Treba očekivati unapređenje privredne saradnje dve zemlje u narednom periodu. U prilog tome idu činjenice: teritorijalna bliskost, nema jezičkih barijera, pre je reč o kompatibilnim, a ne konkurentnim privredama. Činjenica je da postoji velika neravnoteža u međusobnim stranim ulaganjima. Hrvatske investicije u Srbiji su premašile 650 miliona evra (od 1999. do 2013. godine), dok srpske investicije u Hrvatskoj iznose oko 40 miliona evra i u pitanju su samo tri srpska ulaganja, koja imaju problema sa hrvatskim partnerima.

Ukupna robna razmena dve zemlje u 2014. godini iznosila je 1.005 miliona USD. Srpski izvoz bio je 459 miliona USD, a uvoz 546 miliona USD. Deficit na srpskoj strani iznosio je 87 miliona USD. U 2015. godini razmena Srbije i Hrvatske bila je 959 miliona USD, od čega je izvoz iz Srbije bio na nivou od 443 a uvoz 516 miliona USD, pa je trgovinski deficit Srbije bio 73 miliona USD.Naši privrednici su između 2002. i 2015. godine izvoz u Hrvatsku povećali 10,5 puta, a hrvatski uSrbiju skoro 6 puta.

U Srbiji sada posluje preko 200 hrvatskih ćerki firmi i predstavništava kao rezultat intenzivnijeg učešća hrvatskih preduzeća u procesima privatizacije u Srbiji, a u Hrvatskoj je prisutno nešto više od deset srpskih firmi.

U Srbiji je stvoren povoljan ambijent za strane ulagače, što se ne može reći za Hrvatsku. Razlozi zbog kojih srpske firme manje ulažu u Hrvatsku su nezavršeni procesi privatizacije srpske privrede (Hrvatska je te procese okončala uz snažniju podršku države i banaka), brojne necarinske barijere, neblagonaklonost prema robama i investicijama iz Srbije, slučajevi diskriminacije srpskih preduzeća u privatizaciji hrvatskih firmi.

U okviru dalje ekonomsko-trgovinske saradnje sa Hrvatskom, neophodno je raditi na smanjenju i otklanjanju debalansa u robnoj razmeni, koji ne predstavlja samo posledicu tržišnih mehanizama, nego još uvek prisutne negativne percepcije naših proizvoda i uopšte nastupa srpskih preduzeća na hrvatskom tržištu. Neodlučnost srpskih firmi, skuplje kreditiranje i osiguranje izvoza od strane agencije AOFI od bankarskih uslova u Hrvatskoj, veća finansijska opterećenja stranih ulagača, veće stope poreza na dobit, PDV i drugo u Republici Hrvatskoj, čini da je prisustvo naših preduzeća i proizvoda na hrvatskom tržištu ispod realnih mogućnosti.

Naime, Hrvatska je ocenjena kao dosta nepovoljna zemlja za strane investicije zbog ekonomske nekonkurentnosti u odnosu na druge zemlje u okruženju (npr. u poređenju sa Srbijom) i to zato što je PDV 25%, osnovna stopa poreza na dobit 20%; cena rada je visoka (prosečna neto plata 750 evra); visoka izdvajanja na cenu rada i iz rada; veliko opterećenje parafiskalnim davanjima. Pored toga postoji niz adminstrativnih prepreka za intenzivnije ulaganje (nesređene zemljišne knjige, komplikovana zakonska regulativa, preveliki broj prethodnih dozvola i saglasnosti, sporo rešavanje predmeta).

Za ulagače iz Srbije nije postojala ni povoljna atmosfera u javnosti, tako da deo potencijalnih investicija nije ostvaren iz tih razloga. Do sada jebilo nekoliko neuspešnih pokušaja privatizacija hrvatskih firmi od strane srpskih preduzeća.

Zajednička je ocena da za ekonomsku saradnju dve zemlje ima prostora za njeno dalje unapređivanje. Iako bi tehnološka povezanost iz prethodnog perioda, bivše zajedničke države, trebalo da predstavlja jednu od osnova za pokretanje i obnavljanje viših oblika privredne saradnje, malo je primera viših oblika privredne, poslovno-tehničke saradnje, između preduzeća iz Srbije i Hrvatske, kao što su zajednička ulaganja, kooperacija i dr.

Bolje korišćenje potencijalnih mogućnostiprivreda znatno bi unapredilo međusobne trgovinske veze i podigao nivo ekonomije na obe strane. Unapređenje privredne saradnje realno je u oblasti prehrambene industrije, energetike, turizma, informacionih tehnologija, građevinarstva, metaloprerađivačke industrije. Postoje realne mogućnosti saradnje na trećim tržištima, posebno u oblasti građevinarstva.

Saradnja u oblasti turizmaje šansa za Srbiju s obzirom na visoke reference i reputaciju Hrvatske kao veoma atraktivne turističke destinacije.Srbija i Hrvatska imaju mnogo zajedničkih resursa za čiju je valorizaciju neophodna regionalna i prekogranična saradnja, odnosno nacionalni i regionalni projekti za definisanje, kreiranje i promociju (novih) zajedničkih turističkih proizvoda, koji će biti konkurentni na međunarodnom turističkom tržištu.

S obzirom na to da je težnja Srbije da se na međunarodnom turističkom tržištu pojavi zajedno sa susedima, a i u kontekstu bržeg približavanja Srbije Evropskoj uniji, od velike pomoći našoj zemlji bila bi pozitivna iskustva Hrvatske u pogledu dobijanja sredstava iz evropskih fondova, koja su vrlo važna za dalje aktivnosti, za razvoj turizma kod nas, odnosno razvijanje bilateralnih odnosa u ovoj oblasti sa Hrvatskom.

Struktura srpskih roba u robnoj razmeni sa Hrvatskom je nepovoljna, dominantne su sirovine i repromaterijal, kao i proizvodi nižih faza obrade. Realne izvozne mogućnosti srpskih firmi na tržištu Hrvatske postoje za sveže voće, meso i mesne prerađevine, vino i alkoholna pića, građevinski materijal i metalnu žicu i mrežu, proizvode crne i obojene metalurgije, metalsku i mašinsku industriju, farmaceutske proizvode i auto industriju.

U cilju unapređenja ekonomsko-trgovinskih odnosa između Srbije i Hrvatske, obostrano se nameću neke prioritetne aktivnosti i to:

·rešavanje imovinsko-pravnih pitanja,

·aktivnosti za stvaranje uslova za plasman kapitala srpskih firmi u Hrvatskoj,

·regionalna saradnja (Savet za regionalnu saradnju, saradnja u Dunavskoj i Savskoj komisiji, Jadranski evroregion, Jadransko-jonska inicijativa),

·ugovorno regulisanje preostalih važnih oblasti saradnje (standardizacija, saobraćaj itd.),

·prenošenje hrvatskih iskustava u procesu evropskih integracija,

·ostvarivanje saradnje u okviru regionalnih inicijativa (izgradnja naftovoda Konstanca – Pančevo – Omišalj – Trst),

·brže otklanjanje necarinskih i drugih prepreka u međusobnoj trgovini i dr.

Rešavanje nabrojanih problema, inicijativa i prioriteta treba da bude stalni zadatak nadležnih državnih institucija, ministarstava, nadležnih stručnih službi i uprava Srbije i Hrvatske, kao i privrednih komora dve zemlje.

Potrebno je obezbediti prohodnost za srpski kapital u Hrvatskoj, kako bi se uravnotežili ekonomski odnosi. To se, očigledno, ne može ostvariti na nivou pojedinačnih pokušaja već, izgleda, jedino na visokom državnom nivou, u vezi čega se očekuje puna podrška hrvatskih državnih struktura. Ukoliko bi se striktno uveo princip reciprociteta, koji neki zagovaraju, to bi vodilo izbalansiranim ekonomskim odnosima, ali na nižem ukupnom nivou, što bi zaštitilo naše kompanije.Zato nama nije cilj da sužavamo međusobnu privrednu saradnju, već da je obostranim naporima što više povećamo.

Pojedini srpski privrednici zalažu se za normalne, recipročne, a ne asimetrične odnose, što je odraz zdravog patriotizma, koji podrazumeva zaštitu nacionalnih i državnih interesa u svim, pa i u sferi ekonomije. Srpska Vlada ne bi trebalo da uvodi bilo kakve barijere za ulaganja u Srbiju, ali mora iste uslove da izbori i za sve ovdašnje biznismene, koji žele da prošire posao u Hrvatsku.

Srbija je od 2002. do 2015. godine u robnoj razmeni sa Hrvatskom izgubila milijardu evra, tvrde predstavnici pojedinih političkih partija u Srbiji, i dodaju da „zbog zaokupljenosti političkim napetostima i stalnim provokacijama iz Zagreba, malo ko obraća pažnju na zbivanja u ekonomskoj sferi“.

Prostor za unapređenje bilateralne robne razmene je veliki jer je u bivšoj SFRJ razmena između dve republike bila oko 5 milijardi USD. U tom smislu aktivnosti treba usmeriti na ofanzivniji marketing srpske privrede; povećanje zastupljenost naših proizvoda i usluga na hrvatskom tržištu; organizovanje susreta privrednih delegacija; povećanje aktivnosti regionalnih i županijskih komora; učešće na sajmovima.

Činjenica da obe države spadaju u vodeće ekonomije ovog regiona, ukazuje da bi bolje korišćenje potencijalnih mogućnosti znatno unapredilo međusobne trgovinske veze.U uslovima ekonomske krize, zemlje regiona za Srbiju treba da dobiju sve više na značaju, pa je unapređenje privredne saradnje sa njima od prioritetne važnosti.

dr DejanJovović, naučni savetnik i redovni član NDES