Početna > Izdanja > Broj 084 > Workshop 084

Klasifikacija poslovnih običaja: Turska

Kada se kaže da jedna zemlja spaja Istok i Zapad i ako se pomisli na Tursku, sigurno se neće pogrešiti. Duga istorija nekada moćne turske imperije i njenih 80 miliona stanovnika predstavlja samo nagoveštaje interesantne kulture koja se reflektuje i na poslovne običaje.

Iako Turska predstavlja zemlju u kojoj je Islam najdominantnija religija (oko 90% stanovništva čine muslimani), ono što nju izdvaja od drugih muslimanskih zemalja jeste činjenica da je ona sekularna[1] država u kontinuitetu od osnivanja republike 1923. godine od strane Kemala Ataturka.

Turcima je veoma bitno proslavljanje praznika, tako da za sklapanje poslova sa njihovim poslovnim ljudima letnji meseci ni malo nisu pogodno doba, jer oni proslavljaju i verske i državne praznike, godišnje odmore itd. Za biznis su rezervisana ostala tri godišnja doba.

Jezik kojim se turski poslovni ljudi u novije vreme služe je obavezno engleski kao glavni poslovni jezik, dok je nemački takođe veoma popularan (veliki broj Turaka živi u Nemačkoj) i nije neobično da sagovornici iz Turske poznaju više jezika.

Njihova poslovna kultura je odnosom orijentisana i kod njih je veoma bitno da se uspostavi dobar odnos između partnera kao osnova za dugoročnu saradnju.

U poslovnom kontaktu oni teže da stoje bliže svom sagovorniku, kako bi izgradili neku vrstu prisnijeg odnosa. Spadaju u kulture koje drže malo odstojanje u poslovnoj komunikaciji.

Dosta im je bitan kontakt očima.Oni teže da ostvare direktan kontakt očima i letimične kontakte shvataju kao odraz neiskrenosti.

Neki od saveta u poslovnoj komunikaciji sa turskim poslovnim ljudima:

§da se ne drže prekrštene ruke i noge prilikom razgovora, jer se to smatra nekulturnim;

§da se upire prstom na drugu stranu;

§da se ne duva nos za poslovnim ručkom (treba ustati i otići do toaleta u tom slučaju).

Turska kultura je veoma orijentisana na porodicu i stariji se veoma poštuju. Hijerarhija u poslovnoj kulturi se takođe veoma poštuje. Ukoliko se radi o porodičnoj firmi sa kojom se posluje, svi članovi se konsultuju dok najstariji muški član porodice donosi konačnu odluku. Žene u poslu koje dolaze iz drugih zemalja retko ili nikad nemaju problema zbog svog pola sa svojim kolegama iz ove zemlje.

Kako spadaju u polihronične kulture kojima vreme nije na prvom mestu, turski poslovni ljudi su veoma tačni za podneblje iz kojeg dolaze. Što se tiče tačnosti oni će očekivati isto i od druge strane ali ukoliko se zakasni, to se neće uzimati za zlo. Oni poštuju pravilo „15 minuta“ da ukoliko se kasni do 15 minuta to zapravo znači da se došlo na vreme.

Što se tiče oblačenja, oni očekuju od druge strane konzervativno oblačenje (za muškarce sa kravatom i tamnim odelom). Ukoliko se sastanak odigrava u Turskoj košulja sa kratkim rukavima i kravatom je prihvatljiva zbog vrućina. Za žene je poželjan kombinezon bez kratkih suknji ili velikog proreza (smatra se nekulturnim).

Pozdravljanje je ograničeno na rukovanje bez jakog stiska. Spadaju u kulturu koju karakteriše nizak nivo kontakata, tako da česti fizički kontakti nisu preporučljivi.

Vole neformalne razgovore jer ih smatraju veoma bitnim za izgradnju dobrih odnosa. Spadaju u odnosom orijentisane kulture tako da prethodno upoznavanje i priča o običnim stvarima može samo da pomogne pre pravih poslovnih aktivnosti. Takođe vole priču o istoriji, kulturi, hrani, sportu, dok je politika tema koja se zaobilazi.

Generalno su gostoljubiv narod i pred poslovne razgovore svoje goste nude turskim čajem ili kafom.

Veoma cene poklone koje dobiju, iako ih ne očekuju od druge strane. Pokloni se smatraju znakom pažnje i željom za sklapanje posla na obostrano zadovoljstvo.

Iako Turska predstavlja zemlju u kojoj je Islam najdominantnija religija (oko 90% stanovništva čine muslimani), ono što nju izdvaja od drugih muslimanskih zemalja jeste činjenica da je ona sekularna država u kontinuitetu od osnivanja republike 1923. godine od strane Kemala Ataturka.

Turcima je veoma bitno proslavljanje praznika, tako da za sklapanje poslova sa njihovim poslovnim ljudima letnji meseci ni malo nisu pogodno doba, jer oni proslavljaju i verske i državne praznike, godišnje odmore itd. Za biznis su rezervisana ostala tri godišnja doba.

Jezik kojim se turski poslovni ljudi u novije vreme služe je obavezno engleski kao glavni poslovni jezik, dok je nemački takođe veoma popularan (veliki broj Turaka živi u Nemačkoj) i nije neobično da sagovornici iz Turske poznaju više jezika.

Njihova poslovna kultura je odnosom orijentisana i kod njih je veoma bitno da se uspostavi dobar odnos između partnera kao osnova za dugoročnu saradnju.

U poslovnom kontaktu oni teže da stoje bliže svom sagovorniku, kako bi izgradili neku vrstu prisnijeg odnosa. Spadaju u kulture koje drže malo odstojanje u poslovnoj komunikaciji.

Dosta im je bitan kontakt očima.Oni teže da ostvare direktan kontakt očima i letimične kontakte shvataju kao odraz neiskrenosti.

Neki od saveta u poslovnoj komunikaciji sa turskim poslovnim ljudima:

§da se ne drže prekrštene ruke i noge prilikom razgovora, jer se to smatra nekulturnim;

§da se upire prstom na drugu stranu;

§da se ne duva nos za poslovnim ručkom (treba ustati i otići do toaleta u tom slučaju).

Turska kultura je veoma orijentisana na porodicu i stariji se veoma poštuju. Hijerarhija u poslovnoj kulturi se takođe veoma poštuje. Ukoliko se radi o porodičnoj firmi sa kojom se posluje, svi članovi se konsultuju dok najstariji muški član porodice donosi konačnu odluku. Žene u poslu koje dolaze iz drugih zemalja retko ili nikad nemaju problema zbog svog pola sa svojim kolegama iz ove zemlje.

Kako spadaju u polihronične kulture kojima vreme nije na prvom mestu, turski poslovni ljudi su veoma tačni za podneblje iz kojeg dolaze. Što se tiče tačnosti oni će očekivati isto i od druge strane ali ukoliko se zakasni, to se neće uzimati za zlo. Oni poštuju pravilo „15 minuta“ da ukoliko se kasni do 15 minuta to zapravo znači da se došlo na vreme.

Što se tiče oblačenja, oni očekuju od druge strane konzervativno oblačenje (za muškarce sa kravatom i tamnim odelom). Ukoliko se sastanak odigrava u Turskoj košulja sa kratkim rukavima i kravatom je prihvatljiva zbog vrućina. Za žene je poželjan kombinezon bez kratkih suknji ili velikog proreza (smatra se nekulturnim).

Pozdravljanje je ograničeno na rukovanje bez jakog stiska. Spadaju u kulturu koju karakteriše nizak nivo kontakata, tako da česti fizički kontakti nisu preporučljivi.

Vole neformalne razgovore jer ih smatraju veoma bitnim za izgradnju dobrih odnosa. Spadaju u odnosom orijentisane kulture tako da prethodno upoznavanje i priča o običnim stvarima može samo da pomogne pre pravih poslovnih aktivnosti. Takođe vole priču o istoriji, kulturi, hrani, sportu, dok je politika tema koja se zaobilazi.

Generalno su gostoljubiv narod i pred poslovne razgovore svoje goste nude turskim čajem ili kafom.

Veoma cene poklone koje dobiju, iako ih ne očekuju od druge strane. Pokloni se smatraju znakom pažnje i željom za sklapanje posla na obostrano zadovoljstvo.


Berza

investicioni fondovi

kursna lista