Veze između Srbije i Slovenije bile su jake još u vremenubivše Jugoslavije, a danas su veoma važne i na svim poljima (političkom, ekonomskom, društvenom, kulturnom).

Posete državno-privrednih delegacija su česte, a kao rezultat toga je formirana Mešovita komisija za ekonomsku saradnju, sa ciljem da se unapredi institucionalno-pravni okvir za sveobuhvatne odnose između dve zemlje, podstakne trgovinska razmena i poboljša investicioni ambijent.

U poslednjih 10-tak godina redovno se održavaju susreti privrednika na granskom nivou, različite konferencije, okrugli stolovi i paneli sa ciljem da se definišu zajednički projekti, formiraju klasteri i konzorcijumi radi nastupa na trećim tržištima.

Vrlo bitan aspekt te saradnje ogleda se i u prenošenju slovenačkih iskustava u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, primeni EU standarda i efikasnom korišćenju finansijskih sredstava iz pretpristupnih fondova EU, jer je opštepoznato da je Slovenija bila lider u efikasnosti korišćenja novca iz IPA instrumenta u odnosu na sve druge bivše socijalističke zemlje.

Robnu razmenu između dve zemlje karakteriše stalni rast počevši od 2001. godine pa do danas. Kada se pogleda nivo ekonomske saradnje sa zemljama u svetu, može se videti da je Slovenija bila stalno među prvih 10 zemalja u ukupnojrobnoj razmeni Srbije.

U 2015. godini,robna razmena Srbije i Slovenije iznosila je ukupno око 1,1 milijardu evra, od čega srpski izvoz 400, a uvoz 742 miliona evra. Deficit na strani Srbije bio je 342 miliona evra. Za period januar–maj 2016. godine ukupna razmena dve zemljebila je na nivou od 508 miliona evra, od čega je izvoz iz Srbije iznosio 176, a uvoz u Srbiju 332 miliona evra.

Posmatrano po vrstama roba,razmena za Srbiju je nepovoljna. Naime, u izvozu dominiraju proizvodi nižih faza prerade, a u uvozu proizvodi viših faza prerade. Sektorski posmatrano u robnoj razmeni značajno mesto zauzima metalska i elektroindustrija, poljoprivredno-prehrambena i hemijsko-farmaceutska industrija.

Investicione aktivnosti Slovenije u Srbijiiznose od oko 1,4 milijarde evra, što govori o tome koliko je naša zemlja važna za Sloveniju za ovaj oblik ekonomske saradnje.

U Srbiji se nalazi oko 1.500 slovenačkih preduzeća (aktivno ih je oko 500) sa oko 35.000 zaposlenih. Uspešno poslovanje većeg broja slovenačkih kompanija na srpskom tržištu (Gorenje, Impol-Seval, Helios, Merkur, Grah Automotive, Droga Kolinska, JUB, itd.) predstavlja i jasan signal za druge potencijalne investitore koji žele da ulažu u Srbiju.

Postoji velika nesrazmera srpskih ulaganja u Sloveniju u odnosu na slovenačka ulaganja i investiranja u Srbiju. Ukupne investicije naših privrednih subjekata u Sloveniji iznose svega oko 100 miliona evra. Na slovenačkom tržištu posluju samo tri srpske kompanije (Komtrejd, koji je kupio firmu Hermes, Nektar, koji je kupio firmu Fruktal i Beohemija-Inhem, koja je kupila slovenačku kompaniju Šampionka).

Razlozi za ovakvu neravnotežu su, pre svega, nespremnost srpskih preduzeća da se izbore sa oštrijom konkurencijom na slovenačkom tržištu, ne samo sa slovenačkim kompanijama, već i sa kompanijama iz zemalja članica EU. Problemi leže i u činjenici da naše kompanijene ispunjavaju evropske standarde kada je poslovanje u pitanju i trenutno ne mogu da izdrže konkurentski pritisak mnogo razvijenijih privrednih društava iz zemalja članica EU.

Naš je interes da i srpski privrednici budu više prisutni sa robama i investicijama na slovenačkom tržištu. U tom pravcu bi srpske proizvode trebalo plasirati preko slovenačkih kanala prodaje,a po ulasku na to tržište razmotriti ideju da se u Sloveniji otvori jedan naš hipermarket. U vezi s timse očekuje puna podrška sa slovenačke strane. Radi podsećanja, Merkator-S je bio prvi prodajni lanac na tržištu Srbije, koji je dobio ekskluzivnu prodajnu lokaciju, na Novom Beogradu.

Jedno od aktuelnih područja saradnje je oblast energetike, gde imamo zajedničkih ekonomskih interesa. Velike mogućnosti postoje i u unapređivanju saradnje u izgradnji saobraćajne infrastrukture, s obzirom na to da se na ovim prostorima ukrštaju važni saobraćajni koridori, kao i u oblasti informacionih tehnologija, zaštite životne sredine,turizma, ali i u nekim tradicionalnim granama.

Postoji interes da se razvija saradnja i na definisanjui realizacijizajedničkih projekata uz mogućnost njihovog finansiranja sredstvima fondova Evropske unije.

U narednom periodu, naš zadatak je da i pored otežanih uslova nalazimo mogućnosti daljeg širenje međusobne privredne saradnje, ne samo po obimu već i kvalitetu.

Uzimajući u obzir položaj privreda Srbije i Slovenije realno je u narednom periodu očekivati povećanje i unapređenje međusobne privredne saradnje. Slovenija za Srbiju predstavlja ulaznicu na tržište EU, dok je za Sloveniju Srbija šansa za prodor na tržište Ruske Federacije i drugih zemalja u njenom okruženju.

Privredne komore Srbije i Slovenije imaju uspešnu saradnju i očekujemo da se ona još više ojača, radi potpunijeg i efikasnijeg zastupanja interesa članova Komore i privrede u celini.

Dosta se očekuje odsrpsko-slovenačkog poslovnog kluba (sa sedištem u Ljubljani), koji treba da pruži dodatne informacije o slovenačkom tržištu i bude u funkciji promocije srpske privrede i jačanja ukupne ekonomske saradnje između naše dve zemlje. S tim ciljem sudogovorene konkretne aktivnosti intenzivnije saradnje kroz razmenu korisnih informacijaza privrednike.

Na tržištu Slovenije nema dovoljno naših roba i usluga. Robna razmena po nameni je nepovoljna za nas, u izvozu značajno mesto zauzimaju sirovine i repromaterijal, a u uvozu roba široke potrošnje.

Prema informacijama naših preduzeća, postoje realne mogućnosti plasmana gotovih poljoprivrednih proizvoda isemena, kao i organizacijezajedničke proizvodnje semena, voća, povrća, ulja i dr. koje slovenačka preduzeća uvoze, uglavnom iz Italije.

Preduzeća iz IT sektora su osposobljena za pružanje kvalitetnih usluga, ali se teško probijaju na slovenačkom tržištu, uglavnom zbog oštre konkurencije. Imaju poslovne aranžmane sa slovenačkim preduzećima u Srbiji i očekuju da će se u narednom periodu pozicionirati i na slovenačkom tržištu.

Proizvođači nameštaja imaju jaku konkurenciju na slovenačkom tržištu i za sada su mogućnosti za ozbiljniji i veći nastup na ovom tržištu realno manje.

Privredniciobe zemlje podržavajukoncept sektorskog povezivanja u narednom periodu, posebno zbog potrebe prenosa iskustava u primeni standarda EU u srpskim malim i srednjim preduzećima. Trebalo bi iskoristiti i pozitivna iskustva upravo malih i srednjih slovenačkih preduzeća, kao nosilacaubrzanog privrednog razvoja i bržeg uključivanja Slovenije u EU.

dr Dejan Jovović, Naučni savetnik i redovni član NDES