Početna > Izdanja > Broj 107 > Intervju - Slavica Pavlović

Slavica Pavlović, predsednik Izvršnog odbora Eurobank a.d.

15 godina uspešnog poslovanja u Srbiji

Nastojimo da budemo ne samo pouzdan, već i proaktivan partner našim klijentima. Zahvaljujući ovakvom pristupu u prilici smo da ostvarimo veoma kvalitetnu saradnju, da po potrebi posavetujemo klijente u pogledu povezivanja sa kompatibilnim firmama na domaćem tržištu, ali i da promovišemo saradnju sa potencijalnim partnerima u inostranstvu, pre svega u Grčkoj i Bugarskoj, kao i na Kipru. Takođe, naša višegodišnja uspešna saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama, pre svega Međunarodnom finansijskom korporacijom (IFC) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) omogućava nam da ponudimo povoljne uslove za finansiranje uvozno-izvoznih aktivnosti. Klijenti prepoznaju atraktivnost i kvalitet naše saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama, o čemu svedoči nekoliko EBRD priznanja Eurobanci kao najaktivnijoj emisionoj banci u Srbiji. MSP segment dodatno jačamo od ove godine kroz podršku u procesu prijave i kreditiranja u okviru IPARD programa.

Za magazin PROFIT govori gospođa Slavica Pavlović, predsednik Izvršnog odbora Eurobank a.d.

1.Gospođo Pavlović, recite nam nešto više o sebi – gde ste rođeni, gde ste stekli obrazovanje i šta je uticalo na to da Vaša karijera ide ovim putem?

Imala sam tu sreću da sam odrastala u dva grada. Najranije detinjstvo provela sam u Požegi gde su moji roditelji radili i gde sam rođena, a potom u Beogradu gde se moja porodica preselila kada sam imala 11 godina. Tako su moje odrastanje obeležile dve različite sredine od kojih je svaka imala svoje prednosti. U mom sećanju, Požega je mesto u kome sam provela detinjstvo bez granica, dok mi je u tinejdžerskim godinama Beograd otvorio nove, uzbudljive mogućnosti. Požega mog detinjstva je bezbrižno i toplo mesto, dok me je Beograd motivisao da razmišljam o svojoj budućnosti. Moji roditelji su iz finansijske struke, tako da sam nakon završene V beogradske gimnazije bezmalo prirodno sledila njihov primer upisavši Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu. Može se reći da je moj odabir profesije nasleđen od porodice.

2.Došli ste na čelo Eurobanke 2016. godine kao predsednik Izvršnog odbora sa pozicije finansijskog direktora. Šta je donela nova pozicija?

Finansije su izuzetno dinamična profesija koja podrazumeva stalno usavršavanje i prilagođavanje novim trendovima i kretanjima na tržištu. To ih s jedne strane čini veoma zahtevnom profesijom, ali s druge –izuzetno interesantnom. Pozicija predsednika Izvršnog odbora Eurobanke donela je drugu vrstu dinamičnosti kao i nove izazove i odgovornosti. Ipak, nakon dugogodišnjeg bavljenja finansijama, ova pozicija mi je omogućila da se okrenem novim stvarima, da se dalje usavršavam i unapređujem svoje znanje, tako da sam zahvalna na pruženoj prilici i ukazanom poverenju.

3.Po Vašem mišljenju, koje su glavne razlike bankarskog tržišta u Srbiji u poređenju sa tržištima susednih zemalja, i gde Vi vidite potencijal za rast na domaćem tržištu kada je u pitanju Vaša banka?

Iako svaka zemlja predstavlja zasebno tržište specifičnih, lokalnih karakteristika, može se reći da postoji dosta sličnosti srpskog bankarskog tržišta sa susedima. U većini zemalja u okruženju posluje veliki broj banaka, u proseku 20–30, što je istorijski uslovljeno početnim snažnim rastom zemalja u razvoju tokom devedesetih i dvehiljaditih kada su strane banke pohrlile da zauzmu ova tržišta. Zato je i bilo očekivano da će nakon prvobitne ekspanzije doći do konsolidacije. Globalna finansijska kriza je, međutim, znatno oslabila poslovanje banaka i umanjila mogućnosti za rast. I kod nas i u regionu sličan je stepen kreditiranja, tj. odnos kredita i nacionalnog BDP-a, i trenutno iznosi oko 45%, što ukazuje na to da postoji znatan prostor za rast. Situacija je slična i u pogledu adekvatnosti kapitala koja je približno 20%. U pogledu razlika srpskog i bankarskih tržišta u regionu, možemo govoriti o visokom stepenu „evroizacije“ lokalnog tržišta, s obzirom na to da je dve trećine kredita i više od polovine depozita denominovano u stranoj valuti, što je znatno iznad nivoa drugih zemalja u regionu (ispod 40%). Zbog toga smo, za razliku od drugih zemalja, izloženiji fluktuacijama evra. Takođe, u odnosu na region, nivo problematičnih kredita (NPL) u Srbiji jeste znatno veći, ali se zahvaljujući promenama regulative i naporima uloženim ka rešavanju ovog pitanja u proteklih godinu dana postepeno približavamo regionalnom proseku.

4.Svi smo svesni činjenice da korišćenje digitalnih kanala preuzima primat u odnosu na tradicionalno bankarstvo. Recite nam nešto više o digitalizaciji u bankarskom sektoru iz ugla Eurobanke.

Poslednjih godina proces digitalizacije u bankarskom sektoru ubrzava se pre svega usled očekivanja klijenata da servise i usluge svojih banaka koriste preko digitalnih kanala. Naša iskustva pokazuju da se trenutno putem digitalnih kanala najčešće proverava stanje računa ili drugih proizvoda, kao i za obavljanje raznih transakcija. Ipak, zbog očiglednih prednosti koje digitalni kanali nude, sve veći broj klijenata koristi i naprednije mogućnosti kao što su podnošenje zahteva za kreditne proizvode, otvaranje računa bez dolaska u banku, zakazivanje sastanaka, komuniciranje sa bankom putem naručenog telefonskog poziva, e-pošte ili popularnih aplikacija kao što su Viber ili Facebook.

Na osnovu popularnosti Eurobank m-banking platforme možemo zaključiti da sveprisutnost mobilnih uređaja orijentiše uvođenje novih, savremenih usluga ka mobilnom bankarstvu. Pored novih proizvoda poput mobilnog novčanika ili korišćenja bankomata bez kartice koje bi m-banking platforme u budućnosti mogle ponuditi, veća upotreba virtuelnih asistenata takođe bi mogla omogućiti obavljanje transakcija i pružanje informacija na način prilagođen potrebama klijenata. Dodatno, primena biometrije u procesu identifikacije klijenata olakšala bi korišćenje digitalnih kanala, pa se u narednom periodu očekuje rešavanje otvorenih dilema u pogledu ovih tehnologija. Uskoro očekujemo izmene zakonske regulative koje će omogućiti digitalizaciju ugovorne dokumentacije i uvođenje daljinske identifikacije klijenata.

Možemo, dakle, govoriti o svojevrsnoj digitalnoj transformaciji poslovanja u celom bankarskom sektoru. Naravno, cilj svake, a samim tim i naše banke, jeste da predvodi trendove inovativnim rešenjima i proizvodima kako bi bila banka prvog izbora u ovom segmentu.

5.Eurobank je posebno usmerena na poslovanje privrede i MSP. Na koji način pomažete svojim klijentima da unaprede svoje poslovanje i ostvare planirane ciljeve?

Nastojimo da budemo ne samo pouzdan, već i proaktivan partner našim klijentima. Zahvaljujući ovakvom pristupu u prilici smo da ostvarimo veoma kvalitetnu saradnju, da po potrebi posavetujemo klijente u pogledu povezivanja sa kompatibilnim firmama na domaćem tržištu, ali i da promovišemo saradnju sa potencijalnim partnerima u inostranstvu, pre svega u Grčkoj i Bugarskoj, kao i na Kipru. Takođe, naša višegodišnja uspešna saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama, pre svega Međunarodnom finansijskom korporacijom (IFC) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) omogućava nam da ponudimo povoljne uslove za finansiranje uvozno-izvoznih aktivnosti. Klijenti prepoznaju atraktivnost i kvalitet naše saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama, o čemu svedoči nekoliko EBRD priznanja Eurobanci kao najaktivnijoj emisionoj banci u Srbiji. MSP segment dodatno jačamo od ove godine kroz podršku u procesu prijave i kreditiranja u okviru IPARD programa.

6.Uzimajući u obzir stagnaciju tržišta širom sveta, održavanje portfolija banke i unapređenje njegovog kvaliteta je ključno. Kako Vi rešavate ovo pitanje u Srbiji?

Pronalazimo tržišne niše i prepoznajemo trenutak kada određeni segmenti privrede ulaze u ekspanziju ili recesiju. Shodno tome, prilagođavamo našu podršku i poslovanje čime s jedne strane izbegavamo pojavu loših plasmana i dodatnih rezervisanja, a s druge uvećavamo portfolio i obim marži. Eurobank je na tržištu prepoznata i ubraja se u vodeće banke u oblasti projektnog finansiranja, posebno nekretnina, a među retkima smo na tržištu koji se mogu pohvaliti obučenim i iskusnim lokalnim timom za usluge agenture za sindicirane kredite. To nas u sindiciranim projektima posebno klasifikuje kao poželjnog partnera koji može da ispuni sve zahteve i klijenata i ostalih učesnika u sindikatu. Odnedavno razmatramo i postepeno ulazimo i u segment obnovljivih izvora energije u kome, s obzirom na trendove u svetu i sve veće interesovanje lokalnih činilaca, vidimo znatan potencijal za dalji rast.

7.Ove godine obeležavate veliki jubilej – 15 godina uspešnog poslovanja u Srbiji. Ako se osvrnete unazad, od samih početaka poslovanja pa do danas, šta su ključni stubovi Vašeg poslovnog modela koji je obezbedio opstanak na konkurentnom tržištu?

Eurobank je banka univerzalnog tipa, tj. banka koja pruža sve vrste bankarskih proizvoda i usluga. U uslovima izuzetno konkurentnog tržišta, neophodno je posedovati fleksibilnost i raznovrsnost poslovne ponude koja omogućava prisustvo u svim segmentima, što opet omogućava ostvarivanje rezultata i uspešno poslovanje. Još od početka smo sebi postavili zadatak da budemo banka prvog izbora za naše klijente i partnere, i u tom cilju dosledno istrajavamo.

Ipak, okosnica svake organizacije jesu njeni zaposleni, a Eurobank ima zaista izuzetan tim posvećenih profesionalaca koji se ne libe da se oprobaju u novim izazovima i projektima. Njihov entuzijazam i kreativnost, kao i veliki trud i zalaganje, izgradili su i dalje unapređuju našu banku. Jubilej koji Eurobank proslavlja ove godine pružio nam je priliku da se osvrnemo na prethodnih 15 godina i s posebnim zadovoljstvom smo primetili da je veliki broj zaposlenih s nama od početka. Neki od njih su nam se pridružili kao mladi ljudi željni da uče i da se usavršavaju, a sada su to zreli pojedinci i iskusni rukovodioci koji vode i inspirišu druge mlade ljude u našim redovima.

Zahvaljujući raznovrsnoj ponudi, ali i proaktivnosti i srdačnosti zaposlenih, naši klijenti prepoznaju Eurobank kao pouzdanog partnera. Poverenje klijenata u Eurobank svakako se ubraja u naša najveća postignuća i motiviše nas da ostvarimo uspeh i u budućim poslovnim projektima i poduhvatima.

1.Iz Vašeg profesionalnog ugla, na koji način će se bankarsko tržište promeniti u narednih 5 godina?

Bankarsko tržište će se razvijati u skladu s kretanjima u realnoj privredi. Ukoliko se trend rasta BDP-a, pozitivna kretanja u industrijskoj proizvodnji i priliv investicija pokažu stabilnim, to će se neminovno pozitivno odraziti i na kretanja u bankarskom sektoru porastom kreditne tražnje. Ujedno, poboljšaće se i predvidljivost poslovanja, što je veoma važno jer olakšava dugoročno planiranje. Naravno, za to je potrebno izbeći neke nove krize, bilo svetske, bilo lokalnog karaktera. Takođe, tržište će postati sofisticiranije, što već možemo da primetimo u razvoju digitalnih kanala, ili u razvoju novih proizvoda i usluga poput zaštite od deviznog rizika ili investicionog bankarstva.

Usled konverzije ka tržištima Evropske unije, u budućem periodu svakako treba očekivati veći broj regulatornih zahteva, a shodno tome banke će morati da angažuju znatne resurse, kako tehničke tako i ljudske.

2.Već nekoliko godina nenaplativi krediti predstavljaju veliki problem za lokalno tržište. Kakva je situacija u Vašoj banci kada je u pitanju naplata problematičnih kredita?

U jednom periodu stepen nenaplativih kredita (NPL) u Srbiji bio je relativno visok, a Eurobank u tom pogledu nije odstupala od tržišta. Međutim, intenzivnim radom na rešavanju pitanja nenaplativih kredita, NPL stopa na bankarskom tržištu svedena je na 9,5% na kraju 2017. godine, a očekuje se i dalje smanjenje. Smatram da su nacionalna strategija za rešavanje NPL pitanja doneta 2015. godine, kao i druge izmene regulative omogućile brži i lakši proces naplate i otpisa kredita što je, uz relativnu stabilizaciju tržišta, doprinelo smanjenju stope nenaplativih kredita.

3.Važan deo poslovne strategije Eurobank jeste i društveno odgovorno poslovanje. Koje projekte ste realizovali, na koje ste posebno ponosni i na koje oblasti ćete se fokusirati u narednom periodu?

Društveno odgovorno poslovanje smatramo izuzetno važnim i neodvojivim delom svog poslovanja, ali i načinom da doprinesemo zajednici u kojoj uspešno poslujemo već 15 godina. Zato smo tokom godina pokrenuli niz projekata društveno odgovornog poslovanja. U martu 2006. godine pokrenut je sveobuhvatni program korporativne društvene odgovornosti pod nazivom „Investiramo u evropske vrednosti“, i u okviru ovog programa do sada smo uložili 4,5 miliona evra u podršku zdravstvu, ekologiji, obrazovanju, kulturi i inkluzivnom društvu. Posebno smo ponosni na projekat „Veliko srce“ koji već 8 godina sprovodimo zajedno sa „Fondacijom Ana i Vlade Divac“, zahvaljujući kome smo obnovili igrališta i prostorije u preko 40 dečijih vrtića, škola i zdravstvenih ustanova. Takođe smo podržali najbolje maturante srednjih škola iz Srbije i Republike Srpske kroz saradnju sa „Fondacijom za obrazovanje Prestolonaslednika Aleksandra II“.

Od 2014. godine Eurobank je ostvarila saradnju sa fudbalskim klubom Mančester junajted, a u okviru naše saradnje, pomogli smo školu fudbala Ace Kovačevića „KMF Mungosi“ i podržali Sportski savez invalida Srbije koji je prvi put u svojoj istoriji formirao fudbalski tim.

U martu ove godine Eurobank je pokrenula i novi društveno odgovorni projekat „Škola kao nacrtana za vas“, koji za cilj ima poboljšanje uslova za rad i učenje u srednjim ekonomskim školama u Srbiji. Od svake transakcije koju klijenti Eurobanke izvrše svojom humanitarnom karticom odvajaće se određeni deo sredstava za renoviranje učionica, kabineta i kupovinu neophodne opreme, bez dodatnih troškova za korisnike kartice. Raspisan je i nagradni konkurs za dizajn humanitarne kartice namenjen svim učenicima srednjih škola, a najbolji rad biće nagrađen dvonedeljnim usavršavanjem engleskog jezika u Velikoj Britaniji. Ipak, ovaj projekat koji je podržalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, mnogo je više od renoviranja učionica i kabineta, jer će učenicima omogućiti da prva znanja o bankarstvu steknu od naših kolega kao gostujućih predavača, ali i da u praksi dožive kako izgleda njihovo buduće zanimanje ako odluče da rade u bankarstvu.

Naše angažovanje na polju društveno odgovornog poslovanja dobilo je brojna priznanja i nagrade, što nas dodatno motiviše i učvršćuje u nameri da kroz poslovne aktivnosti i posvećenost zajednici u narednom periodu nastavimo da svakodnevno pokazujemo da je Eurobank pouzdan partner srpskom društvu. Kada govorimo o ciljevima Eurobank u Srbiji, želja nam je ostanemo banka prvog izbora za naše klijente, fizička i pravna lica, poslujući s osećajem odgovornosti prema zaposlenima, klijentima i društvenoj zajednici.

13.Svi smo svesni činjenice da rad u bankarskom sektoru nosi sa sobom izuzetno stresne momente. Kako se Vi rešavate svakodnevnog stresa?

Smatram da je u bilo kojoj profesiji neophodno ostvariti dobru ravnotežu privatnog i poslovnog, jer u različitim trenucima u životu, u različitim okolnostima, mogu da posluže kao potpora jedno drugom, umesto da budu sukobljeni. Pronaći pravi balans jeste teško, ali se zato trudim da slobodno vreme provodim sa porodicom i prijateljima, kao i da se posvetim aktivnostima koje mi prijaju i opuštaju me, kao što je rekreativno bavljenje sportom.

14.Kada biste bili u mogućnosti, da li biste nešto promenili u svojoj dosadašnjoj karijeri?

Kao i u svakoj profesiji, i moju karijeru su obeležili brojni momenti – i lepi i teški. Ipak, verujem da su mi takvi trenuci, kao i svi ljudi koje sam tokom godina upoznala, omogućili da rastem i razvijam se kako na profesionalnom, tako i na privatnom planu. Zahvalna sam na životnom putu i putu karijere koji sam do sada prešla, pre svega zato što su me naučili da ne žalim za onim što je bilo, već da s optimizmom gledam na ono što sledi.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista