Vilijam Džejms je rekao jednu mudru misao sa kojom sam saglasan u potpunosti, a to je: „Najveće otkriće moje generacije jeste činjenica da ljudi mogu izmeniti svoj život menjajući svoje mentalne stavove.“. Naš mentalni stav je zasigurno određena prizma kroz koju posmatramo svet oko sebe, međutim nevolja je u tome što mi stvari ne vidimo onakve kakve one jesu već onako kakvi smo mi i kako se osećamo.

Mogu slobodno da kažem da je bar 50% svih problema koji nas okružuju zapravo naša pogrešna percepcija motivisana negativnim stavom. A zašto? Jedno od zasigurno najznačajnijih otkrića savremene psihologije glasi: „Misli su uzrok, a osećanja su posledice“, što znači da je nemoguće imati negativan stav, loše se osećati, biti demotivisan i uplašen, a da pre toga nismo imali negativne misli. Doktor Norman Vinsent Pil je rekao: „Vi niste ono što mislite da jeste, ono što mislite, to ste vi!“. Međutim, nije ni čudo što su mnogi ljudi oko nas depresivni, deprimirani i imaju negativne stavove kada se mediji skoro utrkuju ko će objaviti što više negativnih informacija i ko će to predstaviti na što brutalniji, suroviji ili jeziviji način. Kao što sam u više navrata i napomenuo, i ovde je glavni uzročnik afirmacija straha koju „novi sistem vrednosti“ gotovo vrlo transparentno plasira. Kada su naslovne strane prepune crne hronike, kada su u vestima udarne informacije o nesrećama i katastrofama, onda hteli mi to ili ne, nesvesno usvajamo te strašne slike, one programiraju naš um, a on jednostavno u takvim okolnostima zauzima negativan stav. Za određenu grupu ljudi koji su željni kontrole cilj je ostvaren jer je potpuno logično da ljude koje motiviše i obuzima strah mnogo lakše stavljate pod kontrolu. Postoji jedna zanimljiva izreka Peta Polsona koja ide u prilog priči o strahu, a koja kaže: „Jedina stvar koje bi trebalo da se plašimo jeste sam strah.“

Dakle, stvari koje smo činili tokom života nastale su kao rezultat prethodnog stava koji smo zauzeli. Imajmo uvek u vidu da mi biramo svoj trenutni stav, a on bira posledice svog delovanja. Čarls Svindol, sveštenik, profesor i pisac je rekao jednu vrlo upečatljivu misao: „Čvrsto verujem da je moj život 10% svega onoga što mi se dešava i 90% način na koji ja reagujem na to.“.

Odnosno, nemojmo izgubiti iz vida da su najvažniji oni događaji koji se odvijaju u nama, a ne oni koji se odvijaju oko nas.

Naš stav direktno utiče na našu motivaciju, koja je opet okidač za akcije koje ćemo preuzeti i rezultate koje ćemo ostvariti. Dakle, naši rezultati su krajnja posledica delovanja našeg stava koji smo zauzeli na početku. Imajmo u vidu da negativni stav nismo nasledili. Mi se ne rađamo ni tužni, ni srećni, ni uspešni, ni neuspešni… jednostavno, svi mi na neki način počinjemo svoj život od „nule“, od samog početka.

U svojoj ranoj mladosti mi ne možemo biti potpuno odgovorni za svoje stavove, postupke i odluke koje donosimo. Tada nas uglavnom usmeravaju drugi (stariji ljudi). Međutim, kada pređemo dvadesetu godinu života, mi smo jedini odgovorni za svoje odluke, svoje postupke i stavove koje smo zauzeli.

Izvesno je da ne možemo kontrolisati i uticati na ponešto što nam se dešava, jer to jednostavno nije u našem domenu. Međutim, mi i dalje imamo slobodu izbora kakav ćemo stav zauzeti kao reakciju na te događaje. Dve osobe mogu biti lišene slobode i mogu da kroz rešetke zatvora posmatraju svet, a zbog različitog mentalnog stava jedna vidi đubre i blato, a druga vidi sunce na nebu.

Mentalni stav, na neki način. najbolje će pokazati drugima kakva smo ličnost i kakva je naša svrsishodnost. Naš stav je naše ogledalo. Džon Maksvel, zasigurno jedan od najboljih pisaca i edukatora na temu liderstva, je rekao: „Ko ste i gde ste danas, rezultat je vašeg stava.“.

Osoba sa pozitivnim mentalnim stavom može imati veći konstruktivni uticaj od stotine ljudi kojima dominira negativan stav. Međutim, kao što rekoh, nije teško podleći negativnom stavu kada se „novi sistem vrednosti“ svojski potrudio da mu kreira i sprovodi kontinuiranu medijsku kampanju. U prilog tome, citiraću jednu sjajnu izjavu dr Zorana Đinđića: „U svakoj bašti ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva.“. Dakle, lako je poprimiti negativan stav, međutim, izuzetno je teško živeti sa njim. Svako od nas bez obzira u kakvoj se situaciji nalazi, može navesti bar nekoliko razloga zašto treba da ima negativan stav, pa čak iako u očima drugih njegov život izgleda sjajno.

Međutim, svako od nas uprkos težini situacije u kojoj se nalazi i lošim životnim okolnostima, može naći dominantan motiv i pravi razlog da zadrži pozitivan stav. Pozitivan stav u životu ima kapacitet da od mnogih nedaća i problema stvori novu priliku i novu mogućnost. Sa druge strane, negativan stav ima moć da od svih prilika stvori neprilike i poteškoće.

U kontekstu razjašnjenja pozitivnog stava i optimističnog očekivanja, Episkop Nikolaj je zabeležio sledeće mudre reči: „Šta je optimizam? Stalno verovati da je noć sa obe strane ograđena danom... najveća sreća jeste kada je čovek optimista. Jer nema nikakvog stvaranja bez optimizma“.

Razgovaram sa mnogim ljudima, sarađujem sa mnogo kompanija a kroz edukativna predavanja i poslovne obuke sam imao prilike da upoznam više desetina hiljada ljudi sa područja celog prostora bivše Jugoslavije. Često me pitaju šta treba uraditi da i nama na brdovitom Balkanu bude bolje, a ja sam sve sigurniji i potpuno uveren da su nam optimizam i pozitivan stav očajnički potrebni, a da ih u okruženju jako malo ima. Ako ne zbog drugog, onda zbog nas samih jer dobrobiti su mnoge. Dalaj Lama je rekao: „Izaberi da budeš optimističan, bolje ćeš se osećati.“.

A šta je rešenje?

Skup naših misli formira naš stav, što znači da promena misli iz negativnih u pozitivne za relativno kratko vreme može dati dobre rezultate. Suštinska stvar je da nam dan ne započne sa negativnim informacijama i listanjem naslovnih strana novina koje kao da se takmiče ko će negativnu stvar bolje istaći i pokazati je u što gorem svetlu i smislu. Dakle, klonimo se negativnih informacija, ali i ljudi. U prilog ovoj temi Dostojevski je svojevremeno izrekao zanimljivu misao: „Negativni ljudi su poput duvanskog dima, nemoguće je biti u njihovom društvu, a da se ne usmrdimo.“.

I još nešto, pored izbegavanja negativnih informacija i negativnih ljudi, opet se kao ključno rešenje na odgovor KAKO nameće buđenje dobrote u nama. Okrenite se oko sebe i istražujte. Videćete da na ovom svetu gotovo ne postoji osoba sa negativnim stavom koja je istovremeno puna dobrote. Kada nam život donosi mnogo nevolja, kada naša karijera ide u pogrešnom pravcu, kada nam se čini da na ovom svetu ništa ne možemo da promenimo, i dalje ima nade. U svakom momentu možemo promeniti svoj stav a onda se sve počinje menjati nabolje. Međutim, prava podloga za transformaciju negativnog u pozitivan stav jeste afirmacija onog najpozitivnijeg i najboljeg nama, odnosno buđenje dobrote!

Ključna preporuka

Kada pričamo o stavu, ključna preporuka koju vam mogu dati iskazana je kroz mudru misao dr Vilijama Glasera koji je rekao: „Ako želite da menjate stavove, počnite da menjate ponašanje.“. Pored toga želim da istaknem još jednu važnu stvar, a to je da nam pozitivan stav sam po sebi verovatno neće omogućiti da postignemo sve što želimo, međutim zasigurno nam može pomoći da sve što radimo uradimo bolje nego što bi rezultati bili ukoliko bi naš stav bio negativan. Međutim, imajmo u vidu da nijedan stav nema toliku snagu da zameni našu neaktivnost i nadomesti nedostatak naših veština.

Tekst je priređen po knjizi „ 21 ZAŠTO i samo jedno KAKO“

D. R. Gilberta (Dragiše Ristovskog) direktora i vlasnika D. R. Gilbert centar group-a.

www. drgilbert-centar.com