Kada je reč o Balkanu, najviše zlata poseduje Srbija i to 18,8 tona, a sledi Makedonija na 77. mestu sa 6,9 tona. Na 88. mestu je Slovenija sa 3,2 tone, dok se Bosna i Hercegovina sa 3,0 tone nalazi na 91. mestu, preneli su srpski mediji. Na 98. mestu nalazi se Albanija sa 1,6 tona, dok je na poslednjem, 100. mestu Mongolija sa 1,5 tona. U prvih 100 nema Hrvatske i Crne Gore.

Uviđajući opasnost po zemlju i pre početka Drugog svetskog rata, Savet zemaljske odbrane Kraljevine Jugoslavije donosi odluku da se zlatne rezerve polako sklanjaju iz Beograda. Prvi deo zlatnih rezervi prebačen je u Englesku, u maju 1939. godine. U Englesku je stiglo 980 sanduka u kojima se nalazilo 3.379 zlatnih poluga. Narodna banka Kraljevine Jugoslavije u Londonu je već imala 225 zlatnih poluga, pa je ta rezerva uvećana na 44.886,61 kilogram.

Prema svim raspoloživim istorijskim podacima, uoči puča 27. marta 1941. godine Kraljevina Jugoslavija posedovala je 84.574 kilograma čistog zlata.

Posle početka Drugog svetskog rata, kada se očekivao napad na Englesku, odlučeno je da se zlato hitno prebaci u SAD. U Njujork je iz Engleske transportovan 33.683,51 kilogram zlata. U engleskom trezoru do kraja rata je ostalo 11.203,10 kilograma.Sredinom 1940. godine organizovana su još dva transporta: zlato je povučeno iz Švajcarske i preko Atine upućeno u Njujork (344 sanduka, odnosno 14.168,16 kilograma čistog zlata).

Neposredno pred bombardovanje Beograda, Narodna banka Kraljevine Jugoslavije je kod Federalnih rezervi u SAD imala 41.666 kilograma zlata.Tih dana, tačnije 18. marta 1941. godine, Narodna banka prodala je 20.002 kilograma zlata za 11.225.000 dolara, a novac je deponovan kod Brazilske banke.U trezorima u zemlji ostao je 10.703,41 kilogram: u užičkom podzemnom trezoru 9.611,30 i u Sarajevu 1.089,80 kilograma.

Zlato koje su doneli u Englesku, pučisti od 27. marta 1941. godine, su morali da deponuju u Engleskoj banci. Od toga su isplaćivane plate ministrima i službenicima u njihovim vladama u Londonu. Pučističke vladeimale su na raspolaganju depozit Narodne banke Kraljevine Jugoslavije u banci Federalnih rezervi u Njujorku u iznosu od 24.587.814,08 dolara. Na tom računu posle rata je ostalo neutrošeno svega 662.757,13 dolara. Oni su, u emigraciji, potrošili blizu 20 miliona dolara.

Posle dugogodišnjih istraživanja Reparacione komisije posle Drugog svetskog rata, utvrđeno je da su u vlasništvu FNRJ ostala 49.033 od predratna 84.574 kilograma monetarnog zlata.

Vlast u Vašingtonu je procenila da je konfiskovana imovina njihovih građana u Jugoslaviji vredna 17.000.000 dolara. Inače, stvarna vrednost konfiskovane imovine američkih građana iznosila je između tri miliona i pet miliona dolara. Amerikanci iz jugoslovenskog depozita od 41.666 kilograma monetarnog zlata uzeli sebi 15.649,22 kilograma.Vreme će pokazati da Amerikanci nisu naplatili samo imovinu koju su komunističke vlasti konfiskovale američkim građanima 1948. godine. Pragmatičari kakvi jesu, kao prava trgovačka nacija, oni su naplatili sve ono što su tokom rata, naročito poslednjih godinu-dve, slali kao pomoć.

Uoči sukcesije, bivša SFRJ imala je 46,1 tonumonetarnog zlata. SRJ je pripalo 16,8 tona zlata. Kasnije je 2006. godine Crnoj Gori, po izlasku izDZSCG, isplaćen pripadajući deo od1,2 tone zlata.

Devizne, odnosno, monetarne rezerve Narodne banke Srbije čine:

- potraživanja NBS u devizama na njenim računima u inostranstvu,

- hartije od vrednosti,

- zlato,

- efektivni strani novac, i

- tzv. specijalna prava vučenja i rezervna pozicija kod MMF.

Najveći deo monetarnih rezervi, oko 69 odsto, Srbija danas drži u hartijama od vrednosti evropskih zemalja, poput Nemačke, Francuske, Belgije, Holandije, ali i SAD. U zlatu se drži preko pet odsto rezervi, a NBS tako smanjuje rizik monetarnih rezervi, jer nije dobro svu aktivu držati u istom obliku i na jednom mestu.

Zlato, takođe, štiti od inflacije koja u evrozoni može pojesti prinos koji NBS ostvaruje na hartije u evropskim zemljama. Ovaj plemeniti metal se u Srbiji čuva u obliku zlatnih poluga, zlata na računima centralne banke u inostranstvu i kovanog zlata. Najveći deo je u zemlji, dok se mali deo čuva u inostranstvu.

Centralna banka ga je kupovala isključivo na domaćem tržištu od Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Prema zvaničnoj statistici o proizvodnji plemenitih metala koja se u Boru vodi od 1938. godine, do danas je u RTB Bor proizvedeno oko 160 tona zlata. Zlato koje RTB Bor proizvede ostaje u Srbiji zato što imaju obavezu da sve proizvedene količine prvo ponude NBS, a tek ako bi ona odbila – što se nije nikada dogodilo – moglo bi na berzi da se pojavi borsko zlato.

Procena je da ima 250 eksploatacionih polja na kojima se izvode rudarske aktivnosti, i 100 istražnih polja na kojima rade neke od najvećih rudarskih kompanija iz sveta.Najbogatija nalazišta zlata u Srbiji nalaze se u istočnom delu zemlje, pre svega u okolini Bora, Majdanpeka, Zaječara i Negotina, ali i u okolini Raške i Medveđe.

Nije nikakva tajna da je zlato u Srbiji zanimljivo mnogim stranim kompanijama, ali nema tačnih podataka koliko ih trenutno u našoj zemlji ima.Pretpostavlja se da oko 50 stranih firmi trenutno istražuje nalazišta zlata u Srbiji, kao i da u geološka istraživanja ulažu između 10 i 100 miliona dolara godišnje. Multinacionalne korporacije poput američke korporacije Friport, kanadske Reservoar minerals i britansko-australijske Rio tinta, uložile su u geološka istraživanja u Srbiji tokom poslednje dve godine oko 95 miliona dolara.

Dok strane multinacionalne korporacije buše po Srbiji, procene o resursima i rezervama zlata, bakra, olova i cinka poznate su samo Ministarstvu rudarstva i energetike RS i spadaju u domen poslovne tajne. Upravo zbog toga, procena da Srbija leži na oko 20 tona zlata spada samo u domen nagađanja, ali je nesporno da ga ima i da su najbolji dokaz za to strane kompanije koje iz godine u godinu pristižu u potrazi za plemenitim metalom čija vrednost je trajna.

Da zaista zlata u delovima Srbije ima dokazuje i rudnik Lece u Medveđi, koji slovi za najbogatije nalazište ovog plemenitog metala u Evropi, a koji se već tri puta bezuspešno prodaje. Posle odlaska u stečaj država je već tri puta pokušala da ga proda, ali zainteresovanih investitora nije bilo. Početna cena je sa oko 509,5 miliona dinara pala na 285 miliona dinara, ali ni po toj ceni nije našlo novog kupca. No, to što nema kupca ne znači da se zlato iz ovog rudnika ne vadi, jer je on dat u zakup kompaniji Lifestone Capital iz Dubaija, koja je samo prošle godine iskopala zlato u vrednosti od 50 miliona evra. Treba naglasiti da ova kompanija redovno izmiruje obaveze prema državi, odnosno uredno plaća rentu i sve ostalo na šta se prilikom zakupa obavezala.

Gde je nestalo 45 tona srpskog zlata iz depoa Banke za međunarodna poravnanja – BIS u Bazelu, pitanje je koje je prošle godine pokrenula guvernerka NBS. Međutim, odgovor na enigmu nestanka 45 od 46 tona zlata, koliko ih je bilo u pomenutom trezoru, zapravo je sasvim jasan: Srbija je svoj deo naprosto prodala.

Naime, pomenuto zlato nije pripadalo Srbiji, već svim državama bivše SFRJ, tako da je sukcesijom našoj zemlji (tačnije SRJ) po ključu MMF pripalo 36,52 odsto, odnosno 16,8 tona zlata, što je potvrdila sama NBS. Tih 16,8 tona zlata iz sukcesije bilo je na računu kod BIS-a, a nezavisno od tog zlata, u drugoj polovini 2001. godine, iz naše zemlje je Narodna banka Jugoslavije iznela oko pet tona zlata radi njegove dorade, koje je nakon toga prodala na međunarodnom tržištu. Po navodima medija, sudbina novca od tog zlata ni dan-danas nije poznata, a NBS tvrdi da nadležne službe rade na razotkrivanju njegovih puteva.

Po podacima za jul 2016. godine, NBS je raspolagala sa 18,5 tona zlata, što je ukupno činilo oko 7,5 odsto deviznih rezervi, kažu u NBS. Od toga je oko tone na računu NBS u BIS-u, u Bazelu. To je stanje od 2006, kada je Crnoj Gori isplaćeno 1,2 tone zlata po Sporazumu o sukcesiji. Ostatak deviznih rezervi u zlatučuva se u trezorima NBS.

Odluka Hrvatske narodne banke o prodaji zlata izazivala je kontroverze u javnosti, jer osim što gotovo sve zemlje u svetu drže određenu količinu zlata kao rezervu, prodaja se odvijala 2001. godine, kada je cena bila prilično niska, te je od tada cena zlata višestruko porasla. Cena zlata u vreme kada ga je HNB prodavala kretala se oko 280 američkih dolara za uncu. Sredinom juna 2001. godine, Hrvatska je posle postignutog sporazuma o podeli dela imovine bivše SFRJ, postala vlasnica 13,127 tona zlata pohranjenog u Banci za međunarodna poravnanja u Baselu, koje je knjiženo po njegovoj tržišnoj vrednosti na dan priliva, tj. 13. juna 2001. godine, u iznosu od 114,93 miliona američkih dolara, odnosno 272,35 američkihdolara po unci. Prema podacima iz Godišnjeg izveštaja HNB za 2001. godinu, priliv deviza od prodanog zlata iznosio je 117,31 miliona američkih dolara.Druga prodaja zlata obavljena je 2005. godine po ceni od 496 američkih dolara po unci i Hrvatska je tada ostvarila priliv od 31,15 miliona američkih dolara. Hrvatska danas nema zlatne rezerve, a da se pričekao bolji trenutak za prodaju, Hrvatska bi neuporedivo više zaradila. Za tu lošu odluku niko nije odgovarao, niti se navodno tačno zna ko je doneo tu odluku i pod čijim pritiskom. Spekulisalo se kako je tadašnju prodaju preporučio MMF.

U Kanadi smatraju da postoji bolja imovina nego što je zlato. Kanada je potrošila sve svoje zlatne rezerve. Prvi put od 1935. godine zemlja je ostala bez zlata.Količina zlatnih rezervi u Kanadi bila je u konstantnom padu tokom poslednjih 50 godina. Sredinom šesdesetih, kanadske zlatne rezerve premašivale su 1.000 tona. Do 1985. godine, polovina je prodata. U 2015. godini, rezerve su bile teške oko tri tone, a trenutno zemlja nema ni grama zlata.Iz nadležnog ministarstva poručuju da je sve urađeno planski i da se je ovo dugoročniji potez. Naime, država odavno planira da se oslobodi zlata kao svoje imovine.

Izveštaj Svetskog saveta za zlato pokazuje da su tokom 2013. ukupne rezerve zlata centralnih banaka porasle za gotovo 300 tona. Prema službenim podacima za decembar 2013. godine, ukupne rezerve iznosile su 31.913,5 tona zlata.

Inače,tri četvrtine zlatnih rezervi zemalja u svetu čuvaju se u trezorima američke centralne banke – FED. Sve centralne banke deo monetarnih rezervi drže u zlatu, najčešće u polugama.

Svetska ekonomska kriza i nestabilnost na međunarodnom finansijskom tržištu, uticali su da se investitori, ali i građani, sve češće odlučuju da ulažu u zlato. To je doprinelo da poslednjih godina cena tog plemenitog metala na svetskom tržištu počne da raste. Rast je zabeležen i posle Bregzita(Brexit – odluka Britanaca da napuste Evropsku uniju), jer jeod juna 2016. godine cena zlata skočila za 11 odsto,a taj trend nastavio se i u narednom periodu.

dr Dejan Jovović, Naučni savetnik i redovni član NDES