Klasifikacija poslovnih običaja –Rusija
Prvo pitanje koje se postavlja kad se sarađuje sa nekim ko dolazi iz Rusije jeste koliko se oni razlikuju od vremena starog SSSR-a? Odgovor je jednostavan. Dosta, jer sad su upućeniji u pravila ponašanja koja vladaju u globalnom poslovanju. Zemlja je postala kapitalistička i mnoga svetska pravila jednostavno važe i u Rusiji.
Kako su prihvaćena pravila ponašanja koja važe pre svega na Zapadu? Kod Rusa i njihovih poslovnih ljudi se oseća rezervisanost prema poslovnim partnerima sa Zapada, jer ipak izolovanost od Zapada je dugo trajala.
Najveći deo poslova u Rusiji se preferira licem u lice i ono na čemu oni baziraju svoje poslovno ponašanje je stvaranje dobrih odnosa među stranama u poslu. Ukoliko gostujemo u Rusiji i pokušavamo da sklopimo posao, moramo da se spremimo za česte kontakte sa ruskim kolegom i da se pripremimo za prilagođavanje ruskim uslovima (jaka tolerancija na alkohol je takođe poželjna).
Za razliku od drugih kultura koje teže uspostavljanju dobrih odnosa (pre svega azijske zemlje) koristeći indirektan vid komunikacije, ruski poslovni ljudi, iako spadaju u kulture sa visokim kulturnim kontekstom, a isto tako imaju odlike i niskog kulturnog konteksta, umeju da budu veoma direktni u komunikaciji, kako se odnosi razviju.
Često su direktni, otvoreni i govore stvari koje stvarno misle, a ne tek da bi rekli, iako na početku poznavanja može da se stekne utisak da su zatvoreni i da nisu previše direktni.
Po aspektu formalnosti i hijerarhije su veoma specifični. Spadaju više u formalne kulture bliže nemačkim i francuskim kolegama, nego nekim neformalnim kulturama npr. skandinavskim zemljama. Za formalne kulture je karakteristično da se poštuje hijerarhija, što smo mogli videti na primeru Japana, dok neformalnoj kulturi odgovara egalitarizam. Ruska kultura je formalna i hijerarhijska, ali ono što je odvaja od drugih kultura je da je ključna društvena vrednost egalitarizam. To je ključni element koji čini ruske poslovne ljude specifičnim. Kao i kod srpskog naroda i ruski narod kako bi opisao jednakost koristi jednu narodnu izreku„Nek komšiji crkne krava“.Ta izreka je izvedena iz anegdote u kojoj Bog pita Ivana seljaka šta bi želeo da ima.Kad ga je pitao da li želi dve krave pošto komšija ima jednu a on nijednu, a on je rekao gore citiranu izrekukako bi se izjednačili.
Ruska formalnost se ogleda najčešće u načinu na koji se oni oblače i pozdravljaju dok se hijerarhija ogleda u pristupu organizaciji menadžmenta odozgo na dole, kao i oskudnijem broju žena na rukovodećim pozicijama. Prilikom sastanaka sa ruskim poslovnim ljudima preporuka je da se dođe formalno obučen u odelu i kravati i da je sastanak uredno najavljen poslovnim pismom.
Ruski poslovni ljudi spadaju u polihronične kulture tj.one kulture kojima vreme nije najbitnija stavka u poslovanju.Često se može desiti da sastanak kasni sat vremena i da ruski partner tokom sastanka priča mobilnim telefonom.
Ono po čemu su oni još posebni je i to da spadaju i u tip poslovnih ljudi koji su rezervisani (Finci, Japanci) i u one koji su otvoreni (narodi Južne Evrope, Latinoamerikanci, mediteranski narodi). Oni su i otvoreni i veoma rezervisani u isto vreme.
Takva kombinacija njihovog ponašanja se manifestuje u početku osobom koja je ćutljiva i zatvorena, dok se u kasnijim fazama poslovnih aktivnosti može očekivati burna reakcija na neke delove ponude koja im se ne sviđa. Oni su u početku oprezni i zatvoreniji, dok su u kasnijim fazama poznanstva poprilično otvoreni. Spadaju u poseban slučaj, jer manifestuju nedoslednaponašanja.
Normalno je da razdaljina sa ruskim poslovnim ljudima pri stajanju bude od 20 do 30 cm, što znači da oni generalno vole da stoje bliže jedni drugima kada pričaju i vode poslovne razgovore.
Dodirivanje je normalno samo kod rukovanja, dok grljenje i tapšanje upražnjavajuuglavnom sa osobama koje vrlo dobro poznaju.
Kontakt očima u pregovorima je direktan. Ono što Rusi smatraju nepristojnim ponašanjem u pregovorima je da se ruke, ili bar jedna ruka drži u džepu.
Neguju formalno i konzervativno oblačenje. Razmena vizitkartispada u normalnu praksu, ali ukoliko ruska strana nema vizitkartu to se ne treba shvatiti kao iznenađenje. Neformalno druženje sa ruskim partnerima se uglavnom odvija u restoranima uz dosta alkohola (tolerancija Rusa na alkohol je visoka) i muziku. Ukoliko se desi da nas ruski kolega pozove u svoj dom, to treba da se smatra čašću koja se ne odbija!
Rusi ne reaguju dobro na reč agresivno, jer su na tu reč zbog istorije i SSSR-a veoma osetljivi. Što se samog pogađanja tiče, tu se može očekivati salva napada, besa, ljutnje itd. Ono što se preporučuje kao osnovno pravilo u poslu sa njima je da treba ostati miran i biti spreman da se strpljenjem izvuče najpovoljniji mogući ugovor.
Članak je deo knjige Neverbalna komunikacija II (Razlike među kulturama)
mr Marko Burazor
konsultant, trener & generalni menadžer
BCAgency