Osnivač pivare Heineken
Džerard Adrian Hajneken
Heineken je jedna od najvećih svetskih pivara i kao takva teži rastu i očuvanju nezavisnosti. Kao datum rođenja pivare Heineken obično se uzima 15.02.1864. godine – dan kada je Džerard Adrian Hajneken sa svoje 22 godine kupio pivaru De Hooiberg u Amsterdamu. Konzistentna izvozna strategija omogućila je uticajnoj porodici iz Amsterdama da postane važan igrač u svetskoj proizvodnji piva. Heineken je prerastao u brend za koji se zna u gotovo svim delovima sveta.
Džerard Adrian Hajneken (Amsterdam, 28. septembar, 1841. - 18. mart 1893.) je bio osnivač pivare Heineken. 1864. je preuzeo pivaru De Hooiberg (eng. The Haystack). To je bilo sedište firme koja će za par godina postati poznata i van granica Holandije.
Hajneken je bio sin bogatog trgovca Kornelisa Hajnekena i Ane Gertrude van den Pa (Anne Geertruida Van den Paauw). Nakon smrti svog oca, Hajneken nagovara svoju bogatu majku da kupi najveću pivaru u Amsterdamu, De Hooiberg i naziva je Heineken and Co. Pivara De Hooiberg je osnovana 1592. godine i predstavljala je najveću od ukupno 69 pivara u okolini Amsterdama. Tri godine kasnije Hajneken je, kao čovek zainteresovan za nove tehnologije, putovao Evropom u nameri da pronađe najbolje sirovine za svoje pivo. U Nemačkoj se upoznao sa novom tehnologijom proizvodnje, doneo je u Holandiju, a počeo je da koristi i kvasac A klase. S obzirom na to da je prodaja veoma brzo rasla, pivara u centru Amsterdama je ubrzo postala suviše mala. Gradnja nove, veće pivare smeštene nešto dalje od strogog centra, počela je 1867. godine i bila je aktivna sve do nedavno, kada je renovirana i pretvorena u poslovnu zgradu.
1873. godine porodični posao se proširuje otvaranjem nove moderne pivare u Roterdamu. Lučki grad je bio stecište tzv. podzemne kreativne scene, što je navodno bila ciljna grupa proizvođača Heineken piva.
Džerard je imao sluha za nova otkrića u svetu piva. On je uveo dubinsku fermentaciju piva i proputovao Evropu u potrazi za najboljim sastojcima. Njegovo pivo je dobijalo brojne međunarodne nagrade, a da bi održao kvalitet, kompanija je osnovala sopstvenu laboratoriju, u to vreme jedinstvenu. U njoj se vršila kontrola kvaliteta osnovnih sastojaka i finalnog proizvoda.
U novim laboratorijama, stručnjaci eksperimentišu konzervansima. Konkurencija u proizvodnji piva bivala je sve veća. Broj pivara u zemlji popeo se na hiljadu. Danas ih u Holandiji ima svega 30.
1893. godine kada je Džerard Hajneken preminuo, njegova pivara bila je jedna od najvećih i najvažnijih u Holandiji. Međutim, proteći će još jedna generacija pre nego Heineken dostigne svetsku slavu iako je i stari Džerard svoje pivo prodavao u Francuskoj, u holandskim kolonijama na Karibima, a nakon završetka prohibicije Heineken je bio i prvo strano pivo koje se moglo prodavati na američkom kontinentu. Za to je zaslužan njegov unuk Alfred Henri Fredi Hajneken (Alfred Henry „Freddy“ Heineken). U vreme kada je 1941. godine, nakon povratka sa studija u Americi, počeo da radi u dedinoj pivari, ona više nije bila u vlasništvu njegove porodice. Henri Pjer (Henry Pierre), Fredijev otac koji je bio alkoholičar, prodao je firmu nakon što ju je vodio od 1914. do 1940. godine. Kada je imao 18 godina počeo je da radi noseći vreće hmelja sa željom da vrati firmu pravim vlasnicima. Napredovao je i do šefa predstavništva u Njujorku gde se zainteresovao za marketing. Fredi je tajno kupovao deonice na berzi da bi 1954. godine vratio velikog pivara u njegovo prirodno okrilje. Hajneken je bio majstor marketinga. Pametno zeleno pakovanje i kreativno oglašavanje sa sloganima poput „Heineken osvežava delove tela do kojih druga piva ne mogu doći“ donelo je Hajnekenu proboj u svetu ali i sakrilo činjenicu da se zaista ne radi o nekom vrhunskom pivu. Kada je Fredi Hajneken napustio vodeće mesto u svojoj kompaniji 1989. godine, veliki je pivar bio treći na svetu, a bilo da se radilo o tadašnjim guldenima ili dolarima, kreativni Holanđanin je bio milijarder. Bio je pravi bon vivant, voleo je skupe automobile, imao privatne mlaznjake, ali se ipak držao dalje od očiju javnosti svestan svog bogatstva.
,,Da nisam pivar, sigurno bih se bavio marketingom i oglašavanjem. Fascinira me način na koji marketing utiče na ljude… Težak je to poziv, a naročito kada se bavite oglašavanjem piva. To je najteže. Pivo je poznato hiljadama godina i nema bog zna šta novo da se kaže. Sve se na kraju svodi na proizvod. A on mora da bude dobar, i što je najvažnije, konstantno visokog kvaliteta. Bocu lošeg piva smatram ličnom uvredom.“ – Alfred Henri Fredi Hajneken
Ipak, Hajneken 1983. godine doživljava najgori period svog života. Početkom decembra otima ga banda petorice sitnih kriminalaca. U zarobljeništvu, zajedno sa svojim vozačem Abom Dodererom, provodi 21 dan pre nego što porodica pristane da plati traženi iznos od današnjih 16 miliona evra. Petorica bandita ubrzo bivaju uhvaćeni, neki u Holandiji, neki u Francuskoj a Frans Majer čak u Paragvaju gde je pobegao nakon što je uspeo da umakne iz zatvorske bolnice u Amsterdamu. U toj južnoameričkoj državi pronaći će ga tek deset godina kasnije holandski novinar Peter R. de Vris pa će ga vratiti na odsluženje kazne.
Padom Berlinskog zida, istočni blok postaje novo tržišno odredište. Upravo tih godina, Alfred Hajneken odlučuje da se povuče iz javnosti. Tome je prethodila njegova otmica za koju je odgovoran holandski kriminalac Kor van Hout i njegova banda. Do današnjeg dana, ušlo se u trag samo delu otkupnine koja je zasigurno bila u milionskim sumama.
Iako je otmica bila dobro planirana, kriminalci nisu mislili na niz stvari. Nisu razmišljali o tome gde će pobeći ili šta će se dogoditi ako novac ne stigne. Razotkrila ih je anonimna dojava za koju ni dan danas holandska policija ne želi reći ko je bio informant. Novac je isplaćen, Hajnekena i njegovog vozača su oslobodili, a onda je on potrošio dve godine na kampanju lova na otmičare. Pri tom je osnovao jednu od najjačih kompanija za obezbeđenje u Holandiji. Neki izvori u Holandiji kažu kako ga otmičari, koji u međuvremenu postaju najveći gangsteri u toj državi, nisu ostavljali na miru. Možda je Fredi, poznat kao osoba obuzeta moći, pronašao sebi ravne kada se o tome radi. Govori se kako nakon otmice nikada više nije bio isti čovek, ne mareći ni za lične rođendanske pozive kraljice Beatriks. Umro je iznenada početkom 2002. godine sa 78 godina od upale pluća. O celoj otmici snimljen je i film u kojem Hajnekena tumači sjajni Entoni Hopkins.
2012. godine Heineken postaje lider u proizvodnji piva i na azijskom kontinentu, preuzevši Azijsku pacifičku pivaru. Tu kompaniju danas vodi Žan-Fransoa van Boksmer.
Heineken je danas najrasprostranjenije pivo na planeti. Izlazeći u susret potrošačima, posebnim zahtevima i ukusima, Heineken je razvio 80 brendova piva, koji se proizvode u 110 pivara u preko 50 zemalja sveta i svi brendovi, ma koliko bili različiti imaju zajedničku crtu, Heineken kvalitet. Zahvaljujući tome i izvanredno razvijenom sistemu prodaje i precizno isplaniranim marketinškim aktivnostima, Heineken je već godinama i najprodavanije uvozno pivo u svetu.