Početna > Izdanja > Broj 094 > Edukacija - Dejan Jovović

Deset godina primene CEFTA sporazuma

Ove godine navršava se deset godina od početka primene CEFTA sporazuma. Srbija ove godine na osnovu rotacije predsedava Zajedničkim komitetom CEFTA sporazuma, a glavni akcenat u narednom periodu biće stavljen na unapređenje trgovine kroz ukidanje barijera koje koče veću saradnju, odnosno na jačanje i produbljivanje primene samog Sporazuma. CEFTA sekretarijat i predsedavajući svake godine zajedno organizuju CEFTA nedelju. Ovaj značajni privredni događaj okuplja visoke zvaničnike zemalja u okruženju, predstavnike privrednih komora i relevantnih institucija. U okviru ove manifestacije održava se i Forum privrednih komora CEFTA regiona, kao i sastanak Zajedničkog CEFTA ministarskog komiteta. Manifestaciju CEFTA nedelja čini veći broj susreta i sednica i drugih događaja posvećenih zajedničkim naporima za uklanjanje svih barijera u Regionu, kao i unapređenju privredne saradnje.

Srbija je 19. decembra 2006. godine sa još osam zemalja (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija i UNMIK/Kosovo kao carinska teritorija po Rezoluciji 1244 SBOUN) postala članica CEFTA 2006 (Central European Free Trade Agreement), prvog jedinstvenog multilateralnog Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi (JIE). Sve članice CEFTA sporazuma su otpočele njegovu primenu 22. novembra 2007. godine. Rumunija, Bugarska i Hrvatska su po ulasku u EU istupile iz sporazuma.

CEFTA je sporazum koji sada definiše jedinstvenu zonu slobodne trgovine u JIE, iako samo ime sporazuma opisuje saradnju država srednje Evrope.

Sporazum CEFTA 2006 je zamenio mrežu od 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu JIE koji su bili u primeni od 2001. godine i doprineli liberalizaciji i olakšanju uslova trgovine. On predstavlja izmenjenu i modernizovanu verziju ranijeg CEFTA sporazuma, koji su primenjivale zemlje centralne Evrope.

CEFTA sporazum definiše opšte obaveze koje se odnose na trgovinu svim robama. Opšte pravilo je da će se ukinuti kvantitativna ograničenja i carine i druge dažbine na izvoz i uvoz roba u trgovini među zemljama u Regionu i da se nova ograničenja neće uvoditi. Sporazumom su obrađene tehničke prepreke u trgovini, kao i nove oblasti koje nisu bile tretirane bilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini: trgovina uslugama, investiciona ulaganja, javne nabavke, zaštita prava intelektualne svojine i arbitraža u slučaju spora. Definisana su i operativna pravila o poreklu robe (Aneks 4), saradnja carinske administracije, pravila konkurencije i državne pomoći, kao i pravila o zaštiti.

Srbija je prihvatila da posluje po propisima EU i STO i pre nastanka formalno-pravnih pretpostavki – pune primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno pristupanja STO. Primena CEFTA sporazuma predstavlja osnovu daljih EU integracija zemalja Regiona.

Sporazumom je propisana obaveza za sve potpisnice da će uspostaviti zonu slobodne trgovine, punu liberalizaciju u skladu sa odredbama Sporazuma CEFTA i sa relevantnim pravilima i procedurama STO (najkasnije do 31. decembra 2010. godine). Stupanjem Sporazuma na snagu primenjen je nivo liberalizacije koji je utvrđen bilateralnim sporazumima, uz nemogućnost uvođenja dodatnih fiskalnih i kvantitativnih ograničenja.

CEFTA kao zona slobodne trgovine nije carinska unija koja podrazumeva zajedničku carinsku tarifu, ili zajedničku spoljnotrgovinsku politiku prema trećim zemljama. Carinska unija je ekonomski prostor u kojem se države članice obavezuju sporazumom na ukidanje međusobnih carina ili sličnih nameta i kvantitativnih ograničenja za promet robe, kao i na uvođenje i primenu zajedničke carinske tarife prema trećim zemljama. Carinska unija bi podrazumevala i zajedničko unutrašnje tržište i bližu ekonomsku povezanost. U takvim okolnostima ceo Region bi morao da ima i iste carinske stope kada izvozi u države koje nisu članice carinske unije.

Najvažnije novine novog CEFTA sporazuma u odnosu na ranije bilateralne sporazume koje su od posebnog interesa za privredu su:

  • mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe,
  • uvođenje postupne liberalizacije trgovine uslugama,
  • obaveza izjednačavanja uslova za investiranja u Regionu putem primene pravila STO i obezbeđivanje jednakog tretmana domaćih i investitora iz Regiona,
  • postepeno otvaranje tržišta javnih nabavki i jednak tretman domaćih i dobavljača iz zemalja u Regionu,
  • obezbeđenje zaštite prava intelektualne svojine u skladu sa međunarodnim standardima,
  • poboljšan mehanizam za rešavanje sporova do kojih dolazi u toku primene Sporazuma,
  • obaveza pridržavanja pravila STO, bez obzira na to da li je zemlja članica ili nije.

Kao i ostale članice CEFTA sporazuma, Srbija je u potpunosti liberalizovala trgovinu industrijskim proizvodima, dok postoje samo određena manja ograničenja u prometu nekih poljoprivrednih proizvoda.

Poseban problem u sprovođenju Sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA predstavljaju razne vrste necarinskih barijera, kao što su:

komplikovane procedure na graničnim prelazima: veliko administriranje i neusklađenost rada carine i inspekcijskih službi (sanitarnih, veterinarskih, radioloških),

neusklađenost domaćih standarda i tehničke regulative sa međunarodnim,

nedostatak akreditovanih tela i laboratorija,

nepriznavanje sertifikata o kvalitetu,

nedostatak adekvatne saobraćajne i druge infrastrukture,

korupcija i krijumčarenje.

Privredna komora Srbije od preduzeća prikuplja podatke o necarinskim barijerama na razne načine (ankete, privredni skupovi, direktni kontakt) o kojima obaveštava ministarstvo nadležno za primenu CEFTA sporazuma, odnosno Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija RS. Sve barijere zvanično su evidentirane u bazi podataka CEFTA necarinskih barijera, koju zajedno ažuriraju CEFTA potpisnice. Matrica za necarinske barijere CEFTA sekretarijata postoji od 2009. godine, od kada je zvanično evidentirano preko 100 različitih necarinskih barijera. Među članicama CEFTA, sporazuma dakle, postoje mnoge vancarinske barijere, a u slučaju kršenja propisa sistem zaštite prava nije dovoljno efikasan. U praksi se ovaj sporazum ne poštuje potpuno, jer ga koče necarinske barijere pošto države članice pokušavaju da zaštite sopstvenu privredu.

Srbija, kao dominantan izvoznik hrane u CEFTA regionu, ima najveći interes za otklanjanje barijera u trgovini poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima. Rešenje za brži protok roba do momenta potpune harmonizacije propisa iz oblasti infrastrukture kvaliteta sa direktivama EU treba tražiti u sklapanju sporazuma o međusobnom priznavanju sertifikata.

Posle potpisivanja CEFTA sporazuma, na inicijativu PKS i uz podršku Evrokomora, u Beogradu je 2007. godine konstituisan Stalni Forum privrednih komora CEFTA članica. Cilj ovog Foruma je da se putem međukomorske saradnje i dijaloga pruži podrška privredi ovih članica da maksimiziraju pozitivne efekte stvaranja zone slobodne trgovine u Regionu. Najvažnije razmatrane teme i aktivnosti Foruma su: efekti primene CEFTA, seminari i edukacija, necarinske barijere u regionalnoj trgovini, rešavanje problema nepriznavanja sertifikata o kvalitetu, liberalizacija trgovine poljoprivrednih proizvoda, poreklo robe i dijagonalna kumulacija, sektorsko povezivanje i regionalni klasteri, inicijative za razmatranje zaštite životne sredine u okviru primene CEFTA i dr.

Svedoci smo da CEFTA sporazum, kao dugoročni projekat EU, sve više dobija na značaju u domenu regionalne robne razmene. Pogodnosti bescarinske trgovine, kao i pune liberalizacije sve više koriste sve članice ovog Sporazuma. Trgovina bez granica u CEFTA regionu je od velike važnosti za dobrobit svih privrednih subjekata kako u Srbiji, tako i okruženju.

Prednost CEFTA, kao tržišta ne tako male veličine u evropskim okvirima, je i to što svaku od zemalja Regiona čini atraktivnijim mestom za strani kapital, što u značajnoj meri podiže zainteresovanost ulagača.

CEFTA stvara uslove za harmonizovanu robnu razmenu unutar Regiona i posredno donosi velike pogodnosti, koje se, pre svega, odnose na mogućnosti lakšeg ulaska na susedna tržišta koja su bila teže dostupna.

Ekonomski lider regiona zapadnog Balkana bila je Hrvatska. Ali posle njenog ulaska u EU, Srbija, kao centralna zemlja i najveća ekonomija u Regionu, postala je novi lider. CEFTA tržište je značajno za privredu Srbije, a u ovoj razmeni beleži značajan suficit.

Ubedljivo najvažniji ekonomski partner Srbije je EU, pa potom CEFTA, na koje zajedno otpada preko devet desetina srpskog izvoza i oko tri četvrtine domaćeg uvoza. Tome je doprinela geografska blizina i manji troškovi transporta, ali i slične navike potrošača, tako da susedima prodajemo četiri puta više nego što od njih kupujemo.

CEFTA sporazum je dao dobre rezultate, pa zemlje članice tri četvrtine spoljnotrgovinske razmene obave međusobno. U proteklih deset godina trgovinska razmena Srbije sa CEFTA članicama povećana je dva i po puta, a zemlje centralne Evrope su drugi trgovinski partner, posle EU.

Struktura robne razmene CEFTA regiona dominantno je zasnovana na proizvodima niže faze prerade (sirovine, polufabrikati) i manjoj meri gotovim proizvodima sa niskom dodatom vrednošću (razmenu, uglavnom, čine prehrambeni proizvodi).

U strukturi razmene uglavnom dominiraju proizvodi crne i obojene metalurgije, hemijske industrije, poljoprivrede i prehrambene industrije, električna energija i dr. U izvozu Srbije najviše su zastupljeni: električna energija, proizvodi od gvožđa, šećer, toplovaljani proizvodi, pivo, bezalkoholna pića, kukuruz, hartija, karton, lekovi, ulje od suncokreta, preparati za ručno pranje rublja i posuđa, brašno, keramički crepovi, mineralna voda, goveda i dr. U uvozu su: električna energija, koks, toplovaljane šipke, laka i teška ulja, lekovi, žica, mrki ugalj i lignit, drvo, cigarete, paradajz, propan, butan, sirovi aluminijum, urea i dr. Suficit je pre svega rezultat većeg izvoza poljoprivrednih proizvoda u ove zemlje.

U 2016. godini Srbija je najviše izvozila u CEFTA region bezalkoholna pića, ulja od nafte i proizvode od žitarica, a uvozila čelik, ugalj i lekove.

Od svih članica Srbija ima najveću razmenu sa CEFTA regionom.Pre deset godina trgovinska razmena Srbije sa zemljama CEFTA iznosila je 1,8 milijardi evra, a sada iznosi 2,8 milijardi evra, dok je suficit bio 1,1 milijardu evra, a danas je 2,1 milijardu evra. Srbija je prošle godine četiri puta više izvezla u te zemlje nego što je uvezla.

Članice CEFTA sporazuma su vrlo važno tržište za našu zemlju, i to posebno BiH, Crna Gora i Makedonija, s kojima se obavlja najveći deo razmene i ostvaruje suficit. Razmena roba Srbije sa članicama CEFTA sporazuma iznosi oko 3,7 milijardi dolara.

Koliko CEFTA sporazum znači za Srbiju govori podatak da ona više izvozi u BiH nego što zajedno izvozi u SAD, Rusiju i Kinu i tri puta više nego u Francusku. U Crnu Goru izvozimo više nego u Slovačku i Češku zajedno, više nego u Tursku i Bugarsku, a u Makedoniju dva i po puta više nego u SAD. Sve zemlje CEFTA sporazuma su povećale izvoz, ali je on u proseku između 30 i 40 odsto njihovog BDP-a, dok je poželjan nivo bar 50 odsto BDP-a, što pokazuje da još nijedna od zemalja u regionu nije iskoristila pre svega svoj izvozni potencijal. Zato je plan da se međusobna trgovina dodatno liberalizuje i ubrza i da se povećaju međusobne investicije, koje su relativno skromne.

Trgovina robom u CEFTA regionu je potpuno liberalizovana, kao i tržište javnih nabavki, dok se liberalizacija trgovine uslugama očekuje o ovoj godini. Tehnički pregovori o liberalizaciji trgovine uslugama završeni su u decembru prošle godine.Srbija ostvaruje suficit u trgovini uslugama sa zemljama CEFTA sporazuma, pa je u 2015. godini vrednost izvoza dostigla 555 miliona evra, dok je uvoz iznosio 302 miliona evra.Udeo usluga u privredama zemalja CEFTA je 60-70 odsto BDP-a.

Trebalo bi da usaglasimo i dodatni Protokol 5 o olakšavanju trgovine, da smanjimo čekanja na granici, da uradimo više na usklađivanju rada carinskih službenika i priznavanju dokumenata. Ovim Protokolom bi se izbegle vancarinske barijere i sprečilo bi se da roba danima čeka za prolaz iz jedne u drugu zemlju. Treba da ujednačimo rad carinskih službi, radno vreme, omogućimo priznavanje dokumenata i sertifikata, a sve u cilju izbegavanja čekanja na granici. Radi se o čitavom nizu konkretnih koraka u okviru Protokola 5 koji je usaglašen, a u martu ove godine bi trebalo da bude usvojen na Zajedničkom komitetu CEFTA, a onda svaka od šest zemlja treba da ga ratifikuje u svom parlamentu.Očekuje se da bi taj Protokol ove godine mogao da stupi na snagu.

Radi se i na liberalizaciji trgovinskih usluga, ali i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, kako bismo olakšali mobilnost radnika u oblasti zdravstva, građevine, usluga.Rešavanjem Protokola 6 uspostaviće se standardi o priznavanju kvalifikacija, što će omogućiti funkcionisanje slobodnog tržišta radne snage, a radiće se i na ubrzavanju rešavanja sporova.

U okviru CEFTA sporazuma je šest učesnica zapadnog Balkana proširilo svoja lokalna tržišta u jedno veće od oko 20 miliona ljudi. Učešće u CEFTA sporazumu je imalo značajan pozitivan efekat na trgovinske tokove za šest zemalja sporazuma, povećavši izvoz unutar regiona za oko 75 odsto.

Uspostavljanje područja slobodne trgovine doprinelo je ekonomskom razvoju i unapređenju regionalne saradnje. CEFTA je učesnicima sporazuma dala znatnu, ali ne i dovoljnu pokretačku snagu za ostvarenje lakše tranzicije i pristupanje EU. Uopšteno gledano, ekonomije zapadnog Balkana su i dalje slabo integrisane u svetsku trgovinu.

Saradnja prema CEFTA sporazumu donela je korist svim stranama i svi su izrazili jasno opredeljenje za dalje produbljivanje integrisanja. Većina članica CEFTA sporazuma doživljava ovu ekonomsku zajednicu samo kao tranzicionu fazu na putu ka EU i uglavnom sledi sopstvene interese u nastojanju da u što kraćem periodu dođu do EU.

CEFTA je, na neki način, mala igraonica priključenja EU, gde bi sve zemlje zapadnog Balkana trebalo da se pripreme za obaveze koje podrazumeva članstvo u EU. Zajedničko tržište ekonomski sličnih zemalja može da posluži kao poligon za testiranje spremnosti da se uđe u otvorenu tržišnu utakmicu koja vlada na tržištu EU.

Treba ukazati na potrebu dosledne, potpune i efikasne primene CEFTA sporazuma. Bescarinska trgovina i ujednačavanje uslova poslovanja, u skladu sa pravilima STO i standardima EU, doprineće povećanju proizvodnje, trgovine i zaposlenosti, širem asortimanu roba, većoj konkurentnosti i značajnijem prilivu investicija u Region, kao i opštem ekonomskom razvoju.

Jedan od oblika borbe protiv globalne krize može i treba da bude unapređenje regionalne ekonomske saradnje. CEFTA sporazum je jedna od retkih regionalnih inicijativa koja je posle deset godina primene u praksi donela konkretan i opipljiv rezultat.

dr Dejan Jovović, naučni savetnik i redovni član NDES-a


Berza

investicioni fondovi

kursna lista