Početna > Izdanja > Broj 089 > Intervju - Čila Ihas

Čila Ihas, predsednica Izvršnog odbora UniCredit Bank Srbija a.d.

15 godina lojalni klijentu

UniCredit Bank Srbija a.d. je članica UniCredit-a, jedne od vodećih finansijskih grupacija u Evropi i najveće međunarodne bankarske mreže u regionu Centralne i Istočne Evrope (CIE), koja posluje u 16 zemalja i sa više od 141.000 zaposlenih i približno 7.800 ekspozitura uspešno uslužuje milione klijenata. UniCredit Bank Srbija beleži 2015. godinu kao jednu od najuspešnijih poslovnih godina od kada posluje u Srbiji. Potvrđena je pozicija broj tri na tržištu kada je u pitanju ukupna aktiva, a prvi put je i zabeleženo dvocifreno tržišno učešće, iznad 10%.

Istovremeno, liderska pozicija banke kada su u pitanju efikasnost i produktivnost je dodatno ojačana što je dovelo do rasta tržišnog učešća kada su u pitanju i svi drugi relevantni parametri. Ukupan neto profit UniCredit Bank u 2015. godini dostigao je 6,37 milijardi dinara, i zabeležen je rast od 16% u poređenju sa prethodnom godinom. Istovremeno je banka nastavila da dokazuje svoju posvećenost srpskom tržištu, što se manifestuje rastom bilansa stanja za 16% u odnosu na 2014. godinu, na iznos od preko 308 milijardi dinara. Fokus na klijente, novi servisni model i inovativni proizvodi, doprineli su uvećanju baze klijenata za skoro 15%, na približno 285.000 klijenata, što je dovelo do rasta depozita za 24%, na iznos od preko 175 milijardi dinara.

UniCredit Bank je i u 2015. godini nastavila da, kroz kreditiranje kako pravnih, tako i fizičkih lica, dokazuje svoju posvećenost lokalnom tržištu i spremnost da pruži podršku razvoju lokalne ekonomije i ostvarenju potreba svojih klijenata. Ukupan volumen odobrenih kredita dostigao je iznos od 202 milijarde dinara, što predstavlja rast od 9% u poređenju sa 2014. godinom. Ukupan operativni prihod je na kraju 2015. premašio 17 milijardi dinara, što predstavlja rast od 19% u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, ono što je još važnije istaći jeste da broj zaposlenih nastavlja da raste. Na kraju 2015. godine dostigao je 1.145, ostvarivši rast od 5% u odnosu na 2014. godinu.

1.Gospođo Ihas, da li nam možete reći nešto više o sebi - gde ste rođeni, o Vašem obrazovanju i šta je uticalo da Vaša karijera ide ovim putem?

Odrasla sam u Zalasentgrotu, malom gradu koji se nalazi u zapadnom delu Mađarske. Tamo sam pohađala i osnovnu i srednju školu. Zbog mog talenta za strane jezike roditelji su sugerisali da studiram na Univerzitetu za međunarodne odnose i trgovinu u Budimpešti. Bila sam na drugoj godini studija kada sam odlučila da se pridružim prijatelju i odem u SAD kako bih radila u letnjem kampu i usavršila znanje engleskog jezika. Tri meseca su prerasla u tri i po godine. Odlučila sam da tamo završim osnovne studije, nakon kojih sam završila i MBA studije na Univerzitetu Brunel u Londonu.

Na razvoj moje karijere su najsnažnije uticale godine provedene u SAD-u, pre svega život u porodici sa visoko razvijenom radnom etikom i izraženom željom za uspehom. To je uticalo na moj profesionalni, ali i lični razvoj. Sve to, zajedno sa otvorenošću za nova iskustva i beskrajnom radoznalošću koje su mi usadili roditelji, uticalo je na formiranje nekih od mojih ključnih vrednosti.

2.Vaše profesionalno iskustvo je veoma široko. Molim Vas, recite našim čitaocima nešto više o Vašem profesionalnom iskustvu i karijeri pre dolaska u Srbiju?

Moje bankarsko iskustvo, dugo više od 20 godina, uključuje Sitibanku, ING Banku, Dženeral Elektrik i UniCredit Bank u Mađarskoj, Austriji, Češkoj i Švedskoj, kako u sektoru korporativnog bankarstva, tako i sektoru poslovanja sa stanovništvom. Uloge i odgovornosti su rasle od menadžera za odnose sa korporativnim klijentima, lidera tima za razvoj proizvoda i poslovanje sa stanovništvom, pa sve do direktora Sektora poslovanja sa stanovništvom. Pre nego što sam se priključila UniCredit Bank u Srbiji, nadgledala sam poslovanje sa stanovništvom u 11 zemalja u okviru Centralne i Istočne Evrope (CIE).

3.Došli ste u Srbiju pre tri meseca, kao predsednica Izvršnog odbora UniCredit Bank. Kakva su bila Vaša očekivanja i da li se razlikuju od onoga što ste zatekli u banci?

Čim sam saznala za imenovanje, počela sam sa pripremama. Prikupila sam korisne informacije od mog prethodnika, razgovarala sa koleginicama i kolegama koji su bili na različitim funkcijama u Centralnoj i Istočnoj Evropi, kao i sa rukovodiocem za region CIE. Došla sam u Srbiju dobro pripremljena i već sam imala osnovni uvid u poslovanje naše banke, tako da nisam bila iznenađena kada sam zatekla jaku banku, sa solidnim poslovanjem i dobrom reputacijom. Zatekla sam i snažan liderski tim koji je veoma posvećen poslu i koji je sastavljen od veoma uspešnih ljudi u svojoj branši. U skladu sa tim, veći izazov će biti da pronađemo nove načine putem kojih ćemo povećati vrednost za naše klijente i interesne grupe. Već imam uvid u neke od mogućih strateških pravaca koji bi mogli da doprinesu promenama i podignu našu banku na viši nivo.

4.Iako niste dugo u Srbiji, do sada ste imali prilike da upoznate lokalno tržište, banke koje posluju u zemlji, zakone. Prema Vašem mišljenju, koje su glavne razlike bankarskog tržišta u Srbiji u poređenju sa tržištima susednih zemalja?

Verujem da je zemlja već dobro integrisana u centralno-istočno evropsko okruženje tako da njeno finansijsko tržište pokazuje više sličnosti nego razlika. Takođe nije jedinstveno ni po tome što je tržište prezasićeno kada je u pitanju broj prisutnih banaka. Konkurencija se pre svega ogleda u cenovnoj politici. Ovo podjednako važi i za korporativne klijente i za fizička lica. Rastuće potrebe klijenata će ipak primorati banke da se u nečemu izdvoje, a pre svega mislim na vrednost koju pružaju i iskustvo klijenata. Očekujem da klijenti prilikom donošenja konačne odluke neće gledati samo na cenu transakcije, već će u obzir uzimati i odnos sa bankom, lični doživljaj, ali i sve dodatne poslovne mogućnosti koje banka može da im ponudi. Ovaj prelazak će biti moguć pre svega zbog digitalne transformacije u koju većina banaka mnogo ulaže. Kao što je slučaj u tehnološki bolje razvijenim zemljama u regionu, poput Turske, kritično pitanje biće kako taj razvoj postaviti u strateški kontekst, odnosno kako istaći prave probleme, goruća poslovna pitanja za koje bi tehnologija mogla da ponudi rešenje.

5.Gde Vi vidite potencijal za rast na srpskom tržištu, kako kada je u pitanju Vaša banka, tako i kada je reč o poslovanju u zemlji?

Ono što je od ključnog značaja za stabilan i održiv ekonomski rast je snažna interna tražnja, koja je uslovljena višom stopom zaposlenosti što za posledicu ima veći raspoloživi prihod. Jedan od načina za postizanje ovog cilja je privlačenje direktnih stranih investicija. Vlada je već preduzela brojne mere kada je u pitanju povećanje konkurentnosti, ali ipak je podrška u nastavku implementacije strukturalnih reformi ključna. Ne mogu da ne pomenem napore u modernizaciji i proširenju održivosti infrastrukture, kao i nastavak procesa razvoja i implementacije kompanija koje se bave izvozom. Kao industrije sa velikim potencijalom za razvoj, vidim automobilski sektor i njemu srodne industrije, razvoj softvera, ali i prehrambenu industriju i agrobiznis. Neotkriveni potencijal se krije i u sektoru MSP-a, koji je pokretač rasta razvijenih ekonomija. Ove kompanije ne samo da daju značajan doprinos povećanju BDP-a i zaposlenosti, već imaju i veoma važnu ulogu u podsticanju inovacija i razvoju novih tehnologija.

6.U 2015. UniCredit Grupa je najavila Digitalnu agendu kao sastavni deo svoje strategije. Možete li nam reći koje su inicijative implementirane na lokalnom nivou da bismo se digitalizovali?

Svi smo svesni činjenice da korišćenje digitalnih kanala preuzima primat u odnosu na tradicionalno bankarstvo. Skorija istraživanja UniCredit Grupe pokazuju da bi se u naredne tri godine broj korisnika internet bankarstva mogao udvostručiti, dok će broj korisnika mobilnog bankarstva porasti čak do sedam puta. U skladu sa tim, UniCredit Grupa je kreirala Digitalnu agendu, jedan od stubova Strateškog plana koji podrazumeva investiciju od 1,2 milijarde evra u evropsku mrežu.

UniCredit Bank u Srbiji radi na razvoju različitih servisa kako bi izašla u susret potrebama lokalnog tržišta i klijenata. Do sada smo imali priliku da predstavimo naš novi internet sajt koji je u potpunosti prodajno orijentisan i kreiran u skladu sa najsavremenijim standardima. U potpunosti je prilagođen potrebama naših klijenata i digitalnom dobu u kome živimo. Takođe smo unapredili e-banking platformu, a naš rad na digitalizaciji se tu ne završava. Do kraja godine imamo u planu da predstavimo brojne inovacije na polju digitalnog bankarstva.

7.Već nekoliko godina, nenaplativi krediti predstavljaju veliki problem za lokalno tržište. Kakva je situacija u Vašoj banci kada je u pitanju nivo problematičnih kredita?

Iako je nivo nenaplativih kredita u Srbiji jedan od glavnih problema sa kojima se suočava bankarski sektor, zbog visokog nivoa kapitalizacije, većina banaka u Srbiji je spremna i sposobna da se izbori sa tim. Ali, treba imati u vidu da je ovo udružen proces u kojem je neophodno učešće različitih interesnih grupa - regulatora Vlade i poslovnih banaka. Uvođenje seta podsticajnih mera koje utiču na poboljšanje regulatornog okvira, povećanje efikasnosti pravosudnog sistema, povećanje nivoa zaštite poverilaca, kreiranje mehanizama restrukturiranja duga vansudskim poravnanjima je takođe veoma važno. Želim da napomenem da je sve ovo već predviđeno lokalnom Strategijom za rešavanje nenaplativih kredita i nama u UniCreditu je veoma drago da vidimo pozitivne korake u njenoj implementaciji, gde se jasno može prepoznati trud Narodne banke Srbije. Kada je u pitanju UniCredit Bank Srbija, zahvaljujući snažnom upravljanju rizicima i sveobuhvatnom internom setu mera, nivo nenaplativih kredita se drži pod kontrolom i znatno je ispod proseka tržišta.

8.Uzimajući u obzir turbulencije koje potresaju tržišta širom sveta, održavanje portfolija banke i unapređenje njegovog kvaliteta je ključno. Kako Vi rešavate ovo pitanje u Srbiji?

Celokupno tržište se suočava sa mnogim geo-političkim i ekonomskim nestabilnostima koje predstavljaju veliki izazov ne samo za bankarstvo, već za sve industrije. Ipak, UniCredit Bank, koja slavi 15 godina poslovanja u Srbiji, bila je sposobna da ostvari veoma dobre rezultate. Neki od ključnih stubova našeg poslovnog modela koji je obezbedio naš uspeh jeste da je klijent uvek u fokusu, efikasnost i razvoj ljudi, snažno upravljanje rizikom koji prati konstantan fokus i dobri rezultati usklađeni sa zadovoljavajućim kvalitetom našeg rastućeg kreditnog portfolija.

9.Bankarsko tržište u Srbiji se smatra izuzetno konkurentnim. Iz Vaše perspektive, na koji način banke treba da se prilagode kako bi zadovoljile potrebe klijenata?

Nivo konkurencije na srpskom bankarskom tržištu je veoma visok. Postavljanje klijenta u fokus je imperativ današnjeg poslovanja i kao takav je duboko ukorenjen u svim našim aktivnostima. Veoma sam zadovoljna što je u pogledu zadovoljstva klijenata naša banka lider na domaćem tržištu. U segmentu poslovanja sa stanovništvom, TRIM pokazatelj zadovoljstva je povećan za 3 poena u odnosu na 2015, dok kada su u pitanju korporativni klijenti, prevazilazimo rezultate tržišta. Rezultati ovih analiza pokazuju da se navike fizičkih lica menjaju iz godine u godinu. Nivo njihovog poznavanja finansijskog sektora je u porastu, što bankama nameće da budu još transparentnije, da se fokusiraju na kvalitet saveta umesto samo na povoljne ponude, da prilagode svoje usluge različitim potrebama klijenata i da u većoj meri obezbede svakom klijentu ponudu skrojenu po meri. S druge strane, korporativni klijenti kao tradicionalno bolje informisani i zahtevniji insistiraju na većoj efikasnosti pruženih usluga. Očekivanja stalno rastu. Dakle, moj odgovor na pitanje kako ja vidim prilagođavanje banaka je da je proces prilagođavanja već započet pre izvesnog vremena. U pitanju je sposobnost banaka da ponude proizvod usklađen sa potrebama klijenata, da pokušaju da život klijenata učine lakšim na taj način što će pružiti jednostavniju i bržu uslugu i to je ono što razlikuje jednog igrača od drugog.

10.Iz Vašeg profesionalnog ugla, na koji način će se bankarsko tržište promeniti u narednih 5 godina?

Verujem da će bankarsko tržište izgledati sasvim drugačije za 5 godina. Očekujem da će se promene koje danas posmatramo znatno ubrzati. Podstaknuti tehnologijom, novi igrači će nastaviti da uzimaju udeo bankarskog lanca vrednosti tradicionalnog načina obavljanja bankarstva. Regulatori će više posvetiti pažnju zaštiti klijenata i nametnuti oštrija pravila za sve igrače. Naravno, ne smemo zaboraviti na klijente čiji će zahtevi, koji se konstantno razvijaju, nastaviti da podstiču inovacije i pronalaženje najboljih načina da se zadovolje te potrebe, kao i da će to postati nešto što je praktično obaveza za većinu organizacija. Kako će se sve ovo odraziti na razvoj ljudskog kapitala, alokaciju resursa za nove ideje, uspostavljanje relevantnih procesa i konačno usklađivanje institucije je deo dobro skrojenog plana izvršenja po kojem će se pobednici razlikovati od onih manje uspešnih.

11.Na lokalnom tržištu Vaša banka je prepoznata kao poslodavac koji nudi mogućnost razvoja svojih zaposlenih, mogućnost međunarodne karijere, među-sektorske promene. Da li možete da nam kažete nešto više o strategiji kada je u pitanju razvoj zaposlenih?

Suština naše strategije jeste da zapošljavamo ljude za karijeru, ne za poziciju. Da bismo to postigli, fokusirali smo se na profesionalni rast i razvoj zaposlenih. Istovremeno im omogućavamo da izgrade međusektorske karijere, ali ih takođe podstičemo da budu odgovorni i da upravljaju svojom karijerom. Naš rad je krunisan ne samo kroz poslovnu izvrsnost i zadovoljstvo klijenata koje smo postigli u prethodnom periodu, već i kroz činjenicu da živimo život organizacije u kojoj je zaposleni u centru pažnje i u kojoj smo uvek fokusirani na mišljenje naših ljudi. Na kraju, želela bih da istaknem da iz godine u godinu, naša banka beleži rast broja zaposlenih. Naime, ukoliko uporedimo brojke iz 2008. i danas uočili bismo povećanje od 33%, dok je samo u poslednjih 18 meseci rast bio 10%.

12.Banka takođe prepoznaje značaj rešavanja socijalnih problema u društvu. U vezi s tim, možete li nam reći nešto više o Strategiji društveno odgovornog poslovanja i nivoa njenog sprovođenja?

Mi smo usvojili odgovoran pristup poslovanju kada su u pitanju sve naše aktivnosti, bez obzira na to da li se radi o tipičnim bankarskim operacijama, građanskim inicijativama ili filantropskim aktivnostima u cilju podrške socijalnoj inkluziji. Kada kažem „mi“, mislim bukvalno na sve zaposlene u UniCredit Bank. Pored aktivnosti koje zahtevaju uglavnom finansijsku podršku, verujemo da prava vrednost na dugoročnom nivou koju možemo dati društvu jeste da sa njim podelimo naše znanje i stručnost. Zato ovu godinu interno zovemo Godina volontiranja. Naš angažman u mentorstvu i savetovanju je više nego udvostručen.

Pored ovih aktivnosti, od 2008. godine sprovodimo niz društveno odgovornih aktivnosti u saradnji sa UniCredit fondacijom, zahvaljujući kojoj smo uložili preko 1,8 miliona evra za različite projekte u Srbiji. Projekti se razlikuju - počevši od „Projekta migracija“ čiji je cilj bio da se skrene pažnja na migracije, preko „Gift Matching Programa“ koji podrazumeva učešće zaposlenih u humanitarnim aktivnostima i koji promoviše kulturu volontiranja, sve do „Mikro marketing budžeta“ kroz koji banka pruža podršku inicijativama od izuzetnog značaja za lokalne zajednice. Na kraju, ali ne i manje važno, mi smo izuzetno ponosni na konkurs „Ideja za bolje sutra“ koji je posvećen razvoju socijalnog preduzetništva u Srbiji. Kroz ovaj projekat pokušavamo da identifikujemo karakteristične proizvode i usluge za ovu zemlju, koji istovremeno mogu da doprinesu i poboljšanju imidža Srbije u inostranstvu i njenom izvoznom potencijalu.

13.Svi smo svesni činjenice da rad u bankarskom sektoru nosi sa sobom izuzetno stresne momente. Kako se Vi rešavate svakodnevnog stresa?

Mogu da potvrdim da svakodnevno postoje komplikovane situacije. Teški pregovori, problematične odluke, povremene dileme. Međutim, ja ih ne smatram stresnim situacijama. Ne vidim ih kao prepreke koje treba prevazići. Radije ih koristim kako bih sagledala stil svog liderstva i pronašla nove prilike za unapređenje. Kako profesionalno, tako i lično. Padaju mi na pamet reči Rilkea: "Okolnost da je nešto teško mora biti razlog više da se to i uradi."

14.Kako provodite slobodno vreme u Beogradu?

Moje istraživanje Beograda sastoji se iz tri dela. Prvo, još uvek sam u procesu traženja stana. U okviru ovog procesa, posećujem različite delove grada i pokušavam da nađem onaj koji se najbolje uklapa u moj način života. Moram da kažem da sam više gradska osoba, tako da ću najverovatnije živeti u neposrednoj blizini centra grada. Pod dva, trčanje je drugi način da istražim Beograd koji je do sada uključivao obale Save i Dunava, Adu i Kalemegdan. Svi oni imaju svoj jedinstven ukus, mada je ušće dveju reka moja omiljena trim staza. Na kraju, veoma sam srećna što mi je kancelarija u centru grada. Tako imam mogućnost da se prošetam tokom ručka, uživam u živosti Knez Mihajlove ulice i povremeno jedem veganski sladoled u blizini.

15.Koji je Vaš životni moto?

Samo trčeći možemo da naučimo koliko je važno mirno stajati.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista