U ekskluzivnom intervjuu za PROFIT magazin razgovaramo sa gospođom Svetlanom Horvat, predsednicom Nacionalne komore za modu Srbije i festivala SFW.

1. Četiri godine nakon osnivanja Nacionalne komore za modu Srbije dobili smo evropski festival mode SFW. Recite nam nešto više o samoj ideji i značaju ove manifestacije sa ekonomskog aspekta razvoja privrede u Srbiji.

Pre gotovo pet godina, kontaktirali su me iz Evropskog saveta za modu sa željom da predstavljam Srbiju i srpsku modu u Evropi. Poslali su nam smernice i uslove za realizaciju i nakon godinu dana usaglašavanja akata i pripreme dokumentacije formirana je Nacionalna komora za modu Srbije (NFC Serbia), koja je primljena su Evropski modni savet tako što je svih tadašnjih 19 zemalja članica glasalo „za“.

Ulaskom u EFC dobili smo mogućnost korišćenja 162 licence (projekta) na koje ima pravo EFC i njegove zemlje članice na nacionalnim nivoima.

Mi, u Nacionalnoj komori smo se opredelili da prvo krenemo u implementaciju Nacionalne Nedelje mode – Serbia Fashion Week-a (SFW).

Ova manifestacija je pokrenuta kao dugoročni razvojni projekat s ciljem da doprinese ekonomskom razvoju društva i oživljavanju tekstilne i kožarske industrije u Srbiji.

Zahvaljujući precizno osmišljenom konceptu sigurni smo da će i rezultati doći. U tu svrhu na SFW dovodimo veliki broj inostranih medija, kupaca i vlasnika trgovačkih lanaca iz Evrope i Azije. Veoma važan segment ove strategije je i edukacija naših dizajnera kako da se na pravi način pripreme za izvoz i pronalaženje inostranih partnera. Zbog toga SFW ima veoma sadržajne konferencije i seminare, na koje iz sezone u sezonu dovodimo eminentne predavače – stručnjake iz ovih oblasti iz celog sveta.

Pored navedenog cilja, ovaj festival svakako ostvaruje i benefite u oblasti turizma jer se u Novom Sadu u toku festivala znatno poveća broj gostiju koji dolaze iz čitavog regiona.

Zbog svega iznetog, kao i rezultata koje nesumnjivo postiže SFW (koji je po statistikama iz decembra iz Pariza postao 5. najveći fashion week u Evropi), SFW je od 2015. godine festival od značaja za razvoj Novog Sada.

2. Nacionalna komora za modu Srbije – SFW je potpisala protokol o saradnji koji podrazumeva besplatnu razmenu naših dizajnera i dizajnera drugih evropskih država. Šta potpisivanje ovog protokola znači za Srbiju, dizajn i modu? Koje sve države su potpisnice ovog protokola?

Kroz koncept razvoja i oživljavanja tekstilne industrije Srbije, pored dovođenja inostranih medijskih kuća i potencijalnih kupaca, veoma važan segment je i internacionalna razmena dizajnera (Designer Exchange Program), koju je pokrenula Nacionalna komora za modu Srbije u okviru Evropskog modnog saveta, kao svoj koncept. Od neprocenjivog je značaja da naši dizajneri imaju mogućnost da putuju, pokazuju svoje kolekcije, razmenjuju iskustva i ideje sa svojim kolegama iz inostranstva i povezuju se direktno s kupcima iz tih zemalja na čijim fashion week-ovima gostuju.

Ova platforma je od vitalnog značaja za ostvarenje cilja NFC Serbia – razvoj tekstilne industrije!

Trenutno je potpisano 24 protokola o razmeni dizajnera, među kojima su fashion week-ovi iz: Francuske, Poljske, Ukrajine, Rusije, Češke, Portugala, Grčke, Estonije, Bugarske, Rumunije, Crne Gore, Slovenije, Mađarske, Austrije, Azerbejdžana, Belorusije, Švedske..., kao i 4 s teritorije Amerike: NYFW, L.A.FW, Miami FW i Washington DC FW.

3. Ove godine SFW se predstavio u okviru jednog od najpoznatijih modnih događaja NYFW, da li to znači da je SFW otvorio put srpskim dizajnerima da se predstave na američkom modnom tržištu i na koji način?

Ugovor koji smo potpisali u Gradskoj kući u Novom Sadu s vlasnikom zvanične platforme NYFW-a, gospodinom Erikom Rosetom, omogućio je našim dizajnerima da od 2016. godine predstave svoj rad i na ovoj, jednoj od najvećih nedelja mode u svetu.

Na upravo završenom NYFW-u, Serbia Fashion Week je imao svoje zasebno predstavljanje – svoj „showcase“ s tri srpska dizajnera: Marinom Mićanović, Zvonkom Markovićem i Batom Spasojevićem. Ovo je bilo prvo organizovano predstavljanje srpskih kreatora na NYFW-u. Uz veliki broj prisutnih medija i kupaca očekujemo i prve rezultate njihovog predstavljanja u mesecima koji slede.

4. Vama je ukazana čast kao uspešnoj preduzetnici koja vodi jedan od najboljih modnih festivala u Srbiji i regionu da prisustvujete Molitvenom doručku u Vašingtonu i da se nađete među najuticajnijim ljudima u svetu. Kakve utiske nosite odatle?

Velika je čast biti pozvan na Molitveni doručak sa američkim predsednikom. Svake godine u prvoj nedelji februara oko 4000 ljudi iz celog sveta bude pozvano da prisustvuje ovom izuzetnom događaju. To je prilika da se ostvare dobri kontakti, upoznaju uspešni poslovni ljudi i shvati sistem funkcionisanja institucija sistema u Americi.

Sam „Doručak“ je bio 4. februara, ali sva dešavanja na marginama ovog centralnog događaja su trajala od 1 – 5. februara: tematski seminari, B2B, konferencije...

Nosim sjajne utiske, nova saznanja i puno novih poslovnih kontakata koji će biti dragoceni za dalji rad Nacionalne komore za modu Srbije i samog Serbia Fashion Week-a.

5. SFW je dugoročni projekat za kreiranje ekonomskog razvoja u oblasti modne i tekstilne industrije Srbije. Po Vašem mišljenju, kako i na koji način se može prevazići kriza u tekstilnoj industriji?

Modna industrija na Balkanu u najvećem delu posluje kroz lon poslove za modne brendove iz Evrope. Autorska moda na Balkanu je minimalna. Modne fabrike koje rade punim kapacitetom uglavnom su koncentrisane u poslovima dorade ili kroz uslužno šivenje za poznatog kupca, a dizajneri (koji su ogromni potencijalovog regiona) posluju na granici rentabilnosti. Nekada je tekstilna (modna) industrija bila četvrta industrijska grana po izvozu u bivšoj Jugoslaviji. Prodavali smo svoje brendove i modne proizvode po celom svetu.

Vrednost izvoza ove industrijske grane iz Srbije je u prošlosti prelazila cifru od dve milijarde dolara godišnje.

Imali smo visokokvalitetnu radnu snagu i tradiciju u proizvodnji tekstila i kože.

Mnogo velikih kreatora je nastalo u tom periodu budući da su imali podršku za svoj razvoj kroz institucije sistema, proizvodne kapacitete, edukaciju potrebnih kadrova za ovu industriju, savremena tehnološka sredstva.

Kriza u ovoj industriji u Srbiji će trajati dok svi (država, strukovne institucije, menadžeri i modne organizacije) ne počnemo ozbiljno da se bavimo ovim problemom. Potrebno je da počnemo na ozbiljan način da se bavimo oživljavanjem tekstilne industrije i da svi uporno i posvećeno radimo na tome i rezultati će doći polako, ali sigurno.