Početna > Izdanja > Broj 108 > Giganti - B.L. Henri

Bjula Luiz Henri (Beulah Louise Henry)

Poznata kao: Ledi Edison Bjula Luiz Henri je bila američka izumiteljka koja je dobila nadimak Ledi Edison zbog svojih brojnih izuma. Vrlo produktivna izumiteljka, imala je ukupno preko 110 izuma, iako je za života patentirala samo 49. Prvi od njenih brojnih patenata bio je vakuumski zamrzivač za sladoled iz 1912. godine. Uskoro su usledili ostali uspešni izumi, pa je ubrzo stekla reputaciju jedne od najproduktivnijih izumiteljki svog doba. Rođena u porodici sa umetničkim sklonostima, nasledila je kreativnost od svojih roditelja. Od malih nogu je volela da popravlja stvari i pravi nove predmete sa praktičnom primenom. Poreklom iz Severne Karoline, preselila se u Njujork odmah po uspehu svojih ranih izuma. Jedan od njenih najpopularnijih ranih izuma bio je kišobran sa izmenljivim platnom, što je omogućavalo vlasniku da usklađuje kišobran sa odećom. Ljudi su veoma voleli ovaj kišobran, koji je doveo do toga da se pojavi u časopisu „Sajentifik Ameriken“ (Scientific American), u rubrici „Izuzetni izumitelji“. Osnovala je dve sopstvene kompanije u kojima je radila na svojim izumima, a radila je i za kompaniju „Nicholas Machine Works“ i kao konsultant u nekoliko kompanija koje su proizvodile nove proizvode. Primljena je u Nacionalnu dvoranu slavnih izumitelja 2006. godine.

Detinjstvo i rane godine

Bjula Luiz Henri rođena je 11. februara 1887. u Severnoj Karolini, kao ćerka Voltera R. (Walter R.) i Bjule Henri (Beulah Henry). Oba njena roditelja imala su sklonosti ka umetnosti: otac joj bio stručnjak za umetnost, a majka umetnica. Bila je direktan potomak Patrika Henrija (Patrick Henry), jednog od Očeva osnivača Sjedinjenih Američkih Država.

Veruje se da je Bjula imala blagi oblik sinestezije, stanja u kome um dodeljuje čulne atribute jednog čula drugom čulu, na primer povezivanje boja sa zvukovima. Ovo stanje je česta pojava kod umetnika i kreativnih ljudi.

Bistra i inventivna, počela je da popravlja stvari kao dete i volela je da pravi nove predmete.

Pohađala je Prezbiterijanski koledž Severne Karoline od 1909. do 1912. godine.

Pozne godine

Kažu da je počela sa izumima još kao dete, ali je tek sredinom dvadesetih godina života podnela prvi zahtev za patent. Svoj prvi zahtev za patent podnela je 1912. godine, za vakuumski zamrzivač za sladoled. Druga dva patenta usledila su već sledeće godine: jedan za ručnu torbu i drugi za kišobran.

Ovaj kišobran bio je veoma značajan među njenim ranim izumima. Pravio se sa izmenljivim platnom u raznim bojama. Prateći uspeh svojih ranih izuma, preselila se u Njujork 1919. godine, gde je našla ogromno tržište za svoje kišobrane.

U Njujorku je živela u hotelima i nastavila sa dizajniranjem novih predmeta. Prava za njen popularni izum za izmenljivo platno kišobrana prodata su za 50.000 dolara, što joj je omogućilo da osnuje sopstvenu laboratoriju. Angažovala je mehaničare, modelare i tehničke crtače da pretvaraju njene ideje u prototipove.

Osnovala je dve kompanije:„Henry Umbrella and Parasol Company“ i „B.L. Henry Company of New York“. Dvadesetih godina prošlog veka prihvaćeno joj je mnogo novih patenata, uključujući i patent za lutku sa udovima na oprugama i sunđere koji su u sredini držali sapun. Takođe je dizajnirala mašinu za proizvodnju sunđera.

Na kraju je počela da se interesuje za mašine i napravila je mnoga poboljšanja na šivaćim i pisaćim mašinama tokom tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. U ovom periodu dobila je patente za šivaću mašinu sa dvostrukim lančić bodom, dodatak za punjenje i poravnavanje na pisaćoj mašini, šivaću mašinu bez kalema, brojne dečije igračke i još jedan dodatak za kopiranje dokumenata na pisaćoj mašini.

Krajem tridesetih godina prošlog veka stekla je nadimak „Ledi Edison“ i bila veoma poznata izumiteljka. 1939. godine počela je da radi za „Nicholas Machine Works“ kao izumiteljka, i tu poziciju je zadržala do 1955. godine. Takođe je radila kao konsultant za mnoge kompanije kao što su „Mergenthaler Linotype Company“ i „International Doll Company“.

Glavna dela

Među nekoliko njenih popularnih izuma bio je kišobran za platnom u različitim bojama, koji je patentirala 1924. godine. Korisnici kišobrana mogli su da usklade boju platna kišobrana sa bojom svoje odeće. Proizvod je bio veliki uspeh i pomogao joj je za zaradi poprilično bogatstvo koje joj je omogućilo da osnuje sopstvenu laboratoriju.

Nagrade i dostignuća

Bjula Luiz Henri primljena je u Nacionalnu dvoranu slavnih izumitelja 2006. godine.

Privatni život i nasleđe

Bjula Luiz Henri se nikada nije udavala. Imala je brojna interesovanja, uključujući pisanje i slikanje. Bila je aktivna i u Društvu za zaštitu ptica, Ligi za zaštitu životinja i Muzeju prirodne istorije.

Živela je aktivnim životom do samog kraja a umrla je 1973. godine.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista