Umesto da daju korisnicima da ispunjavaju složeni formular, omogućili su im da svojim mobilnim telefonom fotografišu W-2 poreske obrasce. Na osnovu te jedne fotografije preduzeće je razvilo tehnologiju za sastavljanje i predaju većine obrazaca za povrat poreza. U poređenju s klasičnim zamornim postupkom prijave poreza, novi proizvod – nazvan SnapTax – nudi čarobno iskustvo. Od svojih skromnih početaka SnapTax je izrastao u značajnu priču o uspehu startup-a. Njegovo lansiranje na nacionalnom nivou 2011. godine pokazalo je da ga korisnici obožavaju, sa više od 350.000 preuzimanja u prve tri nedelje.

To je upravo takva neverovatna inovacija kakvu biste i očekivali od novog startup-a. Međutim, ime ovog preduzeća moglo bi da vas iznenadi. SnapTax je razvio Intuit, najveći američki proizvođač finansijskih, poreskih i računovodstvenih alata za fizička lica i mala preduzeća. Sa više od 7.000 zaposlenih i s milijardama godišnjeg prihoda, Intuit nikako nije tipičan startup.

Ni tim koji je stvorio SnapTax ne izgleda kao neka arhetipska slika preduzetnika. Ne rade iz garaže, niti se hrane jeftinom dostavom. Njihovom preduzeću ne nedostaje sredstava. Dobijaju punu platu i povlastice. Svaki dan dolaze u normalnu kancelariju. Pa ipak, oni su preduzetnici.

Priče kao što je ova nisu ni izdaleka toliko uobičajene u velikim korporacijama koliko bi trebalo da budu. Na kraju krajeva, SnapTax je direktni konkurent jednom od Intuitovih glavnih proizvoda: softveru TurboTax, sa svim raspoloživim mogućnostima.

Preduzeća poput Intuita obično zapadnu u zamku opisanu u Inovatorovoj dilemi Klejtona Kristensena: jako su dobre u stvaranju inkrementalnih poboljšanja postojećih proizvoda i usluživanju postojećih korisnika, što Kristensen naziva „održivom inovacijom”, ali imaju poteškoća sa stvaranjem prodornih novih proizvoda – „ometajuća inovacija” – koji mogu da stvore nove održive izvore rasta.

Izuzetan deo priče o SnapTaxu govori o onome što su mi vođe tima rekle kad sam ih pitao da mi objasne svoj neočekivani uspeh. Jesu li angažovali vrhunske preduzetnike izvan preduzeća? Ne, sastavili su ekipu od zaposlenih u Intuitu. Da li su imali problema sa stalnim petljanjem viših menadžera, što je prepreka timovima za inovaciju u mnogim preduzećima? Ne, njihovi direktori su im omogućili „ostrvo slobode” na kome su mogli da eksperimentišu koliko je potrebno. Jesu li imali ogromnu ekipu, veliki budžet i gomile dolara za marketing? Ne, počeli su s timom od pet osoba.

Ono što je timu SnapTaxa omogućilo inovativnost nisu bili njihovi geni, sudbina niti horoskopski znakovi, nego proces koji je svesno podržavao Intuitov viši menadžment. Inovacija je spontana, decentralizovana i nepredvidiva, ali to ne znači da njom ne može da se upravlja. Može, ali da bi se to učinilo, potrebna je jedna nova upravljačka disciplina koju treba da savladaju ne samo preduzetnici koji pokušavaju da stvore nešto novo i veliko, nego i oni koji ih podržavaju, finansiraju i nadgledaju. Drugim rečima, kultivisanje preduzetništva je dužnost višeg menadžmenta. Danas najsavremenije preduzeće, kao što je Intuit, može da se pozove na primere uspeha poput SnapTax-a, zbog toga što je prepoznalo potrebu za novom paradigmom menadžmenta. To je spoznaja koja se stvarala godinama.

Članak je deo knjige „Lean Startup”