Država između Alpa i Jadrana, poznata po prirodnom bogatstvu, ima veoma razvijen turistički potencijal. Prošle godine je po broju ostvarenih noćenja premašila rekord od 10 miliona, a srpski gosti su u vrhu 10 država koje najčešće posete Sloveniju. Turizam čini više od 12,7% u bruto društvenom proizvodu (BDP) ove zemlje, što predstavlja 8% od ukupnog izvoza i skoro 40% od izvoza usluga. Istovremeno, to je grana koja značajno doprinosi prepoznavanju države. Ovo dokazuje i indeks deset najzelenijih, odnosno održivih država, gde se Slovenija u januaru ove godine među 180 država svrstala na visoko peto mesto.

1.Vaša Ekselencijo, kako se osećate u Beogradu? Možete li nam reći svoje utiske o Srbiji? Kako je izgledala Vaša diplomatska karijera pre dolaska u Srbiju? Šta su prioriteti koje ste sebi postavili na početku mandata u Beogradu?

Na početku mog mandata u Beogradu osećam se prijatno. Bilo bi još prijatnije da nemam toliko posla i da imam vremena da u većoj meri doživim i osetim atmosferu Beograda i Srbije. Sigurno su osećanja drugačija nego prema svim mojim dosadašnjim destinacijama (Peking, Singapur, Bangkok, Manila, Tokio, Podgorica).

U skladu sa interesima moje zemlje, kao prioritet sam postavio dalje proširenje ekonomske saradnje, napredak u oblasti sporazuma o sukcesiji zemalja naslednica SFRJ, pomoć Srbiji na putu reformi koje vode u članstvo u EU, nastavak saradnje u oblasti kulture itd.

Jedan možda malo lični prioritet je bolje razumevanje situacije na zapadnom Balkanu koji tradicionalno važi za turbulentno područje.

2. Kakvi su trenutno diplomatski odnosi Srbije i Slovenije, a kakvi su bili u prošlosti?

Odnosi između dve zemlje su, moglo bi se reći, tradicionalno odlični i svestrani. Posebno u poslednje tri godine koje je obeležio napredak u nizu bilateralnih oblasti. Da nije bilo ekonomske krize mogli bi biti još mnogo razvijeniji.

3. Srbija je danas zemlja sa statusom kandidata, a pregovori su započeti u januaru 2014. godine. Po Vašem mišljenju, gde je sada Srbija na putu ka EU, i šta će po Vašem mišljenju biti presudno za Srbiju da postane članica? Da li je uopšte moguće povlačiti paralele između slovenačkog iskustva i zahteva koje naša zemlja kao kandidat treba da ispuni?

Kao što sam pomenuo, jedan od mojih prioriteta je pomoć Srbiji u sprovođenju reformi, celokupnom dijapazonu društvenog, političkog i ekonomskog života. Taj put ni po našem iskustvu nije lak, čak bih rekao da su neka poglavlja izuzetno komplikovana, ali na kraju se čitav projekat isplati. Lično mislim da nije toliko značajno kada će Srbija ući u EU, već je značajnije da to vreme što bolje iskoristi za reforme. Drago mi je što je Slovenija ovde blizak i iskren partner, između ostalog sudeći i po broju slovenačkih eksperata koji sarađuju sa vama na nizu projekata u okviru pregovaračkog procesa.

4. Kako vidite evrointegracije Srbije u budućnosti i da li će, nakon što se priključi Evropskoj uniji, po Vašem mišljenju, postati privlačna za investitore, ne samo iz Slovenije već i iz drugih zemalja?

Interes investitora ne zavisi samo od članstva u EU, već je za to ključan niz aspekata koji privlače strani kapital. Kao dobar primer mogli bismo da navedemo Kinu koja je rekorder po stranim investicijama iz tačno definisanih razloga. Nezavisno od toga moram da vam čestitam što u poslednje vreme postajete magnet za strane investitore i to u i to u velikom obimu.

6. Na kom je nivou ekonomska saradnja Srbije i Slovenije, šta naše dve zemlje mogu da ponude jedna drugoj, i pod kojim uslovima bi mogle da iskoriste svoje potencijale u cilju ostvarivanja dobre ekonomske saradnje?

Privredna saradnja naših država je dobra. U Srbiji je registrovano više od 1.500 slovenačkih kompanija, mnogo više nego svih drugih investitora u Srbiji, ali slovenačke kompanije zapošljavaju oko 25.000 - 30.000 radnika. U Srbiji radi najviše slovenačkih kompanija u inostranstvu, i ka njoj je usmereno najviše slovenačkih investicija. Po ukupnom obimu Srbija je na drugom mestu, odmah posle Hrvatske.

7. Kakva je spoljnotrgovinska saradnja naših zemalja i koje privredne grane u Srbiji imaju najviše potencijala? Šta Srbija izvozi u Sloveniju, a šta uvozi iz nje?

Robna razmena sa državama Zapadnog Balkana je u 2015. godini iznosila 2.590,3 miliona evra i bila je za 7,1% veća nego 2014 godine. Od toga je robna razmena sa Srbijom iznosila 1.143,3 miliona evra. Po obimu izvoza se Srbija nalazi na visokom 8. mestu i iznosi 743,5 miliona evra (2014. godine 658,3 miliona evra), po uvozu je na 13. mestu i iznosio je 399,8 miliona evra (2014. godine 415,4 miliona evra). Prošle godine se, po vrednosti, iz Slovenije najviše izvozilo u Nemačku (346 miliona evra odnosno +7,5%), a relativno gledano i u Srbiju (+12,9% ili 85,2 miliona evra).

U izvozu iz Slovenije u Srbiju preovladavaju vozila, kao i delovi za njih i pribor (16%), kotlovi, mašine i mehanički uređaji (13%), farmaceutski proizvodi (12%), električne mašine i oprema (11%), plastične mase i proizvodi od plastičnih masa (5%). U uvozu u Sloveniju iz Srbije preovladavaju aluminijum i aluminijumski proizvodi (19%), kotlovi, mašine i mehanički uređaji (18%), električne mašine i oprema, kao i njihovi delovi (10%), nameštaj (5%), obuća (5%).

Razmena usluga je u 2014. godini iznosila 290 miliona evra (7,6% povećanje u odnosu na 2013. godinu), izvoz je dostigao 165 miliona evra, dok je uvoz iznosio 125 miliona evra. U strukturi izvoza usluga preovladavaju putovanja i ostale poslovne usluge, a na strani uvoza su telekomunikacione, računarske i informacione usluge, kao i ostale poslovne usluge

8. Kada govorimo o ulaganjima, kako investitori iz Slovenije vide srpsko tržište? Koje su najznačajnije kompanije koje su ulagale kod nas? Kakve su reakcije slovenačkih kompanija koje rade u Srbiji?

Investitori iz Slovenije Srbiju vide kao pouzdanog partnera, a time i kao perspektivno tržište. Od 2003. godine (uz izuzetak 2008. godine kada je bila na prvom mestu), do decembra 2014. Srbija je bila drugi najveći primalac slovenačkih neposrednih investicija sa 1.180,50 miliona evra. Investicije su usmerene ka svim sektorima privrede. Glavni motivi za investiranje u Srbiju i dalje su povezani sa relativno povoljnom poslovnom okolinom (obrazovana radna snaga, lakši pristup trećim tržištima, sporazumi o slobodnoj trgovini, srazmerno povoljno poresko zakonodavstvo, povremene investicijske podrške), a u poslednje vreme i sa ponovnim privrednim rastom Srbije.

Slovenačke kompanije u Srbiji imaju mogućnosti u sledećim oblastima:

-zaštita životne sredine (sanacija otpadnih voda, sortiranje, upravljanje otpadom, smanjenje industrijskog zagađenja i drugo),

-IT tehnologije: oblast zaštite podataka,

-saobraćajna infrastruktura, energetska infrastruktura (projekti izgradnje i modernizacije u oblasti putne, železničke i energetske infrastrukture),

-energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije i održivi razvoj;

-turizam: potencijali su veliki, pre svega u oblasti zdravstvenog ili wellness turizma,

-finansijski sektor: srpsko bankarsko tržište ima veliki potencijal i spada u jedno od najzanimljivijih u regionu. Zbog ograničenog ulaska osiguravajućih usluga, tržište osiguranja nudi velike mogućnosti za rast. Slovenačke banke i osiguravajuće kuće inače jesu prisutne, ali sa manjim tržišnim udelima.

9. Šta Slovenija može da ponudi investitorima iz Srbije, i da li po Vašim saznanjima ima interesovanja srpskih kompanija za investiranje u Vašu zemlju?

Slovenija srpskim investitorima pre svega može da ponudi stabilnu, bezbednu i predvidivu investicionu sredinu. U poslednje vreme vidi se povećan interes srpskih kompanija za investiranje u Sloveniji. Po podacima Banke Slovenije krajem 2014. godine u Sloveniji je bilo 47,50 miliona evra NSI iz Srbije. Poslednje srpske investicije su gradnja hotelskog kompleksa Intercontinental u Ljubljani, kupovina akcija u Gorenjskoj banci i kupovina NKBM u Srbiji.

11. Kako biste Vi predstavili svoju zemlju kao turističku destinaciju? Koje karakteristike i znamenitosti biste izdvojili?

Slovenija je specifična turistička destinacija, koja gradi svoju atraktivnost na čistoj životnoj sredini, netaknutoj prirodi, gostoprimstvu, zdravoj ishrani i zdravom načinu života. Srbima smo atraktivni, koliko razumem, kao skijaška destinacija i banjska i wellness ponuda. Znam i da su vaši turisti oduševljeni obilaskom naših planina, šetnjom šumama. Slovenija je inače rekorder po procentu zelene pokrivenosti svoje teritorije, posetom jezerima itd.

13. Kako provodite slobodno vreme i šta Vam je najdraža uspomena iz Srbije?

Slobodno vreme, koliko ga uopšte ostane, koristim za šetnju gradom i traganjem za specifičnim karakteristikama Beograda. Nedavno sam u Pančevu kupio malog psa koji mi u tome pravi društvo. Takođe, posećujem pozorište i upoznajem beogradske lokale, pogotovo one sa muzikom. Ta scena je u poređenju sa Ljubljanom izrazito drugačija i mnogo aktivnija.