Opet moram da naglasim, jer ne želim da neko ovo pogrešno protumači, da ja nisam protiv uspeha i da podržavam tezu da je uspeh progresivno ostvarivanje zadatih ciljeva, ali ne po svaku cenu! Po ko zna koji put ću izgovoriti rečenicu koja je jedna od osnovnihporuka ove knjige, a to je: „Ne treba niko da izgubi da bismo mi pobedili!“

Svakako da ja nisam neko ko opravdava tezu da je važno samo učestvovati, naravno da je važno i pobediti! Međutim, bitne su bar dve stvari:

1.Ne moramo baš uvek, svuda i u svemu pokušavati da pobedimo.

2.Cilj nikada ne opravdava sredstvo, jer ako u korenu naših ciljeva ne leži dobra namera, oni dugoročno neće biti održivi.Zakon reciprociteta jednostavno ne oprašta.

A zašto je sve ovo važno? Zato štoje veliki raskorak između svega onoga što nam „novi sistem vrednosti“ nameće kao imperativ i realnih mogućnosti, kao i naših stvarnih potreba,jedanod osnovnih generatora stresa. A šta je ustvari stres? Jedna od osnovnihdefinicija glasi: „Stres možemo definisati kao stanje mentalnog ili emotivnog pritiska“.

Danas gotovo da postoji opšta saglasnost o tome da se stres jednostavno ne može izbeći i da je on sastavni deosvakog uspeha, karijere, života u braku i uopšte mnogih svakodnevnih životnih situacija. Neki stres nazivaju „kugom“ dvadeset prvog veka.

Sa teorijskog aspekta svaki stres podrazumeva postojanje sledeća tri faktora:

1.Stresor– predstavlja svaki događaj ili samo određenu okolnost koja izaziva stres

2.Pojedinac – svaki pojedinac shodno svojim specifičnostima ima različitu percepciju i na različit način doživljava određene događaje, što nam ukazuje na to da su mu i reakcije različite

3.Reakcija – to je često ishitren odgovor pojedinca u vidu različitihfizičkih i psihičkihreakcija, a shodno specifičnostima pojedinca

Zanimljiva je činjenica da se intenzitet stresa značajno uvećava sa većim intenzitetom naših negativnih misli. To znači da ako uspemo da shvatimo odakle stres dolazi i u koliko jetesnopovezansa našim mislima, onda se rađa i mogućnost za otklanjanjem stresa. Možemo konstatovati da je stres društveno prihvatljiv vid mentalne bolesti koji, kao takav, može biti eliminisan jer dolazi iz naših umova.

Ako pođemo od pretpostavke da bi svaki čovek trebalo da bude gospodar svog uma (ako se potrudi), onda je odgovor jasan –mi na neki način možemo kontrolisati stres.

Jedna od najvećih nevoljasa stresom jeste što iskustvo pokazuje da ogroman broj ljudi stres doživljava kao određeni mehanizam koji ne potiče od njih samih, već predstavljanešto što im je spolja nametnuto. Na taj način upadaju u sopstvenu zamku i postaju žrtve stresa. Ako smatramo da je nešto izvan nas, onda mi i ne pokušavamo da ga kontrolišemo jer smo ubeđeni da je to izvan naše moći. A ako i pokušamo da ga kontrolišemo, onda doživljavamo razne frustracije, jer se borimo protiv stvari koje su van našeg domašaja.Međutim, situacija se može promeniti na bolje kada shvatimo da se borimo protiv stvari koje objektivno postoje u našim mislima, a ne van nas samih.

Imajmo u vidu da dokle god nama dominiraju negativne misli, mi ćemo stresu podariti najproduktivniju hranu za njegovu egzistenciju. Stres, dakle, možemo definisati i kao nezdravo psihološko ponašanje.

Međutim, ukoliko istinski želimo da se borimo protiv stresa, moramo prvo razumeti njegovu suštinu. Iako postoji opšte prihvaćeno mišljenje da je glavni pokretač stresa neko vanredno, uznemirujuće stanje sredine u kojoj se nalazimo ili uznemirujuć događaj, to baš nije u potpunosti tako. Tačno je da spoljašnji faktori mogu pogodovati nastanku stresa, stim što je ipak ključni uzrok njegove pojave zapravo naša misao o mogućoj opasnosti i ugroženosti naših osnovnih, egzistencijalnih potreba. Ta misao je koren iz koga se razvija stres, a imajući u vidu da je misao povezana sa disanjem, ta negativna misao o opasnosti direktno remeti disanje. Poremećeno disanje za posledicu ima smanjenje unošenja energije u telo, a može da izazove i smetnje u kretanju iste kroz telo. Budući da zdravlje organizma zavisi direktno od životne energije, ovaj poremećaj, ukoliko traje duže, dovodi do raznih oštećenja organizma i mnogih bolesti.

Treba dodati još jednu zanimljivost, a to je da se u praksi prepoznajudve vrste stresa koje imaju suprotno emocionalno značenje:

1.Eustres – nastaje kao posledica nekog pozitivnog događaja ili doživljaja

2.Distres – nastaje kao posledica neprijatnog događaja

Takođe je važno primetiti da neki ljudi idu u drugu krajnost i stres koriste kao paravan, odnosno opravdanje za sve ono čime nisu zadovoljni u svom životu.

Evo još jedne zanimljivosti: pored toga što stres uništava kvalitet života mnogih ljudi, on nanosi i velike štete u poslovanju. Postoji procena da u Velikoj Britaniji on odnese skoro 10% društvenog bruto dohotka svake godine, a u SAD-u preko milijardu dolara godišnje.

Dakle, negativne posledice stresa su ogromne, a nekih ćemo postatisvesni tek u budućnosti jer je organizam koji je stalno pod stresom prenapregnut i pitanje je vremena kada će doći do „pucanja“, odnosno do ozbiljnih zdravstvenih problema. Danas je stres prilično aktuelna tema i mnogo se priča o njegovim posledicama.Međutim, izuzetno je važno da se vratimo na uzroke. Siguran sam da su jedan od ključnih uzročnikastresa slike o idealnom životu gde je sve lako i sve najkvalitetnije, a koje kreiraju marketinški magovi, mediji, političari, korporacije. A zašto? Jer stvaraju ogroman jaz između onoga što mi jesmo, naših stvarnih potreba i onoga što bi po njima trebali da budemo i da imamo! I pri tom sav taj jaz mi treba da „popunimo“ brzo, a zapravo nas ta brzina lagano ubija!

A šta je rešenje?

Prva stvar koju treba da uradimo jeste da se rešimosopstvenih negativnih misli, odnosno da im ne dozvolimo da dominiraju našim umom. Ako se stres manifestuje kroz negativna osećanja, imajmo uvek u vidu da su ta loša osećanja nastala kao posledica loših misli, jer misli su uzrok osećanja, a osećanja su posledica misli. Promenom misli i dubokim disanjem obezbeđujemo svež priliv energije koja probija blokade u telu.

To nam negde ukazuje da moramo uvesti određene mentalne filtere koji će nas zaštiti od ogromne količine informacija i poruka koje nam „novi sistem vrednosti“ nameće! Druga ključna stvar jeste da prihvatimo da je stres, pre svega, naša reakcija na određene događaje, a ako ne možemo promeniti te događaje, mi i dalje imamo mogućnost da promenimo svoju percepciju. Najbolje je da na stres gledamo kao na nešto što je u nama, a ne kao na nešto što je rezultat spoljašnjeg nametanja, jer samo tada možemo da se protiv njega borimo i da ga na neki način kontrolišemo. Treća preporuka glasi: „Napravimo razliku između problema i teške situacije.“

Prema filozofu Abrahamu Kaplanu, problem je nešto povodom čega možemo nešto preduzeti, a ako ne možemo ništa da učinimo, onda to nije problem. To je teška situacija! Kada određenu tešku situaciju tretiramo kao problem, postajemo sve više frustrirani, depresivni ili gnevni, odnosno nivo stresa raste. U stvari mi tada trošimo ogromnu količinu energije na nešto što ne možemo da rešimo. A ukoliko imamo obrnutu situaciju, pa se prema problemu ponašamo kao prema izuzetno teškoj situaciji, onda odustajemo, dopuštamo problemu da nas nadjača, a sebe vidimo kao žrtvu. I na kraju, četvrta preporuka jeste zapravo možda najbolje univerzalno rešenje za mnoge stvari, pa i za stres, a to je afirmacija dobrote u nama. To je ujedno i ključni odgovor na pitanje KAKO. Kao što sam već rekao, kada dobrota caruje našom dušom, srcem i umom, onda stres gubi svoju podlogu za koju je vezan u nama.

Ključna preporuka

Kada god osetimo stres,setimo se da nas od zadovoljstva deli samo jedna misao! Kako ćemo se osećati zavisi isključivo od naših misli, a ne od okolnosti u kojima se trenutno nalazimo. Naša subjektivna percepcija ne dozvoljava nam da okolnosti vidimo onakvim kakve one u suštini jesu, već onakvim kakvi smo mi!

Kada god pomislimo da smo isuviše opterećeni, da nas stres strašno pritiska, da nosimo veliki teret, setimo se izreke koja kaže: „Najveći teret osećate onda kada nemate šta da nosite.“ Ili da se malo našalimo i citiramo slovačku poslovicu koja kaže: „Dobru krušku najviše tresu.“