Integracijom Pekarne Grosuplje u sistem Don Dona u oktobru 2015. stvorena je najveća industrijska pekara na tržištu bivše Jugoslavije. O situaciji u pekarstvu, planovima Don Don grupe i mogućnostima u ovoj oblasti za novi broj časopisa Profit govorio je Aleš Mozetič, generalni direktor Don Dona.

„Kada smo 2008. godine došli na ovo tržište, situacija se bitno razlikovala od današnje. Prve ankete među potrošačima su pokazale da oni o hlebu ne znaju mnogo. Takvoj situaciji doprinela je činjenica da se u srpskom pekarstvu stvari nisu menjale decenijama, a da su najveći pekarski giganti bili na ivici propasti.“

Nekoliko velikih akvizicija (PDM u Pudarcima, Žitopek iz Niša, Žitoprodukt iz Kragujevca) i ulazak u statusu zakupca u Fidelinka pekaru i zrenjaninski Žitoprodukt, omogućilo je Don Donu prisustvo na tržištu cele Srbije. Ipak, bila su potrebna ogromna ulaganja da bi svi potrošači uživali u istom kvalitetu hleba, od severa do juga zemlje. Paralelno sa ulaganjima u pogone u kojima posluje, Don Don intenzivno razvija nove kategorije proizvoda i postaje pionir u inovacijama. Primer Don Dona probudio je uspavanu konkurenciju, ali i stvorio nove igrače. Pekarstvo su mnogi prepoznali kao branšu sa brzim obrtom u kojoj je moguće biti uspešan, sledeći jednostavne principe koje je Don Don zacrtao: bezbedan i kvalitetan proizvod dobijen u kontrolisanom procesu, po razumnoj ceni, tačno na vreme, po želji potrošača. Sve je to uticalo na bolju ponudu hleba, ali i na menjanje navika potrošača.

„Srećni smo što smo deo jedne kvalitativne promene. Možda zvuči neskromno, ali smatram da smo svojim radom učestvovali u kreiranju pekarske slike danas. Ta slika nije idealna, ali se svakako razlikuje od one koju smo zatekli 2008. godine. Nelojalna konkurencija i dalje postoji, mnogo je onih koji na ovaj ili onaj način uspevaju da zaobiđu zakon. I dalje je normalno da na tržištu nađete hleb za koji svako zna da je ispod proizvođačke cene, a da se niko ne pita kako je to moguće. Puno je loše deklarisanih proizvoda. Ipak, činjenica da se ovih dana radi na novom Pravilniku o deklarisanju govori takođe u prilog da se u Srbiji dogodila jedna promena u poimanju hleba kao namirnice i da je neophodno da se u pekarstvo uvede red, ali i da ista pravila važe za sve igrače u toj tržišnoj igri.“

Don Don planira otvaranje prve fabrike tosta u Srbiji na proleće 2017. godine. Vrednost te investicije je procenjena na 10 miliona evra. Srpski tost iz najmodernije fabrike u regionu naći će se u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Bugarskoj i Rumuniji. Kompanija će u narednim godinama nastaviti ulaganja u sopstvenu mrežu maloprodajnih objekata, a plan je da u narednih 5 godina u Srbiji bude gotovo 300 pekara u šta će biti uloženo 5 miliona evra. Predviđeni godišnji promet samo od maloprodajnih objekata je preko 25 miliona evra.

„Naš cilj je uvek bio da idemo van lokalnog i, naravno, van granica. Već izvozimo pecivo u region i pokazali smo da Srbija ima potencijal da izvozi pekarske proizvode. Širimo distributivnu mrežu, u Bugarskoj smo već ozbiljno prisutni, a slični su nam planovi i u Rumuniji. Da bi pekarski proizvodi postali izvozni brend Srbije, proizvođači treba konstantno da rade na unapređenju kvaliteta. Prvi korak za to je uzgajanje kvalitetnih sorti pšenice, zatim odgovarajući stepen industrijalizacije i implementacije pravih tehnologija da bi naš proizvod bio konkurentan. Izvoz može da se gradi na dva načina: plasiranje pekarskih proizvoda u zemlje okruženja koje su na niskom tehničko-tehnološkom nivou, a drugi je ponuditi specifične lokalne proizvode u regiji i na tržištima Evrope.“