Početna > Izdanja > Broj 124 > Intervju - BLACK HORSE

Darinka Đuran, Generalna direktorka fabrike akumulatora Black Horse

Žena na čelu teške industrije

Fabriku akumulatora Black Horse kupila je švajcarska kompanija Batagon International AG i mogu da kažem da je ovo uspešna investicija jer samo dovođenje fabrike u prihvatljivo stanje, ponovno pokretanje proizvodnje i očuvanje radnih mesta za sve zaposlene jeste primer kako se jedan veliki industrijski gigant može ponovo oživeti i vratiti na velika vrata. Ne zaboravimo da je fabrika akumulatora Black Horse iz Sombora jedina fabrika akumulatora na teritoriji Republike Srbije još od davne 1952. godine i sama činjenica da je kao takva prepoznata i kupljena od švajcarskog kapitala dovoljno govori.

1. Gospođo Đuran, gde ste rođeni? Gde ste odrastali i školovali se?

Rođena sam u Bosni i Hercegovini u mestu Foča. Odrasla sam baš pored reke Drine i celo detinjstvo vezujem za tu reku. Imala sam lepo detinjstvo, mogu reći zdravo detinjstvo. Deo svog detinjstva sam provela na reci Drini, a drugi deo u Crnoj Gori na visokom Žabljaku odakle mi je majka. Otac mi je bio stub i oslonac od prvog dana mog života pa do poslednjeg dana kada nas je napustio. Danas kada pogledam iza sebe, mogu da kažem da sam srećna što je uspeo da usadi u mene osnovne vrednosti kojim se i danas rukovodim, a to je da samo rad može sve da pobedi. Kao dete uvek sam pomagala i radila sa svojim roditeljima da bismo imali lep život i nastojaću da to prenesem i na svog sina. Osnovnu i srednju školu sam završila u Foči dok sam fakultet završila u Sarajevu, Srpskom Sarajevu jer sam dete generacije nesrećnih ratnih dešavanja u to vreme. Nastavila sam istim putem i uspela da pored svih teškoća u tom periodu završim pravni fakultet u roku i to kao jedan od boljih studenata fakulteta. Sada kada se okrenem i setim svog detinjstva, zaista mogu da kažem da sam vaspitana i odrasla uz roditelje koji su samo svojim radom uspeli da me ubede da je upornost i predanost nešto što trajno ostaje.

2. Kako je tekao put Vaše karijere pre dolaska na poziciju na kojoj se danas nalazite?

Moje prvo radno iskustvo stekla sam u Jugoslovenskom udruženju pronalazača i inovatora gde sam bila angažovana na projektima tadašnje Evropske komisije za rekonstrukciju i razvoj. Nakon toga, krajem 2005. godine započinjem svoj rad u Ministarstvu za dijasporu gde sam radila nešto duže od 7 godina. Tokom rada u Ministarstvu za dijasporu prvi put sam se susrela sa državnom upravom, a to je podrazumevalo i čitav niz radnih iskustava i predivnog rada s našim ljudima u dijaspori i Srbima u regionu. Uspela sam za to vreme da obiđem veći deo srpskih udruženja u regionu, Evropi i svetu, da budem autor i koautor vise priručnika našim ljudima koji žive van granica Srbije, bila sam na poziciji sekretara prve Skupštine dijaspore Srba u regionu koja je po prvi put okupila više od 45 istaknutih Srba van granica Republike Srbije. Bila sam sekretar saveta za Srbe u regionu, obavljala sam funkciju sekretara budžetskog fonda za sufinansiranje projekata Srbima u regionu i ono na što sam najviše ponosna jeste to što sam bila član radne grupe kada je prvi put donet Zakon o dijaspori i Srbima u regionu i kada je po prvi put doneta strategija koja se odnosila na naše sunarodnike koji žive van granica naše zemlje. Mogu da kažem da to nije bilo samo radno iskustvo već i životno. Nakon rada u Ministarstvu za dijasporu, svoj rad nastavljam u Ministarstvu dijaspore i vera, potom u Kancelariji za dijasporu za Srbe u regionu, da bih nakon toga svoj rad nastavila u sasvim drugoj oblasti u državnoj upravi a to je u Ministarstvu za građevinarstvo i urbanizam. Obavljala sam funkciju u oblasti ljudskih resursa i načelnika za kadrovske i organizacione poslove, vrlo uspešno sam učestvovala u izradi tada prvog Zakona o državnim službenicima koji je bio prekretnica i koji je po prvi put, setimo se, uveo platne razrede u državnoj upravi i u mnogim drugim zakonskim i podzakonskim aktima. Sagledavajući rad u tadašnjem ministarstvu, sav moj karakter i energija su me ipak usmerili ka jednom dinamičnijem poslu u tom Ministarstvu i ubrzo dolazim na mesto rukovodioca organizacione jedinice za izdavanje građevinskih dozvola koje su se u tom periodu, nažalost, izdavale na papiru i u proseku u periodu dužem od 200 dana. To je bio najveći izazov, a kasnije se pokazalo da je to bio pravi izbor jer posle promene Vlade, od osnivanja novog ministarstva – Ministarstva saobraćaja i infrastrukture, dolazim na mesto načelnika za sprovođenje objedinjene procedure na republičkom nivou usled donošenja novog Zakona koji je uveo obavezu izdavanja elektronske građevinske dozvole. Imenovana sam za predsednika projektnog tima za implementaciju elektronske građevinske dozvole na celoj teritoriji republike Srbije na inicijativu Naled-a, USAID-a i uz podršku potpredsednice vlade prof. dr Zorane Mihajlović. Godinu dana velikog i mogu reći neponovljivog rada, zajedno smo uspeli da sprovedemo jednu od najznačajnijih reformi po ocenama Svetske banke u Republici Srbiji – uvođenje elektronske građevinske dozvole koja je zvanično zaživela 1. januara 2016. godine. Iste te godine postajem dobitnik Naled-ovog priznanja za doprinos ekonomskim reformama u Republici Srbiji i njihov laureat za ostvarene rezultate u toj oblasti. Neposredno nakon toga imenovana sam za pomoćnicu načelnika sektora za izdavanje elektronskih građevinskih dozvola, građevinsko zemljište i ozakonjenje, od strane Vlade Republike Srbije a na predlog prof. dr Zorane Mihajlović. Za nepune tri godine mog mandata oborili smo sve rekorde u broju izdatih građevinskih dozvola, a po prvi put je i kreirana baza neozakonjenih objekata na teritoriji Republike Srbije koji su razvrstani po vrsti namene. Mogu da kažem da sam na toj poziciji naučila i stekla veštine koje danas nosim sa sobom, i uspešno ih nadograđujem.

3. Retkost je da na čelu teške industrije stoji žena. Iz Vašeg ugla, da li je to mana ili prednost? Kako izgleda nositi se sa takvom odgovornošću?

Retkost je i da na čelu fabrike akumulatora stoji žena, ali u okviru svakodnevnih obaveza ne razmišljam o tome i ne posmatram svoj rad iz tog ugla. Svaka odgovornost je jednaka bez obzira na to da li je lider muškarac ili žena. Štaviše, ovo je još jedan pokazatelj da i žene mogu da se nose sa velikom odgovornošću kao što je rukovođenje 200 ljudi i pet pogona koji neprekidno rade da bi dobili finalni proizvod, akumulator „Black Horse“. Mogu da kažem da nije lako nositi se s takvom odgovornošću, pogotovo ako ste odgovorna osoba i ukoliko želite da napravite velike pomake. Svi moji direktori su muškarci i pored mene imamo samo jednu ženu na mestu direktora, ali i većinu zaposlenih u proizvodnji koji su srce fabrike čine muškarci, a samo dve žene rade u pogonu plastike. To jeste odgovornost, ali i prednost kada se osvrnete i svakog dana vidite da ste napravili korak napred u svim sektorima koji funkcionišu unutar ove fabrike.

4. Fabriku akumulatora Black Horse na čijem ste sada čelu nedavno je kupila švajcarska kompanija Batagon. Kako je došlo do takve odluke i kako je tekla realizacija čitavog procesa?

Fabriku akumulatora Black Horse kupila je švajcarska kompanija Batagon International AG i mogu da kažem da je ovo uspešna investicija jer samo dovođenje fabrike u prihvatljivo stanje, ponovno pokretanje proizvodnje i očuvanje radnih mesta za sve zaposlene jeste primer kako se jedan veliki industrijski gigant može ponovo oživeti i vratiti na velika vrata. Ne zaboravimo da je fabrika akumulatora Black Horse iz Sombora jedina fabrika akumulatora na teritoriji Republike Srbije još od davne 1952. godine i sama činjenica da je kao takva prepoznata i kupljena od švajcarskog kapitala dovoljno govori.

5. Ponovno pokretanje proizvodnje je veliki poduhvat. Koliko je uloženo u remont mašina i sanaciju oštećenja? Koliki je nivo ukupnih investicija do sada?

Ponovno pokretanje proizvodnje bio je ne samo veliki, već i najveći poduhvat u tom trenutku. Fabrika je zatečena u takvom stanju da je bilo potrebno najpre obezbediti osnovne uslove za ponovno pokretanje proizvodnih pogona (električna energija, instalacije, gas, privođenje objekata nameni, kompletan remont mašina, ishodovanje svih dozvola za funkcionisanje itd.). To je koštalo nekoliko miliona evra, a investicioni ciklus je i dalje u toku.

6. Možete li nam opisati kako sada izgleda proces proizvodnje i koliko se razlikuje od nekadašnjeg procesa?

Za razliku od nekadašnjeg procesa proizvodnje u kojem su se proizvodili hibridni akumulatori, sada se proizvode Ca/Ca akumulatori što je svetski trend u akumulatorskoj industriji. To pokazuje da su proizvodi fabrike Black Horse ravnopravni konkurenti najvećim svetskim proizvođačima. Takođe, bitno je pomenuti da pored akumulatora Black Horse koji su nas zaštitni brend, fabrika akumulatora danas proizvodi još dva brenda – Tesla Premium Energy i Asian Horse. Akumulatori Asian Horse namenjeni su japanskim i korejskim vozilima i po tome su jedinstveni jer ih samo mi proizvodimo. Pored toga, naši tehnolozi su razvili i novi proizvod – Tesla Premium Energy koji je po svim svojim karakteristikama u najmanju ruku ravnopravan najvećim svetskim proizvođačima. Uveden je i savremeni informacioni sistem i modernizovane linije tako da postoji stopostotna kontrola kvaliteta svakog proizvoda.

7. Koliko radnika je trenutno zaposleno i da li planirate otvaranje novih radnih mesta?

Fabrika akumulatora Black Horse trenutno zapošljava 200 radnika, a posebno smo ponosni na činjenicu da je reč o radnicima koji su radili na tim poslovima godinama unazad kada je fabrika bila najveći proizvođač u bivšoj Jugoslaviji i kada je bila u problemima pred postupak stečaja. To govori dovoljno o njihovoj privrženosti fabrici i želji da je ponovo zajednički osnažimo. Radnici je tretiraju kao svoju fabriku i zato se svi ponašamo kao jedna porodica. Imajući u vidu projektni zadatak novog rukovodstva fabrike, a to je podizanje proizvodnih kapaciteta do nivoa koji su približni nivoima tokom zlatnog doba fabrike, otvaranje novih radnih mesta je paralelna aktivnost koju zajednički sprovodimo s obzirom na specifičnost zanimanja koja su nam potrebna za jačanje svih proizvodnih procesa ove fabrike.

8. Jedan od glavnih zadataka koji stoji pred vama jeste ponovno osvajanje tržišta, kao i povratak poverenja starih kupaca. Kako planirate to da ostvarite, koje su Vam glavne strategije?

Osnovni zadatak fabrike je povratak na velika vrata u Srbiji. Planiramo da razvijemo distributivnu i servisnu mrežu u celoj Republici Srbiji i možemo da kažemo da smo već uspešno krenuli s tim procesom, posebno nakon otvaranja više servisnih mesta za prodaju akumulatora Black Horse od juga ka severu Srbije gde poslednjih godina uopšte nismo bili zastupljeni. Pored činjenice da izvozimo znatne količine akumulatora u Rusku Federaciju, Belorusiju i niz evropskih država, plan nam je da prodaju značajno proširimo na region i sve druge zemlje gde su naši proizvodi traženi. Pritom ne zaboravljamo na državna preduzeća, poljoprivredna gazdinstva, vojsku, policiju i sve okosnice naše države i veoma smo posvećeni tome da oni koriste ovaj domaći brend.

9. Koliko je povratak fabrike u pogon važan za grad Sombor i da li planirate da sarađujete sa lokalnom zajednicom kada su u pitanju društveno odgovorni projekti?

Grad Sombor je od početka bio partner u ponovnom osnaživanju ove fabrike, a saradnju sa lokalnom zajednicom ostvarujemo na najvišem nivou. Društveno odgovoran rad koji smo pokrenuli prethodnih meseci pokazuje da je fabrika Black Horse jedna od retkih privrednih subjekata koja svoj domaći brend oživljava i uspešno vraća na domaće, evropsko i svetsko tržište u koordinaciji sa svim partnerima. Nacionalna struktura zaposlenih u fabrici prati nacionalnu strukturu u Somboru i okolini.

10. Koji su primarni, a koji dugoročni planovi fabrike u narednom periodu?

Kratkoročni, srednjoročni i dugoročni planovi proizlaze iz postavljenih ciljeva vlasnika kapitala, a to podrazumeva podizanje proizvodnje, zapošljavanje novih radnika i razvoj novih proizvoda. Uz sve to ide i briga za ljude i kreiranje kadrovske strukture prilagođene potrebama preduzeća koje namerava da bude ozbiljan konkurent svetskim proizvođačima.

11. Uspešni lideri moraju imati sposobnosti i veštine koje će obezbediti uspeh svim zaposlenima. Koji biste savet Vi dali mladim ljudima, budućim liderima?

Da biste uspeli, morate biti zaljubljeni u svoj rad.

Danas sam „zaljubljena“ u fabriku akumulatora Black Horse i zato kažem: „Crni konj se vraća u trku“.




Berza

investicioni fondovi

kursna lista