Kako u poslovanju, tako i u životu, ovo predstavlja glavnu, osnovnu dilemu svakog čoveka. Budući da je u semenu svake biljke, čoveka, bića, kodiran rast i razvoj, promene i unapređenje postojećeg jeste naša duboka unutrašnja potreba. Promena, rast i razvoj su prirodni procesi kojima se često u strahu od greške, poraza, neuspeha ili kritike, opiremo. Uvođenje promena na silu, ali i opiranje onim prirodnim, jednako donose bolna iskustva. Kako da se usaglasimo da lako prepoznamo potrebu za menjanjem i kako da je što efikasnije sprovedemo? Sigurni znaci da je promena neophodna su stagnacija, ponovljena greška ili problem bilo koje vrste.

Mene, kao buntovnika i radoznalu osobu oduvek su privlačile nove stvari, nova učenja i, naravno, novi ljudi. Kao između čekića i nakovnja, kako se to slikovito kaže, lomila bih se između želje i straha. U početku bi želja odnosila pobedu, a kasnije, s greškama i iskustvima, strahovi su preuzeli vođstvo. Posle jedne potpune blokade i prinudnog novog početka, shvatila sam da moram mudrije. Mala digresija - pročitala sam jutros: „Mnogi se više brinu zbog propuštenog poziva nego zbog propuštenog života“- autor ove misli je Bojan Ljubenović. Dakle, kada sam se zabrinula zbog propuštanja života, započela sam najznačajniju promenu, korak po korak, prepoznavala strahove i prevazilazila ih.

Da, vidite, postoje tu dva bitna koraka – prepoznati strahove i prevazići ih. Nekada je za ovo prvo potrebno mnogo vremena, a onda želja, unutrašnji jak poriv i svakako znanja, pomognu u brzom realizovanju ovog drugog. A nekada samo prepoznavanje se desi brzo, ali je suočavanje sa strahovima i pobeda nad njima dugotrajan proces. Zašto? Jer nas razna iskustva, sopstvena i tuđa, na tom putu sapliću. Sigurno ste čuli, a verovatno i izgovorili onu rečenicu da pametan čovek uči na tuđim greškama, a budala na svojim. I ja sam je, naglas ili u sebi, često koristila kao još jedan od načina da uputim kritiku, i to najčešće sebi. Dok mi jednog dana neko na seminaru nije, znalački i s dramskim patosom, saopštio tu mudrost. Odmah sam zapitala da mi daju broj telefona tog pametnog, htela bih da ga nešto pitam. Naravno, čovek se zbunio i mucajući rekao kako se to tako kaže. Nastao je smeh. Suočili smo se sa tim koliko često ponavljamo tuđe reči, ne razmišljajući o njima i da one ne moraju biti tačne a ni istinite. Rekoh kako stalno slušam o tom pametnom, ali niko nikada da me upozna sa njim. Nasuprot tome, upoznala sam veliki broj mudrih ljudi koji su preko različitih, čestih grešaka, postigli mudrost, iskustvo i uspeh.

Grešeći i učeći, otkrivala sam da sam ozbiljan tradicionalista - da uživam u istrajnosti, negovanju, poštovanju i pouzdanosti onog što je izdržalo test vremena. I kako sad povezati prirodnu potrebu za novim, i prirodnu potrebu za proverenim?

U oblasti kojom se bavim, pre nekog vremena, najavljivan je jedan poseban seminar jednog od vrhunskih svetskih predavača i motivatora. U najavi je rečeno da će saopštiti nešto revolucionarno. Čekala sam do duboko u noć da bih čula da je to novo, nešto o čemu ja predajem već sedamnaest godina. Nadenuo je toj staroj pojavi novo ime i pokrenuo marketinški talas. Verovatno je za nekoga to bilo revolucionarno i novo, ali za mene je on u tom trenutku izgubio kredibilitet. Sigurna sam da zna da je to odavno kršteno i da je njegov novitet čista glupost. Ali ona se prodaje. Videćemo dokle.

Tu bi eksperti za pravljenje novca bili zadovoljni, čestitali bi na ideji, no, iz mog ugla, to miriše na podvalu. Uverena sam da je za dobar, trajan i uspešan posao, potrebno nešto više od trenutnog prihoda i senzacionalizma. Ne morate se saglasiti. Na kraju krajeva, svako bira svoj put i način. Inovacije se i uvode radi stvaranja novog profita, ali do njih se dolazi prvenstveno da bi se zadovoljila neka potreba. Po mom uverenju, novac dolazi kao rezultat zadovoljenja neke istinske potrebe. Uglavnom su svi pronalazači polazili od toga šta bi oni voleli, šta je ono sto bi njima olakšalo i ulepšalo život, šta bi njima prijalo.

Ukoliko se to poklopi sa potrebama većeg broja ljudi, uspeh je tu. U tom maštarenju, smišljanju, kada se uključi kreativnost, po pravilu se aktivira i intuicija. A ja volim da ponovim i podvučem, da kada u donošenju odluke koristimo i logičko-racionalnu i kreativno-intuitivnu hemisferu, dakle, kad svoj mozak integralno stavimo u pogon, od pet odluka, sudova ili ideja, četiri su ispravne i vode ka napretku.

Pravovremenost u uvođenju novina je veoma važna. Za neke projekte i promene, znam da sam požurila i da je tek sada, tržište spremno za njih. No, veoma svesno ostavljam to u prošlosti, tešeći se time da je nekada dovoljna satisfakcija biti pionir i krčiti neke nove staze.

Nekada je dovoljno da stari proizvod stavimo u novo pakovanje, podešeno potrebama klijenata. Tako je jedan proizvođač kafe, pored standardnih pakovanja od po sto i dvesta grama, napravio veća, ali i manja pakovanja. I svi zadovoljni - proizvođač, kupci i prodavci.

Postoji jedna promena koja se desila u poslednjih dvadesetak godina za koju mislim da je svi moramo usvojiti. To je približavanje kupcu, dostupnost proizvoda i komunikacija sa sopstvenom publikom. Sticanje i čuvanje njihovog poverenja, pretvaranje konzumenata u neku vrstu članova (ili kako se to popularno kaže fanova) i negovanje odnosa sa njima, postalo je važnije od samog proizvoda i marketinga. Oni, zadovoljni, predstavljaju najbolju reklamu i najprecizniji izvor informacija - koje novine treba da uvedemo.