Doprinosi daljinskom upravljaču

Izum po kom je Adler najpoznatiji je bežični daljinski upravljač za televizore. Iako to nije bio prvi daljinski upravljač, tehnologija primenjena na njemu je predstavljala ogromni napredak u odnosu na prethodne sisteme daljinskog upravljača.

Daljinski upravljač Zenith Flash-Matic koji je izumeo Judžin Poli (Eugene Polley), još jedan inženjer iz „Zenith Electronics“, bio je prvi bežični daljinski upravljač, koji je zamenio signalne na kablovima zasnovane daljinske upravljače, koji nikada nisu postigli veći uspeh. Flash-Matic je koristio usmereni snop svetlosti u odašiljaču i foto ćelije u samom televizoru. Jedan od glavnih nedostataka ove tehnologije bio je u tome što ako bi televizor bio izložen direktnoj sunčevoj svetlosti, ona bi slučajno mogla da pokrene neku od funkcija daljinskog upravljača. Predsednik kompanije poslao je inženjere nazad do table za crtanje sa zadatkom da dođu sa boljim rešenjem.

Nakratko je razmotren i sistem zasnovan na radio talasima, ali je odbačen zato što su signali mogli lako da putuju kroz zidove i slučajno promene kanal na komšijinom televizoru. Takođe, zaposleni u marketingu u „Zenitu“ želeli su daljinski upravljač za koji nisu bile potrebne baterije jer se u to vreme mislilo da ako se baterija istroši, kupac može da pomisli da nešto nije u redu sa samim televizorom.

Adlerovo rešenje bilo je da koristi zvučne talase za prenos signala do televizora. Prvi daljinski upravljač koji je razvio, Space Command, koristio je aluminijumske šipke, analogno zvučnim viljuškama, u koje su udarali batovi povezani sa dugmićima na spravi kako bi se proizveli tonovi visoke frekvencije koje su dešifrovale kontrolne funkcije na televizoru.

Šezdesetih godina Adler je modifikovao daljinski upravljač da koristi ultrazvučne signale. Ova tehnologija korištena je u proizvodnji televizora u narednih 25 godina, sve dok nije zamenjena infracrvenim sistemima koji mogu da prenesu složenije komande (za čiji su rad, međutim, potrebne baterije).

Profesionalna dostignuća

Do penzionisanja iz „Zenith Electronics“, zvanično 1982. godine, Adler je bio potpredsednik kompanije i direktor istraživanja. Ostao je tehnički savetnik do 1999. godine. 1980. godine, dodeljena mu je Edisonova medalja. 1997. godine, Adleru i Poliju je zajednički dodeljena Emi nagrada Nacionalne akademije televizijskih umetnosti i nauka. Adlerova poslednja prijava patenta podneta je 6. oktobra 2006. godine za rad na tač-skrin tehnologiji.

Smrt

Robert Adler umro je od infarkta u 93. godini u staračkom domu u Bojziju, Ajdaho.