Početna > Izdanja > Broj 090 > Poslovna misao - Piter Til

Piter Til

Od nule do jedan: Beleške o startup kompanijama, ili Kako izgraditi budućnost

„Oko koje važne činjenice se veoma malo ljudi slaže sa Vama?“ „Svaki trenutak u poslovanju događa se samo jednom. Sledeći Bil Gejts neće napraviti operativni sistem; sledeći Lari Pejdž ili Sergej Brin neće napraviti pretraživač; A sledeći Mark Zakerberg neće stvoriti društvenu mrežu. Ako kopirate ove ljude, to znači da ne učite od njih. Lakše je iskopirati model nego napraviti nešto novo: ako radimo nešto što već znamo da radimo, vodimo svet od 1 do n, dodajemo još nečega što je već poznato. Ali svaki put kada stvorimo nešto novo, prelazimo od 0 do 1. Čin stvaranja je jedinstven, kao i momenat stvaranja, a kao rezultat nastaje nešto novo i čudno.“ Piter Til, Od nule do jedan: Beleške o startup kompanijama, ili Kako izgraditi budućnost (Zero to One: Notes on Startups, or How to Build the Future)

Knjiga Od nule do jedan: Beleške o startup kompanijama, ili Kako izgraditi budućnost, koja je objavljena 2014. godine, predstavlja sređene beleške, sa pridodatim novim idejama, sa predavanja koje je g. Til držao na Stanfordu 2012. godine. Student i koautor Blejk Masters hvatao je beleške na tim predavanjima i one su maltene postale legendarne.

Koliko su njegove ideje i preporuke sveobuhvatne, toliko su i konkretne i izvodljive. Od idealne veličine upravnog odbora startup kompanije, do budućnosti čovečanstva, Til malo toga zadržava za sebe i uglavnom uspeva da svu ovu teoriju upakuje u praktičan, skladan pogled na svet.

Od nule do jedan je više od običnog priručnika za preživljavanje startup kompanija. Priče o uspesima kompanija koje su preživele zapravo nisu slične, baš kao što svaki pojedinac ima jedinstvene osobine koje mu mogu pomoći da uspe; kako to Piter Til kaže, sve srećne kompanije se razlikuju. Čitanje priče g. Tila o stvaranju PayPal-a nikoga neće učiniti sledećim velikim preduzetnikom, ali njegove beleške o startup kompanijama i tehnološkoj industriji uopšte pružaju dobar uvid u tržište koje svojim učesnicima obezbeđuje veliko bogatstvo (samo pogledajte primer poređenja profitne marže kompanije Google i američkih aviokompanija: kompanija Google je 2012. godine imala prihod od 50 milijardi dolara (nasuprot 160 milijardi dolara prihoda aviokompanija), od čega je 21% bio profit - preko sto puta više od profitne marže avionske industrije).

Kao što to naslov prigodno nagoveštava, glavna tema knjige je to da ambiciozni ljudi treba da teže stvaranju novina koje mogu umnogome da unaprede čovečanstvo. Treba da stvaramo nešto novo i jedinstveno, i to tamo gde je do tad bila nula, a ne da prelazimo od 1 do n (ili čak od n-1 do n). Google, Facebook, SpaceX i PayPal su najpoznatiji primeri prelaska od 0 do 1. Primeri prelaska od n-1 do n uključuju veliki broj kompanija za unapređenje poslovanja putem tehnologije koje su nastale poslednjih godina, kao i restorana, agencija za konsalting i advokatskih kancelarija. Na osnovu skorije prošlosti, Til tvrdi da je svet (a pogotovo SAD) zaglavljen u začaranom krugu razmišljanja po principu od n-1 do n, zasnovanom na specifičnom pogledu na budućnost. On deli stavove sveta prema budućnosti u četiri kategorije, pomoću dve ose - neodlučnost nasuprot odlučnosti i optimizam nasuprot pesimizmu. Prema odlučnom pogledu, mi možemo da utičemo na budućnost, dok je prema neodlučnom pogledu sve manje-više prepušteno sudbini. Možete biti ili optimistični ili pesimistični u oba pogleda.

Til kaže da je Amerika od osamdesetih godina prošlog veka u nelagodnom stanju neodlučnog optimizma - i dalje se smatra da će budućnost biti bolja od sadašnjosti, ali se ne zna kako će se to dogoditi.

O Evropljanima on kaže: „Svaka kultura ima mit o degradaciji od nekog zlatnog doba, i skoro su svi narodi tokom istorije bili pesimisti. Pesimizam i dan danas preovladava u velikom delu sveta. Neodlučni pesimista vidi mračnu budućnost, ali ne zna šta da uradi povodom toga. To je opis Evrope od ranih sedamdesetih, kada je kontinent podlegao neusmerenoj struji birokratije. Danas je cela evrozona u usporenoj krizi, i niko nema kontrolu. Evropska centralna banka predstavlja puku improvizaciju: Ministarstvo finansija SAD na dolaru štampa reči „Verujemo u Boga“; Evropska centralna banka bi na evru mogla da štampa „Guramo probleme pod tepih“. Evropljani prosto reaguju na događaje onda kada se oni dogode i nadaju se da se stanje neće pogoršati.“

Til započinje svoju knjigu kontradiktornom premisom da živimo u vremenu tehnološke stagnacije, iako to ne primećujemo jer smo previše zaokupljeni svetlećim telefonima. Informaciona tehnologija je brzo napredovala, ali nema razloga da se progres ograniči na kompjutere ili Silicijumsku dolinu. Progres se može dostići u bilo kojoj industriji ili oblasti poslovanja. On potiče od najvažnije veštine koju svaki lider mora da savlada: imati sopstveno mišljenje.

Na samom početku knjige, Til daje svoj odgovor na glavno pitanje: „Oko koje važne činjenice se veoma malo ljudi slaže sa Vama?“ (i pitanje koje proističe iz ovog: Koju važnu kompaniju još niko nije stvorio?). On na ovo pitanje odgovara po binarnom principu i u debati „globalizacija protiv tehnologije“ staje na stranu tehnologije.

Til često podseća na karakteristike „velikih kompanija“ i na važnost istrajnosti i stvaranja vrednosti u pretrpanom svetu (i što je još važnije, grabljenja te vrednosti).

Među idejama koje autor predstavlja, verovatno najsnažnije i najkontroverznije jeste njegovo veličanje monopolističke moći. Na neki način, kompanije koje su dovoljno moćne da pomeraju tržišta i da imaju jak uticaj na tehnološki razvoj definitivno su se utvrdile kao monopolistički igrači; one samo pronalaze načine da ne ispadnu negativci. Međutim, sa druge strane se nalaze bistri mladi umovi koji imaju nove planove za menjanje sveta nabolje, a koji nailaze na mnogo veće izazove kada žele da plasiraju svoje ideje i vremenom pređu od 0 do 1. Možda bi nove startup kompanije trebalo da urade upravo to. Umesto što pokušavaju da nađu nišu na monopolističkom tržištu, startup kompanije treba da dođu do potpuno drugačijih ideja - ne samo ideja za poboljšanje postojećih proizvoda.

Još jedan zanimljiv uvid daje i Tilovo tumačenje fenomena ostvarivanja visokih profita u IT sektoru. Pored toga što veliki broj tehnoloških kompanija nema gotovo nikakva opipljiva sredstva, takve kompanije vrednuju se znatno više u odnosu na njihove osnovne vrednosti. G. Til objašnjava kako ove kompanije nisu uspele da odgovore na važna pitanja koja se tiču projektovanja, vremena, distribucije, ljudi, itd.

Druga polovina knjige pretežno predstavlja pregled toga šta funkcioniše, a šta ne kada pokušavate da uradite nešto toliko odvažno kao što je podizanje sveta sa 0 na 1. To najbolje prikazuje Tilovih sedam važnih pitanja koja startup kompanija mora sebi da postavi kako bi došla do uspeha: 1. Pitanje projektovanja Možete li da stvorite revolucionarnu tehnologiju, a ne samo postepena poboljšanja? 2. Pitanje vremena Da li je sada pravo vreme da pokrenete svoj posao? 3. Pitanje monopola Da li počinjete sa velikim udelom na malom tržištu? 4. Pitanje ljudi Da li imate pravi tim? 5. Pitanje distribucije Da li ste u stanju ne samo da stvorite, već i da isporučite svoj proizvod? 6. Pitanje izdržljivosti Da li ćete za 10 ili 20 godina moći da odbranite svoje mesto na tržištu? 7. Pitanje tajne Da li ste prepoznali jedinstvenu priliku koje ostali nisu svesni?

Nakon čitanja knjige i prolaženja kroz ovih sedam pitanja, možda bi se ponovo trebalo zapitati: „Oko koje važne činjenice se veoma malo ljudi slaže sa Vama?“ Jer živimo u svetu čije granice još uvek nisu istražene do kraja, u kom je ostalo još toga što treba stvoriti.

Piter Andreas Til (rođen 11. oktobra 1967.) je nemačko-američki preduzetnik, kapitalista i menadžer hedž fonda. Til je osnovao PayPal zajedno sa Maksom Levčinom i Ilonom Maskom i bio njegov generalni direktor. On je takođe suosnivač i predsednik kompanije Palantir. Til je prvi spoljni investitor Facebook-a, popularne društvene mreže, u kojoj je 2004. kupio udeo od 10,2% za 500.000 dolara, i član je upravnog odbora ove kompanije.

Til je predsednik globalnog makro hedž fonda Clarium Capital koji upravlja imovinom od 700 miliona dolara; rukovodeći partner investicionog fonda Founders Fund koji upravlja imovinom od 2 milijarde dolara; suosnivač i predsedavajući komiteta za investicije Mithril Capital Management; suosnivač i predsednik Valar Ventures.

Til se 2011. godine našao na 293. mestu Forbs 400 liste, sa neto vrednošću od 1,5 milijardi dolara od marta 2012. Našao se na 4. mestu Forbsove Midas liste za 2014. godinu, sa 2,2 milijarde dolara.

„Hteli smo leteće automobile, a umesto toga dobili smo 140 karaktera“.

„Najuspešniji preduzetnici znaju sledeće: poslovanje svake uspešne kompanije zasnovano je na dobro skrivenoj tajni. Odlična kompanija je zavera čiji je cilj da promeni svet; kada podelite svoju tajnu, onaj s kim ste je podelili takođe postaje zaverenik.“

„Studenti elitnih univerziteta samouvereno se penju sve dok ne dođu do lestvice na kojoj nailaze na konkurenciju dovoljno intenzivnu da pogazi njihove snove. Visoko obrazovanje je svet u kom se ljudi koji su u srednjoj školi imali velike planove zaglave u žestokim borbama sa svojim jednako pametnim vršnjacima oko konvencionalnih karijera, kao što su konsalting za menadžment ili investiciono bankarstvo. Studenti (ili njihove porodice) plaćaju enormne školarine od nekoliko stotina hiljada dolara koje nastavljaju da nadmašuju inflaciju, i to kako bi stekli privilegiju da budu pretvoreni u konformiste. Zašto to sebi radimo?“

„Kupci neće mariti za određenu tehnologiju ukoliko ona ne može da reši specifičan problem na superioran način. A ukoliko ne možete da monopolizujete jedinstveno rešenje za malo tržište, bićete suočeni sa nemilosrdnom konkurencijom.“

„Na početku romana Ana Karenjina, Tolstoj primećuje: „Sve srećne porodice liče jedna na drugu; svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.“ U poslu je obrnuto. Sve srećne kompanije su različite: svaka ostvaruje monopol rešavajući jedinstven problem. Sve propale kompanije su iste: nisu uspele da prestignu konkurenciju.“

„Najvrednije kompanije u narednim decenijama osnovaće preduzetnici koji teže da osposobe ljude, a ne da ih učine zastarelima.“

„KREATIVNI MONOPOL podrazumeva nove proizvode koji su korisni svima, kao i održivu dobit za njihovog tvorca. Konkurencija znači da nema nikakve dobiti, da ne postoji nikakva značajna razlika i da dolazi do borbe za opstanak.“

****

„Čak i u Silicijumskoj dolini, gde je inženjering veoma zastupljen, trenutno je najvažnije osnovati „jednostavnu startup kompaniju“ koja može da se prilagođava i razvija u sredini koja se neprekidno menja. Buduće preduzetnike uče da se ništa ne može znati unapred: treba da slušamo želje kupaca, da napravimo samo minimalni održivi proizvod i ponavljanjem toga dođemo do uspeha. Ali jednostavnost je metodologija, a ne cilj. Malim promenama postojećih stvari možete dostići lokalni maksimum, ali ne i pronaći globalni maksimum. Mogli biste da napravite najbolju verziju aplikacije pomoću koje može da se naruči toalet papir preko mobilnog telefona. Ali ponavljanjem, bez smelog plana, nećete stići od 0 do 1. Kompanija je najčudnije mesto za neodlučnog optimistu: zašto biste očekivali da vaš posao uspe, ako nemate plan kojim ćete taj uspeh postići? Možda je darvinizam dobra teorija u drugim kontekstima, ali kada su u pitanju startup kompanije, pametan dizajn je najbolje rešenje.“

****

„Neodređeni stavovi o budućnosti pokazuju šta je u današnje vreme najnefunkcionalnije u svetu u kom živimo. Proces je važniji od sadržaja: kada ljudi nemaju konkretne planove koje treba da ostvare, oni koriste formalna pravila kako bi sačinili portfolio raznovrsnih opcija. To opisuje današnje Amerikance. U osnovnoj školi nas podstiču da se bavimo vannastavnim aktivnostima. U srednjoj školi se ambiciozni učenici još više trude da deluju sposobno u svim oblastima. Kada učenik konačno stigne do fakulteta, proveo je deceniju stvarajući neverovatno raznolik CV kako bi se spremio za potpuno nepoznatu budućnost. Bilo kako bilo, spreman je — ni za šta posebno.“


Berza

investicioni fondovi

kursna lista