, istovremeno, muzičkoj industriji pruži određena kompenzacija – tako je nastao Spotify.“

Ek je osnovao Spotify sa Martinom Lorenconom u Stokholmu u Švedskoj 2006. godine. Lorencon je pre toga radio i kofinansirao Trade Doubler koji je preuzeo Ekovu prethodnu kompaniju Advertigo. U oktobru 2008. godine, kompanija je pokrenula svoj legalni muzički striming servis Spotify. Prvobitno je Spotify radio kao model distribucije među korisnicima, sličan μTorrent-u ali se 2014. godine prebacio na model server-klijent. Ek je generalni direktor Spotify-a. Oktobra 2015. godine suosnivač kompanije Martin Lorencon najavio je da se povlači sa mesta predsednika kompanije, te da će tu funkciju, pored pozicije generalnog direktora, na kojoj se već nalazio, obavlјati Ek. U aprilu 2019. godine, Spotify je imao 217 miliona aktivnih korisnika, a u junu 2017. godine prikupio je 2,5 milijarde dolara kroz preduzetničko finansiranje.

Politički stavovi

2016. godine su Ek i susonivač kompanije Spotify Martin Lorencon poslali otvoreno pismo Vladi Švedske preko blogerske platforme Medium u kojem su naveli da će, ukoliko u švedske zakone ne budu unete određene izmene u vezi sa pitanjima stanovanja, poreske politike i obrazovanja, sedište kompanije morati biti izmešteno iz Švedske. Tačnije, Ek tvrdi da visoki porezi na opcije akcija u Švedskoj otežavaju davanje podsticaja programerima za rad u startap kompanijama, pošto ove imaju problema u nadmetanju sa većim kompanijama u visini plate. Pored toga, Ek tvrdi da je švedska politika davanja dozvola previše stroga, tako da ograničava ponudu povolјnog smeštaja.

2017. godine Danijela Eka je Billboard proglasio za najmoćniju osobu u muzičkoj industriji.

Lični život

2016. godine Ek se venčao sa Sofijom Levander, njegovom dugogodišnjom partnerkom, na jezeru Komo. Na Ekovom venčanju, pozvan je da nastupi Bruno Mars, dok je Kris Rok rukovodio ceremonijom venčanja; pozvao je mnoge goste uklјučujući Marka Zakerberga. Ek i njegova supruga imaju dvoje dece.

Neto imovina

Prema izveštajima iz 2016. godine Ek je imao udeo u kompaniji Spotify u vrednosti oko 825 miliona dolara (10,3125%), kada je vrednost kompanije bila 8 milijardi dolara. Vrednost kompanije 2017. godine bila je 16 milijardi dolara, što bi Ekov udeo u kompaniji činilo vrednim preko 1,6 milijardi dolara, pod uslovom da nije prodao nijednu deonicu. Od 2017. godine, vrednost kompanije porasla je na 40 milijardi dolara.

Kompanija ima preko 180 miliona korisnika, od kojih su 87 miliona pretplatnici.

Ek, preko dvoklasnog sistema akcija poseduje skoro 9% akcija, ali ima 37% glasova.

Ek i njegov poslovni partner, Martin Lorencon, osnovali su kompaniju u Švedskoj 2006. godine, a proizvod izbacili na tržište 2008. godine.

Akcije Spotify-a kotiraju se na njujorškoj berzi od početka aprila 2018. godine kroz vanredno direktno kotiranje, uz izbegavanje usluga investicionih banaka.

Poslovni model

Spotify posluje u skladu sa poslovnim modelom „freemium“ (osnovne usluge su besplatne, dok se dodatne funkcije nude uz plaćenu pretplatu). Ostvaruje prihode kroz prodaju premijum striming pretplata korisnicima, te kroz plasiranje reklama trećih lica.

U decembru 2013. godine kompanija je pokrenula novi veb-sajt Spotify for Artists (prim. prev. Spotify za umetnike), na kojem su objašnjeni njegov poslovni model i podaci o prihodima. Spotify svoje sadržaje dobija od vodećih muzičkih izdavačkih kuća, kao i od nezavisnih umetnika i plaća naknade za autorska prava za strimovanu muziku. Kompanija 70% svojih ukupnih prihoda uplaćuje vlasnicima autorskih prava. Spotify for Artists navodi da kompanija nema fiksan iznos naknade po reprodukciji; umesto toga, ona uzima u obzir faktore kao što su zemlјa korisnika i iznos naknade za autorska prava određenog umetnika. Vlasnici prava dobijaju prosečne isplate po reprodukciji u iznosu između 0,006 i 0,0084 dolara.

Spotify nudi paket neograničene pretplate blizak Otvorenom muzičkom modelu (OMM) — procenjenom ekonomskom ekvilibrijumu — za muzičku industriju. Međutim, inkorporiranje ograničenja upravlјanja digitalnim pravima (DRM), odstupa od OMM-a i konkurenti kakvi su iTunes Store i Amazon Music su odbacili DRM.

Urednik emisije BBC Music Week Tim Ingem napisao je sledeće: „Za razliku od kupovine kompakt diska ili učitavanja sa mreže, striming nije jednokratno plaćanje. Svakog dana se strimuju stotine miliona pesama, što brzo uvećava potencijalnu zaradu – i predstavlјa dugoročan izvor prihoda za umetnike.“

Monetizacija

2007. godine, odmah nakon pokretanja, kompanija je zabeležila gubitak od 31,8 miliona švedskih kruna (4,4 miliona dolara).

U oktobru 2010. godine, magazin Wired je izvestio da Spotify u Švedskoj beleži veće prihode nego bilo koja maloprodajna kompanija bilo u onlajn ili u konvencionalnom poslovanju.

Nakon godina rasta i širenja, prema izveštaju iz novembra 2012. godine, kompanija je bila u snažnom zamahu. 2011. godine,kompanija je prijavila neto gubitak od 60 miliona dolara na prihode od 244 miliona, dok je za 2012. godinu očekivan neto gubitak od 40 miliona dolara uz prihode od 500 miliona dolara.

Dodatni izvor prihoda bila je kupovina muzičkih sadržaja iz aplikacije. Ova usluga je ukinuta u januaru 2013. godine.

U maju 2016. godine, Spotify je najavio „Sponzorisane plejliste“, mogućnost za monetizaciju u okviru koje brendovi mogu da odrede cilјnu publiku, pri čemu Spotify uparuje oglašivača sa odgovarajućom muzikom u plejlisti.

U septembru iste godine, Spotify je objavio da je muzičkoj industriji uplatio preko 5 milijardi dolara. U junu 2017. godine, kao deo obnovlјenih pregovora sa kompanijama Universal Music Group i Merlin Network, u finansijskim izveštajima kompanije obelodanjen je dogovor prema kojem je kompanija bila obavezna da uplati najmanje 2 milijarde dolara tokom naredne 2 godine.

2017. godine Spotify još nije bio profitabilna kompanija.

Prihodi kompanije u 1. tromesečju 2020. godine iznosili su 1,85 milijardi evra (2 milijarde dolara). Veliki deo ovog iznosa, 1,7 milijardi evra (1,84 milijardi dolara), došao je od „Spotify Premium“ pretplatnika. Bruto profit ostvaren u istom tromesečju iznosio je 472 miliona evra (511 miliona dolara), uz operativni gubitak od 17 miliona evra (18 miliona dolara).

Finansiranje

U februaru 2010. godine Spotify je primio malu investiciju od investicione kompanije Founders Fund , čiji je član odbora Šon Parker angažovan kako bio pomogao Spotify-u u „pridobijanju izdavačkih kuća na najvećem svetskom muzičkom tržištu“. U junu 2011. godine Spotify je obezbedio sredstva od 100 miliona dolara koja je planirao da iskoristi za pokretanje posla u SAD. Sa novom rundom prikuplјanja sredstava, vrednost kompanije dostigla je 1 milijardu dolara. U okviru runde prikuplјanja finansijskih sredstava kojom je upravlјao Goldman Sachs u novembru 2012. godine obezbeđeno je oko 100 miliona dolara, pri čemu je vrednost kompanije dostigla 3 milijarde dolara.

U aprilu 2015. godine Spotify je pokrenuo još jednu rundu prikuplјanja sredstava, kojom prilikom je u magazinu Wall Street Journal navedeno da kompanija nastoji da obezbedi sredstva u iznosu od 400 miliona dolara, sa kojima bi njena vrednost dostigla 8,4 milijarde dolara. Prikuplјanje sredstava završeno je u junu 2015. godine, kojom prilikom je Spotify obezbedio 526 miliona dolara, dok je vrednost kompanije dostigla 8,53 milijarde dolara.

U januaru 2016. godine, Spotify je prikupio još 500 miliona dolara kroz emisiju konvertibilnih obveznica.

U martu 2016. godine Spotify je prikupio 1 milijardu dolara kroz zaduživanje plus popust od 20% na akcije, nakon inicijalne javne ponude. Kako je izveštavao TechCrunch, kompanija je planirala da izađe na berzu 2017. godine, međutim, kako se ispostavilo 2017. godine kompanija je planirala da 2018. godine sprovede inicijalnu javnu ponudu radi „pobolјšanja bilansa stanja, te kako bi preusmerila poslovni model radi povećanja marži“.

Uz Spotifyje lako naći pravu muziku ili podkast za svaku priliku – na Vašem telefonu, računaru, tabletu i drugim uređajima.

Milioni pesama i epizoda dostupni su na Spotify-u. Bilo da ste za upravlјačem Vašeg vozila, ili vežbate, zabavlјate se ili opuštate, prava muzika ili podkast su Vam uvek na dohvat ruke. Izaberite šta želite da slušate ili pustite da Vas Spotify iznenadi.

Možete da pretražite i kolekcije Vaših prijatelјa, umetnika i poznatih ličnosti ili da kreirate radio stanicu i opušteno slušate.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista