Tokom najnovije posete misije MMF-a razmatrana su tekuća makroekonomska kretanja u zemlji, realizacija obaveza predviđenih programom za kraj 2015. godine, kao i sprovođenje ekonomske politike u narednom periodu. Posebna pažnja je posvećena strukturnim reformama, koje treba da obezbede smanjenje fiskalnih rizika i podsticanje konkurentnosti privrede i rast.

Ova poseta misije MMF-a bila je više tehničke prirode, a razlog za to su najavljeni vanredni parlamentarni izbori. MMF, naime, ne razgovara s Vladom koja je u tehničkom sastavu. Za Fond nije neuobičajeno da ne dolazi u klasične revizije pred izbore. Iako je naša Vlada još u punom mandatu, zbog najavljenih izbora zvaničnici Fonda ne mogu posle završene revizije da dogovore konkretne uslove koje Srbija mora da ispuni da bi Odbor izvršnih direktora MMF-a usvojio četvrtu reviziju. Zato na kraju posete misija nije dala ocene revizije. Kako je saopšteno iz stalne kancelarije MMF-a u Beogradu, ocene će uslediti naknadno, posle izbora, kad se formira nova Vlada i kad misija Fonda ponovo dođe u posetu Srbiji.

NBS je ocenila da MMF „nije zabrinut zbog izbora u Srbiji i da ta institucija ima puno poverenje da Srbija neće stati s reformama i izbeći ugovorene obaveze“. Na konferenciji za novinare rečeno je da MMF neće sada davati ocenu četvrte revizije stand-by aranžmana da ne bi uticao na izborni proces i da će ova četvrta i peta revizija, najavljena za kraj maja, biti spojene,pa će se rezultati zajedno saopštiti.

MMF je, već pre početka četvrte revizije, čini se, zauzeo mekši stav. Ipak, kada se pogleda spisak obaveza koje su pred nas postavili predstavniciFonda, jasno je da je bilo probijanja nekih rokova. Problemi srpske ekonomije su upropašćena preduzeća, reforma javnih preduzeća i racionalizacija državne uprave i Vlada radi na rešavanju svih tih problema.

Za pregovaračkim stolom ovoga puta je najviše reči bilo o racionalizaciji javnog sektora i reformi javnih preduzeća. U tom delu se najviše kasni. Prema dogovoru s Fondom, plan je bio da se broj zaposlenih u javnom sektoru smanji za 15.000 do kraja januara 2016. godine, što nije učinjeno. Takođe, MMF je postavio rok Vladi da do 31. decembra 2015. godine usvoji plan finansijskog restrukturiranja Srbijagasa, koji je pripremio nezavisni konsultant. Ovaj dokument je u završnoj fazi, ali ga Vlada još nije usvojila. Napretka nema ni kada je reč o restrukturiranju EPS-a. Do kraja prošle godine trebalo je da se usvoji dopuna Kolektivnog ugovora ovog preduzeća, kojom se uređuje primena plana racionalizacije koja uključuje i smanjenje broja zaposlenih za 1.000 radnika godišnje. Kada je reč o obavezama iz finansijskog sektora, Vlada kasni i sa usvajanjem trogodišnjeg biznis plana za Poštansku štedionicu. Nacrt zakona o ovlašćenim proceniteljima za procenu vrednosti nekretnina, koji radi Ministarstvo finansija, u završnoj je fazi.

Za prolazak prethodne treće revizije kreditnog aranžmana Srbija je morala da ispuni nekoliko uslova. Prvi i osnovni bio je usvajanje budžeta za 2016. godinu. Sledeći zahtev odnosio se na otpuštanja. S obzirom na to da je država, kako je sama izvestila Fond u zvaničnoj prepisci, do kraja septembra 2015. godine broj zaposlenih u javnom sektoru smanjila za svega 4.200 ljudi, MMF je sada tražio da vlast pokaže veću odlučnost kada je o ovom problemu reč. Zahtevao je da Vlada usvoji dokumenta na kojima je precizno navedeno koliko je prekobrojnih u kom resoru. Još jedan od uslova bio je da se definišu jasni kriterijumi za angažovanje nezavisne revizorske kuće koja bi trebalo da proceni finansijsku situaciju u kojoj se nalazi Srbijagas, ali i da predloži konkretne mere za finansijsko restrukturiranje. Najzad, jedan od uslova bio je i izmena Zakona o poljoprivredi kojim se smanjuju subvencije.

S misijom MMF-a razgovarano je i o restrukturiranju Železnica Srbije, kapitalnim infrastrukturnim projektima, kao i reformi katastra. Razgovarano je i o trenutnom statusu projekta rehabilitacije puteva u Srbiji. Broj ljudi u Železnicama biće manji za više od 2.000 u sva četiri preduzeća koja rade u okviru Železnica, a radi se na tome kako će izgledati njihove otpremnine. „Sa MMF-om se krenulo u reforme da bismo dobili efikasne železnice pre svega investiranjem u infrastrukturu i povećanjem efikasnosti, jer je potrebna Železnica koja stvarno radi i donosi rezultate i prihod“, naveo je predstavnik Vlade.

Šef misije Fonda izjavio je da kasni sprovođenje dogovorenog programa restrukturiranja EPS-a i da tokom posete misije MMF-a nije razgovarano o poskupljenju struje. Rekao je da će se o ceni struje u Srbiji razgovarati tokom naredne posete misije MMF-a koja će uslediti posle parlamentarnih izbora u Srbiji. Ruf je istakao da nisu promenjeni rokovi u programu restrukturiranja EPS-a koji se odnose na usklađivanje cene struje, prelazak tog Javnog preduzeća u akcionarsko društvo i otpuštanje radnika i da očekuje da će to biti realizovano u ovoj godini. Po programu MMF-a sa Srbijom novo poskupljenje cene struje u Srbiji trebalo bi da bude u maju ove godine, a da do kraja juna EPS postane akcionarsko društvo, kao i da do kraja ove godine bude otpušten deo viška zaposlenih. Ruf je podsetio da je poskupljenje struje prošle godine bilo planirano za april, ali da je struja poskupela u avgustu, tako da očekuje da bi ti rokovi mogli da budu primenjeni i u ovoj godini.

Šef delegacije MMF-a izjavio je da su pozitivne ocene koje je Srbija dobila od svih međunarodnih finansijskih institucija veoma ohrabrujuće, da je pozitivan pomak vidljiv i da program napreduje u smeru uspešne realizacije. Ruf je na sastanku s premijerom Srbije ocenio da predstojeći parlamentarni izbori u Srbiji ne bi trebalo da se odraze na nastavak reformi. On je dodao da su smanjenje javnog duga, racionalizacija i strukturne reforme najvažniji izazovi i da u ovim oblastima očekuje još bolje rezultate u narednom periodu. Premijer je izrazio uverenje da će se, do sledećeg dolaska misije u Beograd, Vlada Srbije dodatno angažovati u cilju uspešne realizacije procesa racionalizacije javnog sektora. Tema razgovora bila su i preduzeća u restrukturiranju, među kojima se najviše razgovaralo o EPS-u, Železnicama, Srbijagasu i Rudarsko-topioničarskom basenu Bor. Premijer je istakao da će, i pored teških razgovora o preduzećima u državnom vlasništvu, kao i problemu privatizacije preostalih 10 preduzeća u restrukturiranju, sve obaveze Srbije biti ispunjene u dogovorenom roku.

Posle godinu dana od kako je Srbija sa MMF-om potpisala aranžman iz predostrožnosti, šef misije Fonda je rezultate u sprovođenju reformi opisao kao „impresivne“. Priznaje, ipak, da izvesnih zakašnjenja ima, naročito kad je reč o racionalizaciji, odnosno smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru, a u zaostatku su i reforme javnih preduzeća. Ekonomski program Srbije je ostvario dobre rezultate. Manjak u budžetu na kraju 2015. godine je iznosio 3,7% BDP i bio je na najnižem nivou od 2008. godine. Srbija je ponovo ušla u zonu pozitivnog privrednog rasta, delom zahvaljujući rastu investicija. Očekujemo da će se pozitivni trendovi nastaviti i u 2016. godini. Naša projekcija privrednog rasta ostaje 1,75%, dok je prosečna inflacija revidirana naniže i iznosi 1,7%, uglavnom, zbog daljeg pada cena nafte – istakao je Ruf.

Srbiju u narednom periodu i dalje očekuju teški izazovi, istakao je i dodao da posebno očekuje brže smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru. Inače, Fiskalnom strategijom predviđeno je da se broj zaposlenih u javnoj upravi do kraja godine smanji za 30.000 ljudi. Zakašnjenja postoje i kad je reč o reformi javnih preduzeća. MMF s posebnom pažnjom prati taj proces u EPS-u, Srbijagasu i Železnicama. Jedini način da se zaštite radna mesta u ovim preduzećima je njihovo dubinsko restrukturiranje da bi ona stala na zdrave noge. Naravno, uz pružanje socijalne i pomoći na tržištu rada onim radnicima koji budu proglašeni za tehnološki višak – kazao je Ruf. U Memorandumu ekonomske politike, koji je Srbija potpisala s Fondom, navode se tri konkretna datuma kada je o reformi EPS-a reč. Novo tarifno prilagođavanje, odnosno poskupljenje struje uslediće 1. maja, EPS će postati akcionarsko društvo 1. juna, a do kraja godine broj zaposlenih u ovoj kompaniji treba da se smanji za 1.000 ljudi, navodi se u ovom dokumentu. O poskupljenju struje razgovaraće se posle izbora i dodao je da ovoga puta o tome nije bilo reči. Prošle godine je u Memorandumu pisalo da će struja poskupeti 1. aprila, a poskupljenje se dogodilo 1. avgusta. Ako se misija, tokom naše sledeće posete, saglasi da je poskupljenje struje neophodno, mislim da bi to bili rokovi u kojima bismo mogli opet da očekujemo nova prilagođavanja cene struje – rekao je Ruf.

Guvernerka Narodne banke Srbije objasnila je da centralna banka neće gurati inflaciju u ciljani okvir tako što će dozvoliti veće oscilacije kursa, mada je misija MMF-a nakon posete Srbiji imala sugestiju da bi NBS trebalo da dozvoli veću dnevnu fleksibilnost kursa. Odgovarajući na pitanje da li će dinar kliziti, jer će se inflacija gurati na ovaj način, ona je rekla da NBS ne planira da postigne ciljanu inflaciju na takav način. Navela je da inflacija ima cilj – 4% plus ili minus 1,5% – ali su inflaciona očekivanja ključna, a ona su na zadovoljavajućem nivou od 2,4% do više od 3 %.

MMF je u svom saopštenju povodom završetka posete naveo da okvir targetiranja inflacije odgovara Srbiji, ali i da misija smatra da bi trebalo dozvoliti veću dnevnu fleksibilnost deviznog kursa, u meri u kojoj to ne bi ugrozilo ciljanje inflacije i finansijsku stabilnost. Šef Misije MMF-a rekao je da Fond ne misli da bi trebalo da se targetira kurs, niti smatra da to NBS radi, već je sugestija bila vezana za varijabilnost i fluktuacije na dnevnom nivou.

„Mada je ostvaren značajan napredak u realizaciji programa, zbog opštih izbora je s vlastima dogovoreno da nastavimo razgovore u okviru naknadne posete posle formiranja nove Vlade“, naveo je Ruf. Ekonomski program Srbije je, kako dodaje, ostvario dobre rezultate, a „inflacija se zadržala na niskom i stabilnom nivou, što predstavlja najdelotvorniji način da se zaštiti realna vrednost plata i penzija. U uslovima poboljšanja poverenja i pada kamatnih stopa, Srbija je ponovo zabeležila pozitivan rast, delom zahvaljujući znatnom povećanju stranih investicija“, konstatovao je šef misije MMF-a.

Misija MMF-a vodila je otvorene i konstruktivne razgovore sa srpskim vlastima o politikama koje su potrebne da bi se završila četvrta revizija stand-by kreditnog aranžmana.

dr Dejan Jovović, Naučni savetnik – redovni član NDES