Iako njihovi poslovni ljudi gaje indirektni, visoko kontekstualni način komunikacije i ne vole direktnu komunikaciju (licem u lice), često se može desiti da ukoliko im nešto zasmeta, planu i uđu u žestoku diskusiju.

Još jedan, može se reći paradoks je taj da, iako je egalitarizam izveden od francuske reči egalite, Francuzi spadaju u jedno od najvećih hijerarhjiski ustrojenih društava. Drugim rečima, francuski rukovodioci i poslovni ljudi spadaju u profil koji teži gajenju dobrih odnosa, visoko su kontekstualni i orijentisani na individualce sa visokim hijerarhijskim statusom.

Ono što je kod njih još zanimljivo je da, ukoliko pokušavamo da im prodamo nešto bez perfektnog znanja francuskog jezika, ne možemo računati na uspeh. Francuski poslovni ljudi su veoma osetljivi na nepravilno izgovorene reči ili izgovor njihovog jezika; do te mere su osetljivi da mogu da budu i uvredljivi prema drugoj strani.

Vrlo poštuju dogovorenu vremensku satnicu ali nisu toliko tačni i opsednuti rasporedom. Oni dolaze i zahtevaju od drugih da dođu oko dogovorenog vremena. Južnije od Pariza ta odstupanja su i veća. Agende se ne shvataju kao nešto što je obavezno da se poštuje kao što je to slučaj kod Nemaca; kod njih su odstupanja moguća.

Nivo obrazovanja, porodično poreklo i bogatstvo predstavljaju tri elementa koja određuju status u Francuskoj. Pohađanje visokih škola je jedan od najosnovnijih kriterijuma za zauzimanje visoke pozicije u kompaniji a isto tako i u top menadžment timu koji učestvuje u poslovnoj razgovorima sa drugim kompanijama.

Vlasnici kompanija gaje autoritativni stil i od svojih menadžera zahtevaju kompetentnost do te mere da moraju da znaju odgovor na svako pitanje koje iskrsne. Takođe, vlasnici kompanija nerado delegiraju autoritet na menadžere i vole da se pitaju za sve.

Francuski poslovni ljudi gaje otvoreni (ekspresivni) stil komunikacije. Oni na sastancima vole da upadaju u „vatru“, da raspravljaju, da debatuju i topla preporuka svakom ko se sastaje sa francuskim poslovnim ljudima je da ovo ne shvate kao neprijateljstvo, već kao njihov način komuniciranja.

Iako direktno učestvuju u verbalnoj komunikaciji, oni ne vole previše direktan nastup druge strane, tačnije, prelaženje na suštinu odmah, jer gaje indirektnu komunikaciju i način saopštavanja koji je verbalno rečit i elegantan. Što se tiče neverbalnog komuniciranja oni među prijateljima imaju dosta fizičkog kontakata, dok je u poslovanju rukovanje obavezno.

U poslovnoj komunikaciji neguju ozbiljan pristup (bez šala i humora) sa puno pitanja na koje zahtevaju jasan odgovor. Veoma su zahtevni i osoba mora da bude spremna na duge i mukotrpne sastanke do krajnjeg cilja. Taj proces može biti nestrukturiran, sa dosta verbalne konfrontacije, sa dosta napada na našu poziciju u poslu. Osoba koja donosi odluke je po pravilu uvek stariji menadžer. Odluke donose sporo i proces traje mnogo duže nego u anglo-saksonskoj praksi.

Oblačenje je formalno i po mogućnosti elegenanto. Francuzi sami daju značaj eleganciji. Pri poslovnim sastancima konzervativno oblačenje je poželjno.

Žene u u važnim poslovnim kontaktima su retkost, da ne kažemo izuzetak. Francuski biznis ne poznaje puno žena na odgovornim pozicijama i kao takvi oni nisu navikli na poslovanje sa ženama. U novije vreme žene zauzimaju sve prisutniju ulogu u poslovnim aktivnostima.

Poslovni ručkovi predstavljaju normalnu stvar u francuskoj poslovnoj kulturi i prihvatanje istih je stvar pristojnosti i dobrih manira.

Članak je deo knjige Neverbalna komunikacija II (Razlike među kulturama)

mr Marko Burazor

konsultant, trener & generalni menadžer

BCAgency