Detinjstvo

Nikola je osnovnu školu završio u Smiljanu, a nižu realnu gimnaziju u Gospiću. Porodica se 1862. godine seli u Gospić, tako da Nikola kreće u višu realnu gimnaziju u Karlovac. Od ranog detinjstva je pokazao sklonost ka nauci. Dosta je čitao provodeći mnoge časove u očevoj biblioteci. Nakon mature oboleo od kolere i oporavljao se godinu dana.

Nikolin otac je bio nadareni pisac i poeta koji je posedovao bogatu biblioteku. Po jednom verovanju, Tesle vode poreklo od Draganića iz Banjana. Po navodima Jovana Dučića, Tesle su poreklom iz Stare Hercegovine. Međutim, o Teslinom poreklu postoji i verzija da su od Komnenovića iz Banjana u Staroj Hercegovini. Po legendi koja se zadržala u Banjanima, Komnenovići su zidali crkvu kada su se posvađali sa majstorima usled čega je došlo do krvavih obračuna. Kao rezultat toga, deo Komnenovića se preselio sa Tupana u drugi kraj Banjana zbog čega su ih prozvali Čivije (ekseri) koji i danas žive u Banjanima, dok se drugi deo odselio u Liku koji je prozvan Tesla po tesli, vrsti tesarskog alata.

Nikolina majka bila je vredna žena s mnogo talenata. Bila je vrlo kreativna i svojim izumima olakšavala je život na selu. Smatra se da je Nikola Tesla upravo od majke nasledio sklonost ka istraživačkom radu. Teslini roditelji su, osim njega, imali sina Daneta i kćerke Angelinu i Milku, koje su bile starije od Nikole, i Maricu, najmlađe dete u porodici Tesla. Dane je poginuo pri padu s konja kad je Nikola imao pet godina i to je ostavilo veliki trag u porodici. Dane je smatran izuzetno obdarenim, dok se za Nikolu verovalo da je manje inteligentan. Veruje se da je Danetova smrt osnovni razlog što mu otac dugo nije dozvoljavao da pohađa tehničku školu daleko od kuće.

Školovanje

Prvi razred osnovne škole pohađao je u rodnom Smiljanu. Preostala tri razreda osnovne škole i trogodišnju nižu realnu gimnaziju završio je u Gospiću.

U Gospiću je Nikola prvi put skrenuo pažnju na sebe kada je jedan trgovac organizovao vatrogasnu službu. Na pokaznoj vežbi kojoj je prisustvovalo mnoštvo Gospićana, vatrogasci nisu uspeli da ispumpaju vodu iz reke Like. Stručnjaci su pokušali da otkriju razlog zašto pumpa ne vuče vodu, ali bezuspešno. Tesla, koji je tada imao sedam ili osam godina, je instiktivno rešio problem ušavši u reku i otčepivši drugi kraj creva. Zbog toga je slavljen kao heroj dana.

Teško se razboleo na kraju trećeg razreda škole 1870. godine. S jeseni je otišao u Rakovac kraj Karlovca da završi još tri razreda Velike realke. Maturirao je 24. jula 1873. godine u grupi od svega sedam učenika sa vrlo dobrim uspehom jer je iz nacrtne geometrije bio dovoljan. Tada je imao 17 godina. Nakon završene mature vratio se u Gospić i već prvi dan se razboleo od kolere. Bolovao je devet meseci. U tim okolnostima uspeo je da ubedi oca da mu obeća da će ga umesto na bogosloviju upisati na studije tehnike.

Studije

Kada je ozdravio, otac ga je poslao ujaku proti Tomi Mandiću, u Tomin gaj kod Gračca, da boravkom na selu i planini prikuplja snagu za napore koji ga očekuju. Na studije elektrotehnike kreće 1875. godine, dve godine nakon mature. Upisuje se u Politehničku školu u Gracu, u južnoj Štajerskoj (danas Austrija). Tada mu je bilo 19 godina.

Spava veoma malo, svega četiri sata dnevno i sve slobodno vreme provodi u učenju. Ispite polaže sa najvišim ocenama. Još tada ga je zainteresovala mogućnost primene naizmenične struje.

Zabrinuti za njegovo zdravlje, profesori šalju pisma njegovom ocu u kojima ga savetuju da ispiše sina ukoliko ne želi da se ubije prekomernim radom.

U decembru 1878. godine napušta Grac i prekida sve veze sa bližnjima. Drugovi su mislili da se utopio u Muri. Odlazi u Marburg (današnji Maribor) gde dobija posao kod jednog inženjera. Odaje se kockanju. Otac ga nakon višemesečne bezuspešne potrage pronalazi i vraća kući. Nedugo potom, 30. aprila 1879. godine umire mu otac. Nikola je te godine jedno vreme radio u gospićkoj realnoj gimnaziji.

U januaru 1880. godine, odlazi u Prag da, prema očevoj želji, okonča studije. Tamo ne može da se upiše na Karlov univerzitet jer u srednjoj školi nije učio grčki. Naredne godine, svestan da njegovi bližnji podnose ogromnu žrtvu zbog njega, rešava da ih oslobodi tog tereta i napušta studije.

Prvo zaposlenje i patenti

U periodu od 1881. do 1882. godine zapošljava se u Centralnom telegrafskom uredu u Budimpešti. Upravo tu započinje svoj veliki pronalazački period tako što je usavršio aparat za pojačanje glasa kod telefona. U februaru 1882. godine, prilikom šetnje u parku sa prijateljem, dolazi na ideju o obrtnom magnetnom polju. Posle godinu dana, 1883. godine prelazi u Edisonovu Električnu kompaniju u Pariz. Odmah je bio zapažen njegov genijalni um i dobija ponudu da pređe u Njujork (sedište kompanije) u Edisonovu laboratoriju i da se bavi pronalazačkim radom, što je Tesla vrlo rado prihvatio.

U Njujork se preselio 1884. godine. Vrlo brzo Tesla dolazi do epohalnih otkrića u oblasti fizike i elektrotehnike: otkriva naizmeničnu struju, obrtno magnetno polje, indukcioni motor, transformator, struje visoke frekvencije, radio i telekomandu radio talasima. Takođe, u Edisonovoj kompaniji Tesla nije bio adekvatno plaćen za svoje inovacije i zato već 1885. godine napušta Edisona i osniva sopstvenu kompaniju Tesla Arc&Light Co. Počinje da pravi prve motore i generatore naizmeničnih polifaznih struja. Svoj prvi patent prijavljuje Američkom patentnom zavodu 6. maja 1885. godine, nazvavši ga Komutator za električne dinamo mašine.

Prvobitni osnivači se nisu složili sa Teslom oko njegovih planova za uvođenje motora na naizmeničnu struju i na kraju je ostao bez finansijera i kompanije. Tesla je potom radio u Njujorku kao običan radnik od 1886. do 1887. godine da bi se prehranio i skupio novac za svoj novi poduhvat. Prvi elektromotor na naizmeničnu struju bez četkica je uspeo da konstruiše 1887. godine, i demonstrirao ga pred Američkim društvom elektroinženjera (American Institute of Electrical Engineers, danas IEEE) 1888. godine. Iste godine je razvio principe svog Teslinog kalema i počeo rad sa DžordžomVestinghausom u laboratorijama njegove firme Vestinghaus električna i proizvodna kompanija (Westinghouse Electric & Manufacturing Company). Vestinghaus ga je poslušao u vezi njegovih ideja o višefaznim sistemima koji bi omogućili prenos naizmenične struje na velika rastojanja.

Usledile su godine u kojima je Tesla sa Vestinghausovim inženjerima radio na praktičnoj primeni svojih izuma. Tridesetog jula 1891. Nikola Tesla je dobio američko državljanstvo. Dobar deo 1892. Tesla je proveo u Evropi. Tu je kroz mnogobrojna predavanja promovisao svoje ideje. Svoje predavanje „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokih napona i visokih frekvencija“održao je u Engleskoj pred Institutom elektroinženjera i pred Kraljevskim institutom. Isto predavanje ponovio je u Parizu pred Međunarodnimdruštvom električara i Francuskim društvom za fiziku. Stigao je i da jedini put u životu poseti Beograd gde je ostao tri dana. Takođe, te 1892. godine Tesla je ostao i bez drugog roditelja. Umrla mu je majka i taj gubitak mu je strašno teško pao.

Nakon povratka u Ameriku usledila je nova borba. Zagovornici upotrebe jednosmerne, ujedno i protivnici korišćenja naizmenične struje osuli su drvlje i kamenje kritikujući i upozoravajući na opasnosti koje njena upotreba donosi. Trijumf u ovom sukobu poznatom kao „Rat struja“ su 1893. odneli oni koji su imali malo više vizionarstva. Svetska izložba u Čikagu je te godine bila osvetljena uz pomoć naizmenične struje. Usledilo je istraživanje na polju bežičnog prenosa signala i energije. Svoju ideju i nameru da svoje istraživanje uputi u tom smeru Tesla je javno izneo u govoru prilikom puštanja u pogon elektrane na Nijagarinim vodopadima 1897. godine. Kakav li je bio izraz lica ljudi kojima,tek sto su doživeli prenos električne energije na veću udaljenost, nekopriča o prenosu iste bez žica?

Teslina istraživanja na ovom polju predstavljaju veliku misteriju. Iako je proveo skoro godinu dana u Kolorado Springsu (1899-1900.) i vodio iscrpan dnevnik o svojim istraživanjima, do šire upotrebe bežičnog prenosa električne energije do dana današnjeg nije došlo. Tesla je imao nameru da iskoristi gornje slojeve zemljine kugle kako bi energiju sa jednog kraja sveta preneo na drugi. Neka svoja otkrića opisao je u eseju „Problem povećanja ljudske energije“ koji je izazvao široko interesovanje naučnog i poslovnog sveta.

Od 1905.pa nadalje,usledile su godine u kojima je on radio na usavršavanju postojećih i patentiranju novih pronalazaka u oblasti mašinstva. Te godine su bile dosta teške za njega. Javnost se podsetila velikog genija 1917. kada mu je dodeljena Edisonova medalja, najznačajnijeameričko odličje u oblasti tehnike. 1919. godine Nikola Tesla je objavio svoju autobiografiju kroz seriju članaka u časopisu Electrical Experimenter.

Skoro sam, bez porodice, samo u društvu sestrića Save Kosanovića i nekolikoprijatelja, Tesla se retko pojavljivao u javnosti u poznim godinama svog života. Izuzetak je bila poseta Kralja Petra II Karađorđevića koji je došao da se upozna sa Teslom u njegovom apartmanu u junu 1942. godine.

5. januara 1943. godine, Tesla je pozvao američko vojno ministarstvo. U kratkom razgovoru veliki naučnik je američkoj vojsci ponudio tajne svog super oružja. Oficir nije shvatio o kome se radi i verovatno misleći da je u pitanju šaljivdžija ili ludak obećao je da će se javiti kasnije.

U osamdeset i sedmoj godini u hotelu Njujorker, 7. januara 1943. godine prestalo je da kuca srce ovog plemenitog naučnika. U katedrali sv. Jovana Bogoslova, 12. januara, okupilo se dve hiljade ljudi među kojima je bio veliki broj pronalazača, dobitnika Nobelove nagrade, svetski priznatih imena iz oblasti elektrotehnike, jugoslovenskih diplomata. Posmrtni ostaci jednog od najvećih ljudi koji su živeli u prošlom veku nalaze se u muzeju Nikole Tesle u Beogradu u urni idealnog sfernog oblika.

Tesla je bio u stanju da zapamti knjige i slike, a imao je i snažnu maštu kao i sposobnost vizualizacije u tri dimenzije. Upravo mu je ta sposobnost pomogla da se bori protiv zastrašujućih noćnih mora koje je imao kao dete. Da bi pobedio strah od kolere od koje je patio kao mlad, razvio je preterane higijenske navike.

Nikola je o sebi pisao: „Pročitao sam mnogo knjiga, a sa 24 godine sam mnoge znao i napamet. Posebno Geteovog Fausta“.

„Vaša mržnja, pretvorena u električnu energiju mogla bi osvjetljavati gradove i gradove“ (Tesla Srbima i Hrvatima početkom Drugog svetskog rata)