Početna > Izdanja > Broj 125-126 > Giganti - Bugatti

110 godina bugatija

2019. godina – proslava 110. godišnjice

Etore Bugati pratio je svoju strast prema stvaranju savršenih automobila još od svog prvog inženjerskog poduhvata 1898. godine, kada je imao 17 godina. Etore je zauvek promenio automobilsku industriju 1909. godine, kada je odlučio da krene svojim putem i stvori sopstvenu legendu. Pretvorio je inženjering u umetnost i težio savršenstvu na svim nivoima kao niko do tad. U Molshajmu je postavio temelje jednog od najimpresivnijih svetskih brendova. Molshajm je dom BUGATIJA (BUGATTI) i mesto gde je Etore postao „Šef“. Dok 2019. godine proslavljamo bogatu i izuzetnu istoriju dugu 110 godina, s ponosom pravimo osvrt, radujemo se još uzbudljivijoj budućnosti i nastavljamo da živimo u Etoreovom duhu.

Automobiles Ettore Bugatti bio je francuski proizvođač automobila visokih performansi kog je 1909. godine u tada nemačkom gradu Molshajmu u Alzasu osnovao dizajner italijanskog porekla Etore Bugati. Ovi automobili bili su poznati po svom prelepom dizajnu i višestrukim pobedama na trkama. Među poznatim Bugati modelima nalaze se automobili za Velike nagrade tip 35, rojal tip 41, atlantik tip 57 i sportski automobili tip 55.

Smrt Etorea Bugatija 1947. godine predstavljala je kraj brenda, a smrt njegovog sina Žana Bugatija 1939. godine osigurala je da kompaniju neće nastaviti da vodi naslednik. Proizvedeno je svega oko 8.000 automobila. Kompanija je imala finansijskih poteškoća i poslednji model je izbacila na tržište 1950-ih godina, nakon čega je 1963. godine prodata zahvaljujući segmentu proizvodnje avio-delova. Devedesetih godina prošlog veka italijanski preduzetnik ju je oživeo kao proizvođača ekskluzivnih sportskih automobila ograničene serije. Brend je danas u vlasništvu Volkswagen grupe.

Pod vođstvom Etorea Bugatija

Osnivač Etore Bugati rođen je u Milanu, u Italiji, a kompanija za proizvodnju automobila koja nosi njegovo ime osnovana je 1909. godine u Molshajmu, u regionu Alzas koji je od 1871. do 1919. godine pripadao Nemačkom carstvu. Kompanija je bila poznata i po posvećenosti detaljima što se tiče konstrukcije automobila, kao i umetničkom dizajnu, s obzirom na to da je Etoreova porodica bila umetnički nastrojena (njegov otac Karlo Bugati (1856–1940) bio je poznati dizajner nameštaja i nakita u secesijskom stilu).

Prvi svetski rat i njegove posledice

Za vreme rata Etore Bugati je poslat van Molshajma, prvo u Milano a kasnije u Pariz, ali odmah nakon što su ratne aktivnosti prestale on se vratio u svoju fabriku u Molshajmu. Nepuna četiri meseca nakon što je Versajskim sporazumom Nemačka zvanično predala Alzas Francuskoj, Bugati je u poslednjem trenutku uspeo da dobije mesto na 15. izložbi automobila u Parizu u oktobru 1919. godine. Predstavio je tri laka automobila zasnovana na svojim predratnim prethodnicima, svaki sa istim 4-cilindričnim motorom od 1.368 cm3 s bregastom osovinom i po četiri ventila na svakom cilindru. Najmanji od ta tri modela bio je tip 13 sa karoserijom trkačkog automobila (koju je konstruisala kompanija Bugatti) i šasijom sa međuosovinskim rastojanjem od 2.000 mm (78,7 inča). Druga dva automobila bila su tip 22 i tip 23 s međuosovinskim rastojanjem od 2.250 mm, odnosno 2.400 mm (88,6 inča, odnosno 94,5 inča).

Uspeh na auto-trkama

Kompanija je bila veoma uspešna i na ranim moto-trkama Velike nagrade: godine 1929. privatni bugati pobedio je na prvom takmičenju Velike nagrade u Monaku. Vrhunac uspeha u trkama postignut je kada je vozač Žan-Pjer Vimil dva puta osvojio trku 24 časa Le Mana (1937. godine sa Robertom Benoistom i 1939. godine sa Pjerom Vejronom).

Bugati automobili su odlični trkački automobili. Mali bugati tip 10 pokosio je prva četiri automobila u svojoj prvoj trci. Godine 1924. bugati tip 35 bio je jedan od najuspešnijih trkačkih automobila. Bugati je, uz pomoć vrhunskog inženjera i vozača trkačkih automobila Žana Šasanja, konstruisao tip 35 koji je Šasanj po prvi put vozio na trci Velikih nagrada 1924. godine u Lionu. Bugati je odneo pobedu na trkama Targa Florio pet godina zaredom, od 1925. do 1929. godine. Luj Širon osvojio je najviše nagrada u bugati automobilima, a moderna reinkarnacija kompanije Bugatti Automobiles S.A.S. nazvala je 1999. godine model bugati 18/3 širon u njegovu čast. Međutim, najviše se pamti poslednji trkački uspeh u La Mansu—Žan-Pjer Vimil i Pjer Vejron pobedili su na trci 1939. godine sa samo jednim automobilom i oskudnim resursima.

Vazdušne trke

Tridesetih godina prošlog veka Etore Bugati učestovao je u konstruisanju trkačkog aviona u nadi da će pobediti Nemce u borbi za nagradu Deutsch de la Meurthe. To je bio bugati 100P, koji nikada nije poleteo. Projektovao ga je belgijski inženjer Luj de Monge, koji je već koristio bugati motor Brescia u trupu svog aviona tip 7.5.

Porodična tragedija

Smrt Etoreovog sina Žana Bugatija 11. avgusta 1939. godine bila je prekretnica u pogledu sudbine kompanije. On je poginuo u blizini fabrike u Molshajmu, prilikom testiranja trkačkog automobila tip 57 s karoserijom koja podseća na tenk.

Nakon Drugog svetskog rata

Fabrika u Molshajmu propala je posle Drugog svetskog rata i kompanija je izgubila kontrolu nad svojom imovinom. Bugati je za vreme rata planirao da otvori novu fabriku u severozapadnom predgrađu Pariza Levaloa. Po završetku rata Bugati je dizajnirao i planirao da proizvede seriju novih automobila, uključujući putnički automobil tip 73 i trkački automobil s jednim sedištem tip 73C, ali je na kraju proizvedeno svega 5 automobila tip 73. Razvoj modela s kompresorom od 375 cm3 zaustavljen je kada je Etore Bugati preminuo 21. avgusta 1947. godine. Nakon smrti Etorea Bugatija kompanija je sve više propadala i poslednji put se kao samostalno preduzeće pojavila na Izložbi automobila u Parizu u oktobru 1952. godine.

Nakon dugog perioda propadanja, originalna kompanija Bugatti prestala je s radom 1952. godine.

Dizajn

Kod bugati modela primetan je fokus na dizajn. Blokovi motora bili su ručno polirani kako bi se osiguralo da su površine toliko glatke da za brtvljenje nisu potrebni zaptivači. Mnoge izložene površine motornog prostora imaju završnicu s giljošom (okrenut motor), a sigurnosne žice su provučene kroz gotovo svaki pričvršćivač u kompleksno zamršenim šablonima. Umesto da se opruge pričvrste na osovine kao kod većine proizvođača, osovine bugatija bile su skovane tako da opruga prolazi kroz otvor u osovini idealne veličine, što je mnogo elegantnije rešenje koje zahteva manje delova. Poznate su reči kojima je Bugati opisao svog najvećeg konkurenta – automobile bentli – kao „najbrže kamione na svetu“. Prema Bugatijevim rečima, „težina je bila neprijatelj“.

Kompanija Bugatti Automobili (1987–1995)

Italijanski preduzetnik Romano Artioli preuzeo je brend Bugatti 1987. godine i osnovao kompaniju Bugatti Automobili S.p.A. Artioli je angažovao arhitektu Đampaola Benedinija da projektuje fabriku koja je izgrađena u Kampogalijanu u gradu Modena u Italiji. Izgradnja postrojenja započeta je 1988. godine, istovremeno s razvojem prvog modela, a otvoreno je dve godine kasnije, odnosno 1990. godine.

Paolo Stancani i Marčelo Gandini, dizajneri modela lamborgini mjura i kuntaš, 1989. godine predstavili su planove za povratak bugatija. Prvi serijski model bio je bugati EB110 GT. Imao je polimernu šasiju ojačanu ugljeničnim vlaknima, 3,5-litarski motor V12 sa 60 ventila – 5 ventila po cilindru i četiri turbopunjača, šestostepeni menjač i pogon na sva četiri točka. Poznati dizajner trkačkih automobila Mauro Forgieri bio je tehnički direktor kompanije Bugatti od 1992. do 1994. godine.

Romano Artioli je 27. avgusta 1993. godine preko svoje holding kompanije ACBN Holdings S.A. iz Luksemburga kupio kompaniju Lotus Cars od kompanije General Motors. Plan je bio da se akcije kompanije Bugatti stave na međunarodnu berzu. Kompanija Bugatti je 1993. godine predstavila prototip velike limuzine EB112.

Možda najpoznatiji vlasnik bugatija EB110 bio je vozač i sedmostruki šampion Formule 1 Majkl Šumaher, koji je svoj EB110 kupio 1994. godine. Šumaher je prodao svoj EB110, popravljen nakon ozbiljne nesreće 1994. godine, ferarijevoj garaži za servisiranje vozila i pripremu za trke Modena Motorsport u Nemačkoj.

Dok je model EB110 stigao na tržište, privreda Severne Amerike i Evrope već je ušla u recesiju. Loši ekonomski uslovi doveli su do propadanja kompanije i ona je prestala s radom u septembru 1995. godine. Bugatijev model za američko tržište pod nazivom amerika bio je u fazi pripreme kada je kompanija prestala s radom.

Likvidatori kompanije Bugatti prodali su Lotus Cars malezijskoj kompaniji Proton. Nemačka kompanija Dauer Racing kupila je licencu za EB110 i preostale zalihe delova 1997. godine kako bi proizvela još pet vozila EB110 SS. Kompanija Dauer značajno je unapredila ovih pet SS verzija modela EB110. Fabrika u Kampogalijanu, koja je prestala s radom pre useljenja i bila napuštena, prodata je kompaniji koja se bavi proizvodnjom nameštaja. Pošto je kompanija Dauer prestala s proizvodnjom automobila 2011. godine, Toscana-Motors GmbH iz Nemačke kupila je preostale zalihe rezervnih delova od kompanije Dauer.

Kompanija Bugatti Automobiles (1998–danas)

Pre vejrona

Volkswagen grupa kupila je brend Bugatti 1998. godine. Kompanija Bugatti Automobiles S.A.S. angažovala je Đorđeta Đuđara iz preduzeća ItalDesign da proizvede prvo koncept vozilo kompanije Bugatti Automobiles – model EB118 – kupe koji je prvi put predstavljen na Izložbi automobila u Parizu 1998. godine. Koncept EB118 odlikovao se motorom W-18 snage 408 kW (555 ks; 547 kks). Pošto je predstavljen u Parizu, koncept EB118 ponovo je prikazan 1999. godine na Izložbi automobila u Ženevi i Izložbi automobila u Tokiju. Kompanija Bugatti predstavila je svoje sledeće koncepte, EB 218 na Izložbi automobila u Ženevi 1999. godine i 18/3 širon na Izložbi automobila u Frankfurtu 1999. godine (IAA).

Doba vejrona (2005–2015)

Kompanija Bugatti Automobiles S.A.S. počela je da sastavlja svoj prvi serijski model – bugati vejron 16.4 (superautomobil od 1001 ks, s 8-litarskim motorom W-16 s četiri turbopunjača) – u septembru 2005. godine u bugatijevoj fabrici u Molshajmu u Francuskoj. Kompanija Bugatti prodala je svoj poslednji vejron grand sport vites model, nazvan „La final“, 23. februara 2015. godine.

Doba širona (2016–danas)

Bugatijev model širon, naslednik modela vejron, je sportski automobil s motorom u sredini i dva sedišta koji je projektovao Ahem Anšajd. Model širon prvi put je prikazan na Izložbi automobila u Ženevi 1. marta 2016. godine.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista